Mangan se u retkim slučajevima nadoknađuje suplementacijom i to isključivo uz savet lekara Foto: Shutterstock
Mangan je manje poznat ali ne manje važan mineral, koji ljudi zbog sličnog imena neopravdano često „mešaju“ sa magnezijumom. Naše telo ga skladišti u kostima, mozgu, bubrezima, jetri i pankreasu.
Ovaj mineral ima više važnih uloga: od metabolizma ugljenih hidrata i masti, do uticaja na hormone i kognitivno zdravlje. Od značaja je za snagu kostiju, sastav mišića, zgrušavanje krvi i funkciju nerava. Takođe, pomaže u kontrolisanju zapaljenskih procesa, povećanju plodnosti i stabilnosti imuniteta.
Mangan dobijamo iz hrane koju jedemo, a najbolji način da iskoristimo maksimum hranljivih sastojaka jeste unošenjem namirnica sa visokim sadržajem potrebnih nutrijenata. Nedostatak mangana može biti povezan sa stanjima kao što su osip na koži, hormonski disbalans i promene raspoloženja, ali je o direktnoj vezi potrebno još istraživanja, kažu stručnjaci.
– Odraslim osobama ne treba mnogo mangana, ali ako ga nemamo dovoljno rizikujemo nekoliko zdravstvenih problema – kaže registrovani dijetetičar Maxine Smith.
Minerali igraju ulogu u gotovo svakom procesu u našem telu. Mangan je mineral u tragovima, što znači da su nam potrebne male količine za optimalnu funkciju.
– Za razliku od minerala u tragovima, makrominerali su nam potrebni u većim količinama. Takav je slučaj sa kalcijumom, magnezijumom i natrijumom – objašnjava Smith.
Evo najvažnijih prednosti mangana i uloge u telesnim funkcijama.
Naše telo koristi mangan da stvori antioksidativni enzim koji se zove superoksid dismutaza (SOD). Ako nemamo dovoljno mangana, verovatno imamo i malo SOD. Kako je ovaj enzim veoma važan za sprečavanje oksidativnog stresa i štetu koju ćelijama čine slobodni radikali, tako pomaže i u smanjenju zapaljenskih procesa u telu. Postoji čitav niz bolesti koje prouzrokuju inflamatorni problemi. Takođe, oksidativni stres povezuje se i sa nastankom Alchajmerove bolesti, nekim vrstama karcinoma, znacima preranog starenja i drugih hroničnih zapaljenskih stanja.
Laboratotijske studije sugerišu da superoksid dismutaza može pomoći u borbi protiv razvoja ćelija raka i upalnih procesa koji su pratioci:
Mozak koristi mangan za optimalnu aktivnost neurona. Pregled nekoliko studija o manganu i koristima koje od njega mozak ima pokazuje da ovaj mineral u tragovima može da poboljšanjegovu funkciju. Ako nems dovoljno mangana u ishrani, može postojati veći rizik od mentalnih bolesti, napada sličnih epileptičnim, u učenju i sa koncentracijom. Antioksidativno dejstvo mangana u obliku SOD takođe može zaštititi moždane ćelije od oštećenja slobodnih radikala.
Kada se povredimo i imamo neku ranu na telu, normalna proizvodnja kolagena čini da dođe do zarastanja. Kolagen je jedan od ključnih proteina naših tkiva, kostiju, ligamenata, mišića i kože. Mangan nam je potreban da stvori aminokiselinu prolin, koja se zatim koristi za proizvodnju i sintetisanje kolagena. Jedna studija sugeriše da aplikacija zavoja koji sadrži kalcijum, mangan i cink na ozbiljne rane može da ubrza zarastanje.
Mangan je jedan od minerala važnih za razvoj i održavanje što čvršćih kostiju. Smith podseća da zdravlje kostiju je važno za sve kategorije građanstva, posebno za starije ženske osobe, jer su one u najvežem riziku od osteoporoze. Prema jednom istraživanju, uzimanje dijetetskih dodataka koji sadrže bor, kalcijum, bakar, vitamin D i mangan može poboljšati gustinu kostiju i sprečiti gubitak koštane mase koji može dovesti do osteoporoze.
Telo treba pravilno da razgradi hranu i apsorbuje hranljive sastojke, među kojima su i različiti enzimi. Enzimi su specifični proteini koji ubrzavaju određene hemijske reakcije u našem telu. Mangan nam je potreban za stvaranje ili aktiviranje enzima uključenih u procese razgradnje i korišćenja makronutrijenata u koje spadaju:
Mangan je takođe neophodan za hemijske procese koji omogućavaju telu da koristi hranljive materije i vitamine kao što su:
Preporučena količina mangana za odrasle izuzev trudnica i dojilja 1,8 do 2,3 miligrama dnevno, prema National Institutes of Health (NIH).
– Ključna stvar koju treba zapamtiti je da je mangan mineral u tragovima. Nisu nam potrebne velike količine, a previše može biti štetno za organizam. Većina ljudi dobija dovoljno mangana koji im je potreban iz hrane. Nedostatak mangana je veoma redak i u najvećem broju slučajeva ljudi ne moraju da uzimaju suplemente – naglašava Maxine Smith.
Međutim, izloženost velikim količinama mangan, naročito udisanje nekih štetnih hemikalija koje sadrže mangan može izazvati neurotoksičnost. Tada su mogući simptomi nalik Parkinsonovoj bolesti i drugih problemima povezanih sa poremećajima rada mozga. Ipak, stručnjaci kažu da je neurotoksičnost nemoguća zbog unošenja mangana ishranom. Napominju, međutim, da je važno ne preterati sa suplementima mangana jer neke studije sugerišu da previše ovog minerala može negativno da utiče na štitastu žlezdu.