Postporođajna depresija se može teško razlikovati od uobičajenih oscilacija u raspoloženju i umora koji se javljaju nakon porođaja. Posebno zabrinjavajući znak je gubitak funkcionalnosti, odnosno nemogućnost porodilje da obavlja svakodnevne aktivnosti, poput hranjenja deteta, što zahteva stručnu pomoć.
Hormoni i stres kao ključni okidači: Postoporođajna depresija nije šala, niti znak da je porodilja razmažena
Tačni uzroci postporođajne depresije još uvek nisu potpuno razjašnjeni, ali se pretpostavlja da nagli pad nivoa estrogena i progesterona u krvi nakon porođaja igra značajnu ulogu u razvoju ovog poremećaja. Pored toga, istraživanja ukazuju da i hormoni štitaste i nadbubrežne žlezde mogu imati određeni uticaj.
Određeni faktori rizika dodatno povećavaju verovatnoću nastanka postporođajne depresije. Među njima su:
- prethodne psihološke traume
- nedostatak socijalne podrške, naročito tokom trudnoće
- stresni događaji poput razvoda, nasilja u porodici, gubitka posla ili finansijskih poteškoća.
Razlika između „baby bluesa” i postporođajne depresije: Koje žene su sklonije?
U prve dve nedelje nakon porođaja, veliki broj žena doživljava stanje poznato kao „baby blues”, koje karakterišu sledeći znaci:
- oscilacije u raspoloženju
- anksioznost
- iritabilnost
- umor
- nesanica
- gubitkak apetita.
Ovi simptomi najčešće prolaze spontano u roku od nekoliko dana. Međutim, ako traju duže od dve nedelje i intenziviraju se do mere da ometaju normalno funkcionisanje, moguće je da je u pitanju postporođajna depresija.
Šta je postporođajna psihoza i koji poremećaji utiču na češću pojavu ovakvog tipa problema
U retkim slučajevima, postporođajna depresija može dovesti do pokušaja suicida ili čak do razvoja postporođajne psihoze. Reč je o ozbiljnom psihijatrijskom stanju koje uključuje otuđenje od realnosti, sumanute ideje i halucinacije. Ova psihoza može rezultirati samopovređivanjem porodilje ili čak povređivanjem deteta, zbog čega je neophodna hitna medicinska intervencija.
Inače, postporođajna depresija se može javiti i kod žena koje prvi put rađaju, ali i nakon više trudnoća. Takođe, žene koje su već imale epizode ovog poremećaja ili su ranije patile od drugih poremećaja raspoloženja, poput bipolarnog poremećaja, u većem su riziku od razvoja postporođajne depresije.
Kako se postporođajna depresija dijagnostikuje i leči
Ukoliko simptomi depresivnog ponašanja traju duže od dve nedelje i intenzitet im se povećava, to može ukazivati na depresiju. Dijagnoza postporođajne depresije postavlja se na osnovu primećenih simptoma poput osećaja tuge, praznine, beznađa, gubitka energije i interesovanja, poremećaja sna i apetita, psihomotornog nemira, osećaja krivice, problema sa koncentracijom i suicidalnih misli. Stručna dijagnostika je ključna, a lečenje u zavisnosti od slučaja uključuje psihoterapijske i farmakoterapijske metode.
Pomozite porodilji da ne ćuti zbog stigme i sramote
I dalje postoji stigma prema osobama sa mentalnim poremećajima, a porodilje su često u veoma nepovoljnom položaju. Pritisak okoline, očekivanja da će se brzo prilagoditi novoj ulozi jer „to je normalno i sve će doći samo“, spočitavanje razmaženost ili uobičajenog uticaja hormona može dodatno da otežati situaciju. Zbog straha od osude i stida, mnoge žene ćute, trpe i odlažu traženje pomoći, što može dovesti da pogorša simptome.
Kako bi se smanjio rizik od razvoja postporođajne depresije, od ključne važnosti je pružanje adekvatne socijalne podrške trudnicama i porodiljama. Posebno važna je uloga bliske porodica, naročito partnera, čija podrška može značajno doprineti emocionalnoj stabilnosti majke.
