Popularni suplement za spavanje mogao bi da ublaži i hronični bol, pokazuje analiza 23 studije

Kada se pomene melatonin, većina ljudi pomisli na nesanicu. Ovaj hormon prirodno proizvodi naš organizam i on pomaže da prepoznamo kada je vreme za spavanje. Zbog toga se melatonin godinama koristi kao dodatak ishrani kod osoba kojima san „ne ide na oči”ili imaju poremećen ritam spavanja.

Međutim, nova analiza objavljena u uglednom stručnom časopisu Pain ukazuje na još jednu moguću korist. Istraživači sa Univerziteta u Sidneju analizirali su rezultate 23 klinička ispitivanja i zaključili da bi melatonin mogao da pomogne u ublažavanju hroničnog mišićno-koštanog bola, odnosno bola koji potiče iz mišića, kostiju, zglobova, tetiva i ligamenata.

Ipak, stručnjaci naglašavaju da ovo nije razlog da neko samoinicijativno počne da uzima melatonin protiv bolova, već da su potrebna dodatna istraživanja.

Šta je pokazala analiza više od 2.000 pacijenata?

Istraživači su objedinili rezultate 23 randomizovana klinička ispitivanja u kojima je učestvovalo ukupno 2.028 osoba iz više zemalja.

Među ispitanicima su bili ljudi sa:

• hroničnim bolom u donjem delu leđa
• osteoartritisom
• fibromialgijom
• drugim hroničnim mišićno-koštanim bolnim stanjima pacijenti koji su se oporavljali nakon operacija.

U svim studijama učesnici su dobijali melatonin ili placebo, odnosno standardnu terapiju protiv bolova. Kada su objedinjeni svi rezultati, pokazalo se da je melatonin bio povezan sa značajnim smanjenjem intenziteta hroničnog bola i boljim kvalitetom sna.

Kod kojih pacijenata je efekat bio najizraženiji?

Najveća korist uočena je kod osoba koje su imale dugotrajni mišićno-koštani bol, dok kod pacijenata koji su se oporavljali nakon operacije nije zabeleženo statistički značajno smanjenje bola.

To ukazuje da melatonin verovatno nije univerzalni analgetik, već da bi mogao da bude koristan kod određenih hroničnih bolnih stanja.

Zašto bi hormon sna mogao da utiče i na bol?

Naučnici još nemaju konačan odgovor, ali postoje tri moguća objašnjenja.

• Prvo, melatonin ima antioksidativna svojstva, pa može da smanji oksidativni stres i oštećenje ćelija.
• Drugo, poznato je da ispoljava i protivupalne efekte, što bi moglo da doprinese smanjenju bola kod pojedinih oboljenja.
• Treće, možda i najlogičnije objašnjenje jeste da melatonin poboljšava san. Kvalitetan san omogućava organizmu da se bolje oporavi, opusti mišiće i smanji osećaj bola. Poznato je da osobe koje loše spavaju često imaju izraženiji hronični bol, dok bol dodatno narušava san, stvarajući začarani krug.

Da li melatonin može da zameni lekove protiv bolova?

Odgovor je ne. Autori studije naglašavaju da melatonin ne treba posmatrati kao zamenu za postojeću terapiju, već eventualno kao dodatak lečenju, i to isključivo nakon konsultacije sa lekarom.

Vođa istraživanja dr Kangčao Vu sa Univerziteta u Sidneju ističe da je melatonin široko dostupan, relativno jeftin i da se smatra bezbednim za kratkotrajnu upotrebu, ali da je cilj pronaći načine da se kod pojedinih pacijenata smanji potreba za lekovima koji nose veći rizik od neželjenih efekata.

Da li je melatonin bezbedan?

Kod većine zdravih odraslih osoba melatonin se smatra bezbednim kada se koristi kratkotrajno, najčešće do jednog ili dva meseca, pod uslovom da osoba nije trudna ili da ne doji.

U analiziranim studijama prijavljeni neželjeni efekti uglavnom su bili blagi i uključivali su:

• mučninu
• glavobolju
• vrtoglavicu.

Za dugotrajnu primenu i dalje nema dovoljno kvalitetnih podataka, zbog čega istraživači smatraju da su potrebne veće i dugoročnije studije.

Šta možemo da zaključimo?

Rezultati ove velike analize predstavljaju ohrabrujući korak u potrazi za novim načinima lečenja hroničnog bola. Ipak, oni ne znače da bi melatonin trebalo uzimati na svoju ruku umesto terapije koju je propisao lekar.

Za sada, naučni dokazi govore da bi kod pojedinih osoba sa hroničnim mišićno-koštanim bolom melatonin mogao da donese dvostruku korist: da poboljša kvalitet sna i u određenoj meri ublaži bol. Međutim, kome će zaista pomoći, u kojoj dozi i tokom kog perioda, pitanja su na koja će odgovor dati buduća klinička istraživanja.

(eKlinika.rs)