Psihosomatska bolest i emocionalni stres ili drugi psihološki problemi tesno su povezani i igraju ključnu ulogu u toku fizičkih znakova i simptoma. Na primer, depresija može doprineti psihosomatskim bolestima, posebno kada je imuni sistem tela oslabljen teškim ili hroničnim stresom. Nažalost, rasprostranjena društvena stigma psihosomatskih bolesti sprečava neke ljude da traže lečenje. Sramota je takođe prisutna u istraživačkim i medicinskim zajednicama, delom zbog sopstvenih iskustava zdravstvenih radnika.
Psihosomatski simptomi
Shvatanje o tome kako se mentalni i emocionalni stres manifestuje fizički može biti od pomoći u smanjenju efekata stresa na naše zdravlje. Uobičajeni fizički znaci stresa uključuju:
- problemi sa varenjem
- vrtoglavicu ili drhtavicu
- glavobolje
- bolove u mišićima
- ubrzani rad srca
- povišen krvni pritisak
Psihosomatski simptomi zasnovani na polu
Telesni znaci stresa mogu se razlikovati među polovima. Na primer, kada su pod stresom, žene često prijavljuju simptome kao što su umor (uprkos tome što su dovoljno spavale) i razdražljivost, kao i znakove kao što su nadimanje u stomaku i promene menstrualnog ciklusa. Znaci i simptomi stresa kod muškaraca, međutim, češće uključuju bol u grudima, povišen krvni pritisak i promene u seksualnom nagonu.
Psihosomatski simptomi zasnovani na uzrastu
Znaci i simptomi stresa takođe variraju u zavisnosti od starosti. Deca često doživljavaju stres na fizički način jer još nisu razvila jezik kojim bi komunicirala kako se osećaju. Na primer, dete kome je teško u školi može imati česte bolove u stomaku ili glavobolju. Stres u tinejdžerskim godinama može biti posebno intenzivan, posebno tokom perioda velikih društvenih prilagođavanja i hormonalnih promena. Često odrasli znake stresa pripisuju tipičnoj „tinejdžerskoj anksioznosti”, a ne depresiji adolescenata. Starije osobe takođe su sklone depresiji jer se bore sa izolacijom, gubitkom i tugom i zdravstvenim problemima. Ako brinete o starijoj voljenoj osobi, važno je da znate koji su znaci depresije kod starijih osoba.
Psihogeni u odnosu na psihosomatski bol
Psihogeni bol i psihosomatski bol opisuju fizičke znakove i simptome, ali njihovo značenje je malo drugačije:
- Psihogeni bol je rezultat psiholoških poremećaja ili problema kao što su mentalni ili emocionalni stres. Drugim rečima, psihološki problemi su glavna geneza bola.
- Psihosomatski bol ima poznati fizički izvor, ali psihološka pitanja, kao što je anksioznost, igraju ulogu u tome kako bol napreduje – na primer, depresija koja pogoršava endokrini poremećaj.
Uzroci psihosomatskih bolesti
Tačni mehanizmi stresa nisu u potpunosti shvaćeni, ali istraživači znaju da se stres i depresija mogu manifestovati kao fizički bol i bolest. To je složen proces, ali evo analogije koja bi mogla da pomogne.
Uporedite svoje telo sa ekspres loncem. Ako mu je dozvoljeno da ispušta paru, on radi efikasno. Ako ne može da pusti paru, pritisak nastavlja da raste sve dok poklopac ne eksplodira. Sada zamislite da je lonac već pod pritiskom i da vršite još veći pritisak da biste držali poklopac na svom mestu. Kada lonac više ne može da izdrži toliki pritisak, slomiće se na najslabijem mestu.
Kao što lonac pod pritiskom popušta na najslabijem mestu svoje strukture, bolest povezana sa stresom najverovatnije će se razviti tamo gde je naše telo već oslabljeno.
Neko ko je pod stresom i ne može ili nije u stanju da isprazni svoje emocije, na kraju će dostići tačku emocionalnog preloma. Ovo može dovesti do fizičkih simptoma ili izazvati epizodu velike depresije.
Ako se vratimo unazad, možda ćemo prepoznati neke znake upozorenja da se bliži slom. Na primer, ako smo skloni da naprežemo vrat, možda ćemo osetiti pojačan bol u vratu kada smo pod stresom. Bol u leđima, stomačni problemi i glavobolja drugi su uobičajeni načini da se stres useli u naše telo.
Stres takođe može da ugrozi naš imunitet. Na primer, neki ljudi imaju tendenciju da dobiju prehladu, grip ili druge bolesti i infekcije kada su pod pritiskom i dešava se da im treba više vremena da im bude bolje.
Deo odgovora tela „bori se ili beži” na stres je oslobađanje određenih supstanci, kao što je adrenalin, koji mogu biti veoma korisni u situaciji života ili smrti. Međutim, ako telo ima velike količine ovih supstanci ili se one neprekidno oslobađaju tokom dužeg perioda (kao što je hronični stres), one mogu doneti više štete nego koristi.
Dijagnoza psihosomatskih bolesti
Kada odemo kod lekara zbog fizičkih simptoma, oni prvo traže fizičke uzroke. Ako ništa nije očigledno, postavljanje dijagnoze i plana lečenja može biti teško.
Ako imamo psihosomatski poremećaj, možemo da pomislimo da lekar ne shvata naše simptome ozbiljno, misli da ih izmišljamo ili veruje da su „svi u našoj glavi”. Kada ne možemo da pronađemo jasan fizički uzrok našeg bola (kao što je povreda ili infekcija), pronicljivi lekar može da nas pita kako se osećamo emocionalno.
Ako može da se identifikuje izvor stresa, on može da se leči, baš kao i kad je očigledna fizička povreda ili bolest u pitanju. Kada se lekar raspituje o stresu u našem životu, ne implicira da naš bol nije stvaran. Fizički simptomi izazvani stresom veoma su stvarni, ali su uzrokovani drugačijim mehanizmom od, recimo, loma kosti.
Lečenje psihosomatskih bolesti
Možda će nas uputiti kod specijaliste za mentalno zdravlje, ali to ne znači da naši fizički simptomi zahtevaju samo psihološki tretman. Važno je da se zna kako da se efikasno upravlja stresom, ali to može potrajati. U međuvremenu, lekar može da leči naš fizički bol i druge simptome lekovima, terapijom svesnosti ili kognitivnom terapijom.
Ako bol u vratu, o kome smo govorili, ima tendenciju da se pogorša sa stresom, uputstva o tome kako da se nosimo sa stresnim okidačima svakako može pomoći. Međutim, bol je stvaran. Iako stres može da počne u našem mozgu, on može izazvati oslobađanje supstanci (kao što je kortizol) koje izazivaju upalu u mišićima vrata. Ovo nam uzrokuje veoma stvarni fizički bol koji lekar može da reši.
Suočavanje sa stresom
Postoje različite vrste stresa. Pozitivan stres, poznat i kao eustres, čini život okrepljujućim i zanimljivim. To je osećaj koji nas tera da ustanemo ujutru i održava nas motivisanim. Ako ste ikada uživali u uzbuđenju vožnje rolerkosterom ili ste osećali uzbuđenje i ispunjenje kada ste završili projekat, iskusili ste „dobar” stres.
S druge strane, ako ste doživeli veliki gubitak, veliku životnu promenu ili druge negativne stresore, znate kako je „loš” stres. Kao i kod pozitivnog stresa, možete osetiti negativan stres u svom umu i telu. Kada možete da identifikujete svoje glavne izvore stresa, možete da identifikujete mehanizme suočavanja. Jedan od prvih i najvažnijih jeste izbegavanje zadržavanja u svojim osećanjima. Drugi je izbegavanje nezdravih strategija, kao što je prekomerna upotreba alkohola.
Mnogo je zdravih metoda suočavanja, samo je pitanje pronalaženja onoga što nam najbolje odgovara. Evo nekoliko ideja za početak:
- budite iskreni prema drugima i sebi
- poverite se prijatelju
- učinite nešto dobro za nekog drugog, ali obavezno uradite dobre stvari i za sebe
- jedite uravnoteženu ishranu, redovno vežbajte i napravite umirujući ritual i prostor za spavanje
- istražite zabavne izlaze za stres, kao što je čas plesa
- pridružite se grupi za podršku
- naučite tehnike opuštanja
- oslobodite se ljutnje, obrazaca razmišljanja ili odnosa koji su za vas nezdravi ili negativni
- odvojite vreme za slobodne aktivnosti u kojima uživate
- odmorite se ako ste u stresnoj situaciji
Zapamtite da se svako nosi sa stresom na svoj način. Dvoje ljudi u istoj stresnoj situaciji mogu reagovati veoma različito. Kada shvatite jedinstven način na koji stres utiče na vas i emocionalno i fizički, možete raditi na razvoju zdravih i efikasnih načina da ga stavite pod kontrolu.
U suočavanju sa psihosomatskom bolešću i fizičkim posledicama stresa, naučite da zanemarite ono što vam ne koristi. Prihvatite da ste čovek i dopustite sebi da osetite emocije sa kojima je teško suočiti se. Oslobodite se i očekivanja i stare krivice – „trebalo je” koje je vodilo i opterećivalo vaše ponašanje. Možda će vam koristiti da se odreknete kontrole u nekim oblastima svog života ili da ublažite svoju tendenciju da težite savršenstvu.
Podsetite se da je u redu da ne postignete svoje ciljeve sve dok se trudite i dajete sve od sebe. Dok identifikujete stres u svom životu, možda ćete shvatiti da je veliki izvor pritisak koji stavljate na sebe – i stoga je u vašoj kontroli da ga se oslobodite.
