Dijabetes je hronična bolest s kojom se suočava svaka deseta osoba na svetu. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, oko 770.000 osoba u Srbiji ima dijabetes, od čega oko 30.000 tip 1. Dijabetes je ozbiljna bolest koja može dobro da se kontroliše pravilnom terapijom, u suprotnom napada vitalne organe – srce i krvne sudove, bubrege, oči.
Bolest koja se kontroliše 24 časa dnevno
Bolest utiče na kvalitet života, pacijenti koji se leče od dijabetesa moraju da kontrolišu šećer 24 časa dnevno, 365 dana u godini. Svetski dan borbe protiv dijabetesa slavi se 14. novembra na rođendan naučnika Frederika Bantinga koji je sa Čarls Bestom 1922. godine otkrio insulin.
Svetski dan borbe protiv dijabetesa ove godine posvećen je dostupnosti terapije za dijabetes. I pored toga što je prošao jedan vek od otkrića insulina, milioni ljudi na svetu nemaju pristup odgovarajućoj terapiji. Dijabetes je bolest koja zahteva stalno lečenje kako bi se izbegle komplikacije.
Senzorom potpomognuta insulinska pumpa
Svakog 14. novembra stručnjaci i pacijenti širom sveta nastoje da ukažu na značaj prevencije, dijagnostike i lečenja dijabetesa. Senzorom potpomognuta insulinska pumpa jedan je od najboljih načina borbe protiv ove bolesti, jer omogućava obustavu isporuke insulina pre javljanja hipoglikemije.
Na ovaj način pacijenti se osećaju bezbednije i imaju mnogo bolji kvalitet života. Ova terapija je trenutno dostupna i u Srbiji za osobe sa dijabetesom tipa 1. Osim odgovarajućom terapijom, dijabetes se kontroliše i zdravim životnim navikama, ali i znanjem.
Može li dijabetes da se dobije od preteranog unosa slatkiša?
Dijabetes nije posledica ishrane sa dosta belog rafinisanog šećera. Lekari ipak, upozoravaju da neodgovarajuća ishrana sa dosta šećera, masti i soli može da dovede do razvoja gojaznosti, koji je jak faktor rizika za pojavu dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti. Slatkiši, sami po sebi, neće dovesti do dijabetesa, ali pošto su oni uglavnom visokokalorične namirnice mogu inicirati razvoj gojaznosti, koja može lako preći u dijabetes tipa 2.
Kako se najčešće kontroliše dijabetes tipa 2?
Odgovarajuća ishrana, fizička aktivnost, oralni lekovi i/ili primena insulina su najbolji načini kontrole dijabetesa. Veoma često se kod osoba koje dobiju dijabetes prethodno dijagnostikuje predijabetes, koji se određuje kao stanje povišene glikemije u krvi iznad fizioloških vrednosti, ali ispod dijagnostičkih kriterijuma za dijabetes. Lekari navode da ovo sve znači da smo u povišenom riziku od razvoja dijabetesa tipa 2. Samo 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno, veći unos voća i povrća mogu nas zaštiti od ove bolesti.
Dijabetes tipa 1
Insulin je hormon bez koga ćelije nisu u stanju da unesu i koriste šećer glukozu. Dijabetes tipa 1 nastaje kada pankreas ne stvara insulin ili ga luči u nedovoljnoj količini. Usled toga glukoza, koja je glavni izvor energije za ćelije, se zadržava se u krvi i ne može da prodre u ćelije. Dijabetes tip 1 najčešće se dijagnostikuje kod dece i mladih osoba, zove se i insulin-zavisni dijabetes.
U pitanju je autoimuna bolest, čiji tačan mehanizam nastanka nije do kraja poznat nauci. Smatra se da porodično opterećenje ima bitnu ulogu. I pored toga što konzumacija belog šećera ne izaziva dijabetes, osobe sa dijagnozom dijabetesa 1 i 2 moraju da izbegavaju slatkiše i slatke namirnice sa visokim glikemijskim indeksom.
Da li to znači da su slatkiši potpuno zabranjeni?
U određenim prilikama kao što su bitna slavlja, rođendani, slatkiši nisu u potpunosti zabranjeni pacijentima sa dobro regulisanim šećerom. Endokrinolog dr Jyothi Gogineni navodi da je mit da pacijenti sa dijabetesom nikada ne mogu da konzumiraju šećer, ali i naglašava da ovi obroci zahtevaju pažljivo planiranje. Kolači i slatkiši sadrže ugljene hidrate koji brzo povećavaju nivo glukoze u krvi. Za osobe sa dijabetesom veoma je bitno da kontrolišu unos ugljenih hidrata, kako bi nivo glukoze bio u normalnim okvirima.
Pacijenti sa dobro kontrolisanim šećerom, mogu u posebnim prilikama, na primer, da male količine hrane sa visokim sadržajem šećera zamene drugim ugljenim hidratima. Na primer, da kontrolišu unos hleba, ili ako je moguće da konzumiraju obrok bez testenine, pirinča, krompira, ukoliko planiraju da pojedu porciju slatkiša. Zamena pravog šećera zaslađivačima, ili odabir hrane sa etiketom „bez šećera“, ne znači da te namirnice ne sadrže ugljene hidrate. Stručnjaci naglašavaju da i ova jela mogu da sadrže šećerne alkohole, koji mogu da povećaju nivo glukoze u krvi, a imaju i laksativan efekat. Preporuka je da čitamo etikete pre kupovine.
Kokteli, vino i pivo, takođe, sadrže ugljene hidrate. Alkohol može da utiče na količinu šećera u krvi. Najbolje je o svemu se posavetovati sa doktorom ili nutricionistom.
Gestacijski dijabetes pogađa 9 odsto trudnica
Gestacijski dijabetes pogađa 9 odsto trudnica i ne znači da će beba imati dijabetes. Gestacijski dijabetes mogu da dobiju i žene koje pre trudnoće nisu imale dijabetes. U ovim situacijama veoma je bitna dobra saradnja sa akušerom, endokrinologom.
Trudnički dijabetes se može dobro držati pod kontrolom, u suprotnom su moguće komplikacije prevremeni porođaj, povišen krvni pritisak u trudnoći, beba može da bude teža od proseka i da ima niži nivo šećera u krvi. Uz dobru terapiju moguća je normalna trudnoća, porođaj i zdrava beba. Ovaj tip poremećaja obično nestaje posle porođaja, s tim što postoji pojačan rizik, i za majku i dete, da se kasnije u životu javi dijabetes.
Dijabetes utiče na sve delove života
Osobe sa dijabetesom moraju stalno da kontrolišu glukozu, pojačano vode računa o izboru namirnica, daju sebi injekcije insulina ili svakodnevno uzimaju lekove. Sve ovo je veoma stresno i psihički iscrpljujuće, pa nije čudno kada se pacijenti osećaju anksiozno, depresivno, napeto.
Stručnjaci naglašavaju da je veoma bitno dobro kontrolisati vrednosti šećera, jer u suprotnom može doći do pogoršanja stanja. Ponekada je pacijentu potrebno vreme da shvati da je dijabetes bolest koja jako utiče na planiranje odmora, druženja, sportskih aktivnosti. Ovo je bolest koja se može dobro kontrolisati uz dosta rada i strpljenja. Na nivo šećera osim načina ishrane, utiče i fizička aktivnost, doba dana kada uzimamo lekove ili insulin. Bitno je znati da dodatne bolesti kao i povišeni nivo stresa mogu da isprovociraju komplikacije.
Dijabetes jeste povećana količina šećera u krvi, ali niko ne govori o glikemijskom indeksu hrane i insulinskom odgovoru, kada vremenom, zbog velike količine insulina u organizmu, mitohondrije postanu rezistentne na insulin, nakon čega se ulazi Dijabetes tipa 2.
S obzirom da je insulin hormon skladištenja, držati nizak (jednocifren) insulin je ključ mršavljenja. I obratno, visok nivo insulina stimuliše de novo lipogenezu, odnosno stvaranje masti koje se skladište van adipoznih ćelija. Kao rezultat toga, dolazi do gomilanja masnoće, odnosno gojenja.
Pored ilow carb shrane , preporuka je vremenski ograničena ishrana, odnosno intermittent fasting! Lično iskustvo je u pitanju. Izgubio sam 36kg za 18 meseci.
I da, Ovakvim načinom ishrane, LDL je povećan, ali nije opasan ukoliko su trigliceridi ispod 1, a HDL oko 1,5.
Nema potrebe za statinima!