Melatonin je hormon koji telo proizvodi u epifizi, neposredno iznad centra mozga. Za ovaj hormon se kaže da igra ulogu u drugim regulacijama sistema tela – metabolizam kostiju, plodnost… Međutim, melatonin je prvenstveno poznat po tome što reguliše ciklus spavanja i buđenja, a kao dodatku – sintetičkoj verziji prirodnog melatonina, koje naše telo proizvodi kako bi se izazvala pospanost, ljudi mu se okreću kada im je potreban noćni odmor i dobar san.
Melatonin može bezbedno da se uzima svake noći, ali tokom kratkog vremenskog perioda. Međutim, malo je istraživanja o dugoročnoj sigurnosti i efikasnosti melatonina. U proseku, naše telo proizvodi između 0,1 i 0,9 miligrama melatonina dnevno. Ono oslobađa melatonin kada je napolju tamnije, ali nivoi melatonina opadaju do jutra, ukazujući našem unutrašnjem satu da je vreme da se probudite.
Takođe je moguće da neke osobe imaju nizak nivo melatonina koji mogu uticati na količinu ili kvalitet sna, što dovodi do potrebe za suplementima melatonina kako bi bolje spavali.
Dodatak melatonina obično sadrži veće doze od količine koje naše telo prirodno oslobađa. Može pomoći u lečenju nekih poremećaja spavanja i zdravstvenih stanja, kao što su:
Efekti suplemenata variraju od osobe do osobe i zavise od mnogih varijabli, uključujući tip, dozu, učestalost upotrebe i interakcije sa trenutnim lekovima. Zbog toga se pre uputrebe ovog suplementa savetuje konsultacija sa lekarom ili farmaceutom.
Kada je reč o eventualnim posledicama koje melatonin može da izazove specijalisti medicine spavanja savetuju da se treba držati nižih doza – od 1 do 3 mg melatonina za noć kako bi se sprečili neželjeni efekti. Opšti neželjeni efekti kratkotrajne upotrebe melatonina su:
Vrtoglavica
Glavobolje
Mučnina
Pospanost
Međutim, neželjeni efekti koji nastaju usled produžene upotrebe melatonina ostali su „nejasni”.
Što se tiče rizika upotrebe suplemenata melatonina stručnjaci navode:
Melatonin nije pogodan za sve ljude, a uopšte ne bi trebalo da ga uzimaju: