Čovek je socijalno biće, on praktično živi od dodira sa drugim ljudima kako mentalno tako i fizički, pa je prosto nemoguće zamisliti život u kome će persona biti potpuno transformisana u robota. Ima, nažalost, pokazatelja da čovečanstvo ide u pravcu u kome se gubi ona fina nota povezivanja koja oplemenjuje i hrani ljudsku dušu.
Potrebna mentalna snaga, stres utiče na sve odnose
Josip Fidanovski, diplomirani psiholog i psihoseksualni terapeut kaže za eKliniku da nije preterano reći da bez dodira nema života.
Minimum kontakata, strah i strepnja
Mreže su prednost, ali su kontakti nezamenljivi
Potreba ljudi da budu u intimnom kontaktu ne samo u uslovno rečeno sigurnom (porodičnom) okruženju, rezultirala je većim korišćenjem društvenih mreža i donekle bar prividno uticala na smanjenje nivoa stresa. Fidanovski za eKliniku potvrđuje da porodica može biti značajna brana od anksioznosti, pogotovo u teškim trenucima. Međutim, ističe i da je čovek prilagodljivo biće, sada uz svu tehnologiju on koristi i nove načine komunikacije preko društvenih mreža i videopoziva, pa se usamljenost i stres znatno smanjuju na taj način. I terapeuti rade online seanse, što govori u prilog tome da se negativna osećanja mogu smanjiti i tako.
– Ipak, uprkos svim tehnološkim dostignućima, ljudski kontakt je nezamenljiv, i tako će biti bez obzira na sve – jasan je naš sagovornik koji upozorava da i u virtuelnom svetu seksa moraju da postoje granice. On kaže da su se mnogi ljudi koji vape za kontaktom preselili na popularne sajtove za upoznavanje pa i tu vrstu seksualnog kontakta.
– U većini slučajeva sve se to pokreće iz stanja usamljenosti, nezadovoljenog seksualnog nagona, potrebe za zagrljaljem i bliskošću, pa je tendencija da se što pre doživi neko olakšanje (čak i orgazam). Mnogi od tih pokušaja su „prazni“, ljudi ne daju šansu jedni drugima, da se kroz neki period malo bolje upoznaju, već se brzo desi seks koji ako je dobar može i da se ponovi, a ako je loš onda se ne istražuje dalje zašto je bio takav. Ispada da svi traže „gotov“ proizvod, kako za seks, tako i za partnersku ljubav. Obavezan deo terapije je istraživanje zašto im je baš to potrebno i da li dopuštaju drugi način kretanja u tim susretima. Sajtovi kao takvi mogu poslužiti ljudima samo da premoste ovu fazu i postepeno pomognu u daljem sazrevanju na intimnom planu kroz praćenje sebe u svim tim kontaktima – objašnjava.
Da li je korona „ubila“ seks?
Seksualni odnosi su kao normalna organska potreba na psihofizičkom nivou takođe pred izazovom u pandemiji.
– Naše ćelije su seksualne, seks je primaran nagon, njega ne možete ubiti tako lako, pa to nije uspela ni pandemija. Ipak, ako ubijete čoveka, onda neće biti ni seksa. Mislim da je korona jako uticala na to kako se čovek generalno oseća u vezi sa sobom i okolinom, da je pokvarila raspoloženje mnogih, da je umrtvila ljudsku psihu. Na taj način mnogi će zbog toga upasti u „aseksualni“ mod, pogotovo ako su i prethodno imali neke nerešene seksualne dileme – upozorava seksualni psihoterapeut.
