Ne smete napolje iz kuće, znojite se i parališe vas strah: Prolazna anksioznost ili agorafobija?

Agorafobija je anksiozni poremećaj koji se manifestuje intenzivnim strahom od otvorenih prostora, gužvi, javnih mesta ili situacija iz kojih osoba oseća da ne može lako da pobegne ili potraži pomoć. Ovaj strah može biti toliko izražen da dovodi do značajnog ograničavanja svakodnevnih životnih aktivnosti, pa čak i do potpunog izbegavanja izlaska iz kuće.

Agorafobija: Koji su glavni simptomi?

Osobe koje pate od agorafobije najčešće osećaju intenzivan strah u sledećim situacijama:

• samostalan izlazak iz kuće (osoba se oseća nesigurno bez pratnje i izbegava da napušta dom)
• boravak u gužvi ili čekanje u redu (prisustvo većeg broja ljudi izaziva osećaj panike i nelagode)
• zatvoreni prostori (manji prostori poput bioskopa, liftova ili malih prodavnica mogu izazvati osećaj da smo zarobljeni)
• otvoreni prostori (parkirališta, mostovi i veliki trgovi mogu delovati zastrašujuće)
• javni prevoz (putovanje autobusom, vozom ili avionom može biti gotovo nemoguće zbog straha od gubitka kontrole).

Ove situacije izazivaju anksioznost, osećaj nemoći, vrtoglavicu, znojenje, ubrzan rad srca i strah od panike. Osobe s agorafobijom često preuveličavaju stvarnu opasnost i imaju potrebu za sigurnosnim mehanizmima, poput prisustva bliske osobe.

Dodatni simptomi i komplikacije: Može li agorafobija da se iskomplikuje?

Osim izbegavanja rizičnih situacija, agorafobija može izazvati stalni osećaj straha i anksioznosti u prisustvu okidača. Ove osobe često pažljivo preterano planiraju kretanje kako bi se izbegle neprijatne situacije. Sklone su socijalnoj izolaciji i povlačenju iz društvenih i porodičnih aktivnosti. Imaju probleme u svakodnevnom funkcionisanju: otežan im je odlazak na posao, školu, u prodavnicu…

Veoma je važno znati sledeće: ako simptomi traju šest meseci ili duže, neophodno je potražiti stručnu pomoć jer su moguće i komplikacije u vidu složenijih psihičkih poremećaja.

Zašto se agorafobija često kombinuje sa paničnim poremećajem?

Mnogi ljudi sa agorafobijom doživljavaju i napade panike, koji se manifestuju na sledeći način:

• ubrzanim radom srca
• osećajem gušenja ili nedostatkom vazduha
• pritiskom u grudima
• vrtoglavicom i nesvesticom
• drhtavicom i trnjenjem tela
• intenzivnim strahom od smrti ili gubitka kontrole.

Zbog straha od novog napada, osobe izbegavaju mesta gde se on već dogodio, što dodatno pojačava agorafobiju.

Kako se leči i prevazilazi ovaj prekomerni strah

Iako se agorafobija može činiti nepremostivom, uz pravilnu terapiju moguće je poboljšanje. Kombinacija psihoterapije, tehnika opuštanja i ako je potrebno medikamenata, pomaže u postepenom prevazilaženju straha.

Ako prepoznajete simptome kod sebe, važno je da potražite pomoć što pre. Što duže traje izbegavanje, to je veći izazov za izlečenje. Agorafobija ne mora da određuje vaš život: uz odgovarajući tretman, moguće je vratiti kontrolu i slobodu kretanja.