Upotreba marihuane (biljke Cannabis sativa) je sve rasprostranjenija, u nekim državama koristi se u rekreativne i medicinske svrhe. U zemljama gde je moguća medicinska upotreba kanabinoidi se uglavnom primenjuju kao terapijsko sredstvo kod pacijenata na hemioterapiji, s ciljem da smanje osećaj mučnine i nagon za povraćanjem, ili u terapiji hroničnog bola. Najnovija istraživanja, ipak, navode da konzumacija marihuane povećava rizik od srčanog i moždanog udara. Marihuana može štetno da deluje na svakoga, a posebno je opasna za osobe u starijem životnom dobu.
Svakodnevna upotreba marihuane za 34 odsto povećava mogućnost od razvoja bolesti srca, tvrde rezultati istraživanja koje je predstavljeno na skupu Heart Association Scientific Sessions u Filadelfiji.
– Upotreba kanabisa, bilo da je rekreativna ili medicinska, može dovesti do razvoja kardiovaskularnih bolesti – objašnjava profesor kliničke farmacije i fizikalne medicine Robert Page ispred organizacije Heart Association Scientific.
– Najnovija istraživanja o upotrebi kanabisa pokazuju da pušenje i udisanje kanabisa povećava koncentraciju karboksihemoglobina u krvi i katrana slično kao i konzumacija cigareta. I kanabis i cigarete se dovode u jaku vezu sa bolestima srčanog mišića, bolom u grudima, poremećajima srčanog ritma, srčanim udarom – kaže prof. Page.
S druge strane, povećana upotreba marihuane beleži se među starijom populacijom koja nije do kraja svesna svih kardiovaskularnih rizika prilikom konzumacije ovog narkotika. Studija iz 2020. godine navodi da se broj Amerikanaca, starijih od 65 godina, koji puše marihuanu udvostručio između 2015 i 2018. godine.
U isto vreme, od 10 korisnika njih troje razvije bolest zavisnosti od marihuane. Ove osobe imaju pojačanu potrebu za hranom ili pate od nedostatka apetita, javljaju se i razdražljivost, nemir, promene raspoloženja, poremećaj spavanja, ako ne konzumiraju redovno kanabis. Dugotrajna upotreba marihuane praćena je stalnom apatijom i pospanošću, javljaju se i problemi sa pamćenjem, depresija, uznemirenost, razdražljivost.
Moguća je i pojava emocionalne labilnosti, napada panike u nekim slučajevima dolazi i do kognitivnih problema, nekoordinisanih pokreta, obično se uočava sporije reagovanje, sniženje potencije, poremećaj libida. Javljaju se i respiratorni problemi, bronhitis. Zavisnost utiče na sve aspekte života.
Osobe starije od 65 godina često imaju i neka hronična oboljenja, čiju kontrolu i lečenje može dodatno da iskomplikuje upotreba marihuane. Studija koja je pratila uticaj marihuane nije obuhvatila osobe koje su konzumirale cigarete, pa je bilo jasno ustanoviti uticaj kanabisa na zdravlje. Navedeno je da su osobe koje su koristile „travu“ imale 20 odsto veći rizik od razvoja komplikacija, u odnosu na osobe koje nisu upotrebljavale ovaj narkotik.
Studija navodi da su krvni pritisak, sa vrednostima iznad 130/80 mm Hg i visok holesterol, bili ključni prediktori oštećenja srca i mozga.
– Poznato je da akutna upotreba marihuane može dovesti do pada krvnog pritiska, a posebno kod osoba koje koriste i cigarete. Zanimljivo je, ipak, da su osobe koje su dugotrajno i svakodnevno koristile kanabis imale više vrednosti krvnog pritiska, koji često prethodi razvoju ozbiljnih kardiovaskularnih bolesti – kaže prof. Page.
Na skupu Heart Association Scientific Sessions u Filadelfiji predstavljena je i druga studija u kojoj je učestvovalo 160.000 ispitanika, prosečne starosti 54 godine. Ova studija zaključuje da svakodnevna upotreba marihuane povećava za 34 odsto rizik od srčane insuficijencije.
– Prethodna istraživanja ukazuju na vezu između upotrebe marihuane i kardiovaskularnih bolesti, poput koronarne arterijske bolesti, srčane insuficijencije i atrijalne fibrilacije – rekao je dr Yakubu Bene-Alhasan iz Medstar Health u Baltimoru.
Srčana insuficijencija, ili slabost srca, je teška bolest koja zahteva doživotno lečenje. Posledica je poremećaja srčane funkcije, zbog čega srce nije u stanju da adekvatno pumpa krv kroz organizam.