Konstipacija ne utiče samo na stomak, već predstavlja rizik i za neurološka oboljenja

Veza između zdravlja stomaka i mozga je mnogo veća nego što se u prvi mah smatralo. Nova istraživanja tvrde da neki uobičajeni stomačni problemi, kao što je konstipacija (zatvor) mogu biti faktor rizika za razvoj ozbiljnih bolesti mozga, naglašeno je na međunarodnoj konferenciji posvećenoj Alchajmerovoj bolesti u22 Amsterdamu.

Deluje na brže starenje

Studija koja je predstavljena na ovom skupu tvrdi da je hronična opstipacija faktor rizika za razvoj kognitivnih problema. Stručnjaci navode da konstipacija utiče na brže starenje organizma, dok druge dve studije ističu određene crevne bakterije kao okidač koji može u najtežim slučajevima dovesti do demencije. Ove studije nisu još objavljenje u recenziranim časopisima.

Toksini ostaju u organizmu i narušavaju zdravlje

I pored toga što mnogi neurolozi naglašavaju da nauka još nije otkrila tačan uzrok nastanka Alchajmerove bolesti, zagovornici ove teorije ističu da je za dobro zdravlje neophodna redovna eliminacija toksina iz tela.

– Ukoliko telo nije u mogućnosti da se na adekvatan način oslobodi toksina, oni ostaju u organizmu i mogu da utiču na zdravlje na različite načine. Potrebno je više istraživanja koja bi ispitivala vezu između creva i mozga, ali ovo je dobar početak –  kaže Christopher Weber, direktor globalnih inicijativa iz Alzheimer’s Association, koji nije bio uključen u ova istraživanja.

Istraživanje ukazuje na korelaciju, a ne na uzročnost

Stručnjak za ishranu Chaoran Ma Čaoran Ma sa The University of Massachusetts Amherst i vođa studije koja je ispitivala vezu između zatvora i kognitivnih smetnji objašnjava da je istraživanje analiziralo podatke o pražnjenju creva, tri dugotrajne studije u kojima je učestvovalo 110.000 osoba.

Utvrđeno je da osobe sa hroničnom opstipacijom imaju lošije kognitivne sposobnosti u poređenu sa osobama koje nisu imale problema sa pražnjenjem creva.

– Osobe sa hroničnom opstipacijom imale su u digestivnom traktu više bakterija koje utiču na upalu i manjak bakterija čiji je zadatak da razgrađuju dijetalna vlakna – kaže Ma. Ovo istraživanje je ukazalo na korelaciju, a ne na uzročnost, što na kraju znači da ova studija ne dokazuje da zatvor slabi kognitivne sposobnosti.

Istraživanje je značajno za starije osobe

Istraživači ne znaju kako i zašto zatvor može delovati na mozak i dovesti do slabljenja kognitivnih sposobnosti, ali navode da je ovo istraživanje posebno bitno za starije osobe, kod kojih je veća verovatnoća da će patiti od zatvora, zbog slabije pokretljivosti, upotrebe nekih lekova ili namirnica siromašnih biljnim vlaknima.

Autori dve druge studije predstavljene na konferenciji su stručnjaci UT Health San Antonio iz Teksasa. Ove dve studije navode vezu između specifične crevne bakterije i rizika do razvoja demencije.

Ljudski organizam je jedinstvena celina

Svi ovi nalazi, kako se veruje, potrđuju sve jaču vezu između digestivnog trakta i mozga posredstvom nervnog, imunološkog i hormonskog sistema. Bolje razumevanje ove osnove može pomoći naučnicima da osmisle nove načine prevencije i lečenja Alchajmerove i drugih oblika demencija, veruju autori studija.

– Neophodno je prepoznati i dobro utvrditi vezu između različitih organa. Ukoliko jedan od naših organa ne funkcioniše dobro, ako nije pravilno dijgnostikovana bolest i lečenje tog jednog dela tela moguće je da dođe do bolesti i drugih organa – kaže Christopher Weber.

Prošla istraživanja pacijenata sa dijagnozom Alchajmerove bolesti, gojaznosti, dijabetesa, sindroma iritabilnog creva i Parkinsonove bolesti otkrila su manje raznolike mikrobiome creva ovih pacijenata.  Japanska studija objavljena prošle godine u časopisu

Studija sprovedena u Japanu i objavljena prošle godine u časopisu CNS Neuroscience & Therapeutics otkrila je da pacijenti sa Alchajmerovom bolešću, koje muči konstipacija, imaju dva puta brže opadanje kognitivnih sposobnosti u odnosu na pacijente sa Alchajmerovom bolešću koji ne pate od zatvora.

Još je mnogo nepoznanica

Ipak, nema još dovoljno saznanja na osnovu kojih se promene u digestivnom traktu mogu tretirati kao mogući znak demencije kod zdravih osoba.

– Svaka osoba ima jedinstven mikrobiom kao i otisak prsta. Stručnjaci još uvek uče kako da na osnovu uvida u mikrobiom pomognu pacijentima. Ciljanje na mikrobiom je obećavajuće, ali ima još mnogo nepoznanica, posebno ako imamo u vidu svu različitost digestivnog trakta – smatra dr Monia Werlang, gastroenterolog i klinički asistent sa University of South Carolina Greenville Medical School.

Stručnjaci ističu da je možda najveća nepoznanica to što se ne zna da li Alchajmerova bolest dovodi do bakterijskih promena u digestivnom taktu, ili je možda zatvor uzrok promena.

Ključ dobrog zdravlja je ravnoteža

„Zdrav“ mikrobiom creva još nije definisan ali sve više dokaza jeste da je ključ zdravlja ravnoteža. Disbioza se određuje kao mikrobna neravnoteža u organizmu ili  poremećaj crevne mikroflore. Ovaj poremećaj ne deluje samo na digestivni sistem već i druge delove tela. Disbioza se dovodi u vezu da razvojem gojaznosti, dijabetesa, anksioznosti, depresije, multiple skleroze, sindroma hroničnog umora i drugih poremećaja.

Neophodno je, ipak, još dosta dodatnih istraživanja pre nego što bi bilo moguće da se mikrobiom creva koristi kao alat za skrining Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije.

Redovna fizička aktivnost, dobro izbalansirana ishrana posebno Mediteranska dijeta, dovoljno sna, dobro upravljanje stresom najbolji su načini zaštite od demencije, potvrđuju sve studije. Na ovaj način možemo izbeći i probleme sa probavom i zaštiti zdravlje mozga, zaključuju stručnjaci.