Visok nivo šećera u krvi ili hiperglikemija javlja se kada telo ne proizvodi dovoljno insulina ili ne može pravilno da koristi insulin koji proizvodi. Insulin je hormon koji reguliše količinu šećera u krvi, a kada insulin prestane da radi svoj posao, šećer počinje da se nakuplja. Kako bi se na vreme uočio visok nivo šećera u krvi potrebno je praćenje i redovno kontrolisanje krvne slike i niova glukoze.
Mnogi faktori mogu da izazovu hiperglikemiju, a stručnjaci podsećaju da hrana nije jedini uzrok visokog nivoa šećera u krvi. Nakupljen šećer u krvi može privremeno da se javi i zbog prehlade, stresa izazvanog usled bolesti ili neke teške situacije, a i nivoi glukoze mogu da se menjaju tokom dana.
Endokrinolozi naglašavaju da osobe koje znaju da imaju dijabetes u jednom od njegovih glavnih oblika, kao i dijabetes tipa 1, tipa 2 ili gestacijski dijabetes, i redovno odlaze na testiranje krvi, sigurno će znati i sami da osete kada im je nivo šećera u krvi visok. Fizički simptomi mogu da budu često mokrenje ili povećana žeđ. U slučaju da dijabetes nije dijagnostikovan, ali čovek ipak ima ove simptome, trebalo bi da ode na lekarski pregled.
Kada je visok nivo šećera u krvi, izvan normalnog opsega, postoje mere koje mogu da se preduzmu, a stručnjaci predlažu sledeću strategiju za održavanje ravnoteže šećera u krvi:
Ponekad, utvrđivanje uzroka povišenog nivoa šećera u krvi može da učini da se nekad pretvorimo u detektive. Važno je postaviti sebi pitanja o potencijalnim uzrocima, kao što su navike u ishrani i vežbanju, promene u planu lečenja ili prilagođavanja ličnog života. Određivanje odgovora na ova pitanja može da pomogne da se utvrdi šta bi moglo da krene po „zlu“ zbog čega je nivo šećera u krvi postao visok.
Vođenje evidencije o vrednostima šećera u krvi može da otkrije obrasce koji mogu precizno da odrede šta uzrokuje skokove i padove. Kontrolisanje tih obrazaca podrazumeva zapisivanje rezultata iz različitih vremena tokom mnogo dana i traženje određenih trendova. Ti trendovi pada ili porasta glukoze mogu da se prate uz pomoć dnevnika glukoze u krvi. Na osnovu tih nalaza moguće je nešto promeniti i pratiti efekte promena. Na primer, mogu da se ograniče ugljeni hidrati, koji se pretvaraju u šećer kada se svare, da se više vežba ili da se zajedno sa lekarom prilagodi tretman insulinom (lekom koji zamenjuje insulin koji čovek prirodno proizvodi). Sve ove informacije mogu da pomognu i vama i lekaru kako bi se shvatilo šta najbolje funkcioniše za održavanje šećera u krvi u normalnom, zdravom opsegu.
Uopšteno govoreći, koliko često će neko morati da proverava šećer u krvi zavisiće od toga koliko dobro se dijabetes drži pod kontrolom. Neke osobe sa dijabetesom moraće da proveravaju nivo glukoze povremeno ili više puta dnevno. Što se tiče vremen kada treba kontrolisati šećer lekari savetuju da bi to trebalo da bude pre i posle obroka, pre spavanja, usred noći, pre, tokom ili posle vežbanja. Testiranje u različitim vremenskim intervalima može da pomogne kako bi se videlo koliko dobro određeni lek deluje i koja hrana može da utiče na nivo šećera u krvi. Praćenje šećera u krvi je alat koji svako može da koristi za kontrolu dijabetesa i važan je obrazac – a ne samo jedno očitavanje vrednosti.
Stres može da bude okidač za porast nivoa šećera u krvi pa se savetuje život sa što manje stresa. Stres i anksioznost, kao i drugi mentalni problemi, takođe mogu da pogoršaju porast nivoa glukoze, navode naučne studije. Pored toga, prejedanje, zaboravljanje da se popiju uzmu lekovi ili manjak sna mogu da budu znaci stresa. Ako ste svesni ovakvog ponašanja, ne ignorišite ih jer oni mogu da signaliziraju da ste pod stresom, iako to možda uopšte ne primećujete, naglašavaju lekari. Ukoliko je neko uznemiren ili zabrinut, savetuje se što više vežbanja, novi hobi ili čitanje knjige – bilo koja aktivnost koja nekoga opušta.
Ukoliko se pridržavate svih navedenih saveta kako bi održavali nivo šećera u krvi, ali su rezultati očitavanja i dalje visoki, možda je vreme da se promene lekovi, ako ih uzimate. Dijabetes je progresivna bolest, a vremenom beta ćelije u pankreasu, koje proizvode insulin, mogu u potpunosti da prestanu da stvaraju taj hormon. Zbog toga je potrebno uraditi dodatno testiranje kako bi se otkrilo da li postoji neki veći, ozbiljniji problem.