Ova navika je tihi ubica srca: 19 miliona ljudi godišnje umre od kardiovaskularnih bolesti, lekari otkrivaju kako da spasite svoje

Oko tri četvrtine smrti od bolesti srca i krvnih sudova zabeleženo u zemljama sa niskim i srednjim prihodima

Svetski dan srca -  29. septembar, obeležava se pod sloganom "Zdravlje srca za zdravu budućnost“. Lekari kažu da je prevencija od najranijeg životnog doba ključ zdravlja srca i svih vitalnih organa. Kada je srce u pitanju preporuka doktora jeste da redovno proveravamo vrednosti krvnog pritiska, i kada nemamo nikakve tegobe, kontrolišemo vrednosti holesterola, triglicerida, šećera u krvi. Ove godine se obeležava 25 godina od prvog Svetskog dana srca, koji je bio krajem septembra 2000. godine.

Vodeći uzrok smrti u svetu

Preporučujemo

Lekari upozoravaju da bolesti srca i krvnih sudova predstavljaju vodeći uzrok smrti u svetu – oko 19,8 miliona ljudi je u 2022. na globalnom planu umrlo od ovih stanja, što predstavlja oko 32 odsto svih smrtnih ishoda.

Među ovim bolestima, ističu se srčani i moždani udar, koji su udruženo činili čak 85 odsto zabeleženih smrtnih ishoda od kardiovaskularnih bolesti u posmatranoj 2022. godini, na nivou sveta. Ono što je posebno značajan podatak jeste da je oko tri četvrtine smrti od bolesti srca i krvnih sudova zabeleženo u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, kaže se u saopštenju Zavoda za javno zdravlje Beograda.

Poslednji podaci iz 2024. godine govore da je u našoj zemlji, broj umrlih od bolesti sistema krvotoka iznosio 46.841 (21.285 muškaraca i 25.556 žena), što je činilo oko 47,7 odsto svih smrtnih ishoda.

Prevencija kao ključ zdravlja srca i krvnih sudova

Kardiovaskularne bolesti dele nekoliko zajedničkih faktora rizika koji se mogu povezati i sa nastajanjem različitih oboljenja iz grupe poznate kao hronične nezarazne bolesti (maligne bolesti, hronične respiratorne bolesti, šećerna bolest, i konačno, bolesti srca i krvnih sudova).

Ovi faktori rizika povezuju se sa našim svakodnevnim ponašanjem i stoga je njihova važnost za preventivno delovanje ogromna. Nezdrava ishrana, upotreba duvana, alkohola i nedovoljna fizička aktivnost mogu ostvariti različite posledice po zdravlje, koje se kasnije reflektuju na stanje srca i krvnih sudova, naglašava se u saopštenju.

Upotreba duvana dovodi se u vezu sa 8 miliona smrtnih ishoda

Procene efekata po zdravlje koji se mogu ostvariti kontrolom određenih ponašanja, izuzetno su značajne, posmatrajući na globalnom planu brojevi govore da se u jednoj godini, upotreba duvana može povezati sa 8 miliona smrtnih ishoda, prekomerni unos soli doprinosi pojavi oko 1,8 miliona smrti, više od 1,5 miliona smrtnih ishoda odnesu hronične nezarazne bolesti kao posledica upotrebe alkohola i oko 830.000 smrti nastupi kao posledica nedovoljne fizičke aktivnosti.

Delovanje socijalnih determinanti zdravlja

Važan je i pogled na prevenciju bolesti srca i krvnih sudova iz ugla koji se ponekad nedovoljno ističe – ugla socijalnih determinanti zdravlja, kao različitih društvenih ekonomskih, sredinskih i psihosocijalnih činilaca koji se povezuju sa određenim zdravstvenim ishodima.

U kontekstu kardiovaskularnog rizika, delovanje socijalnih determinanti zdravlja posmatra se kroz tri nivoa – individualni, interpersonalni i nivo zajednice. Kako bi se ilustrovao značaj ovih činilaca, navodi se situacija u kojoj se opaženo usporavanje u smanjenju opterećenja bolestima srca i krvnih sudova u nekim društvima direktno pripisuje uticaju socijalnih determinanti zdravlja, što jasno ukazuje i na putanju buduće javnozdravstvene akcije.

Pored promena u navikama pojedinca, rad na nivou zajednice može pružiti ključan doprinos smanjenju opterećenja društva kardiovaskularnim bolestima, prvenstveno kroz stvaranje okruženja i uvođenje javnih politika koje će proizvoditi podsticaje za izbor zdravih životnih stilova kod građana, kaže se u saopštenju.

Teme od značaja

Od svojih početaka pa sve do današnjih dana, obeležavanje ovog važnog datuma značajno je doprinelo podizanju celokupne svesti o bolestima srca i krvnih sudova. Tokom proteklih 25 godina obrađene su ključne teme od značaja za svakog pojedinca zainteresovanog za sopstveno i zdravlje bliskih osoba, kaže se u saopštenju Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda.

Tokom prethodnih četvrt veka, teme koje su bile u osnovi javnozdravstvenih kampanja obuhvatale su najrazličitije oblasti povezanosti sa potencijalnim kardiovaskularnim ishodima, kao što su fizička aktivnost, polne i uzrasne specifičnosti srčanih bolesti, upoznavanje sa faktorima rizika, uključivanje svih društvenih aktera u preventivnu akciju i slično.