Štucanje je iznenadna, nevoljna kontrakcija mišića u dnu pluća (dijafragma) i kako se mišić brzo skuplja, vazduh se potiskuje u grlo. Vazduh tada udara u govornu kutiju i može da učini da se naše glasne žice iznenada zatvore, izazivajući ponovljeni i izraziti „hik“ zvuk. Štucanje je normalan i uobičajen telesni refleks ljudi svih uzrasta, jer čak i bebe u materici štucaju.
Šta sve može da izazove štucanje?
Čovek može da štuca od 4 do 60 puta u minuti. Dok štucanje uglavnom nestaje samo od sebe za nekoliko minuta, neki slučajevi mogu da traju nekoliko sati ili do dva dana. Takođe je moguće da štucanje potraje duže, da traje od više od dva dana do više od mesec dana. Štucanje koje traje duže od dva dana poznato je kao hronično ili uporno štucanje, dok je ono koje traje duže od mesec dana poznato kao neumoljivo štucanje.
Tačan okidač zašto neko počinje da štuca često nije poznat, a neki od najčešćih razloga koji izazivaju štucanje su:
– prebrzo gutanje hrane
– preobilan obrok ili unos previše hrane odjednom
– konzumiranje vruće ili začinjene hrane i tečnosti
– konzumiranje alkohola ili gaziranih pića
– osećaj uzbuđenja ili nervoze
– izloženost štetnim isparenjima
– stres
– nadimanje ili gasovi u stomaku
– visok šećer u krvi
– nizak nivo određenih elektrolita kao što su kalcijum, kalijum i natrijum
– promena telesne temperature.
Zašto se javlja hronično štucanje – ono koje traje duže od 2 dana?
Postoji više od 100 dokumentovanih uzroka štucanja koje traju duže od 48 sati. Neki od češćih uzroka hroničnog štucanja su:
– bolesti koje utiču na želudac i jednjak
– iritacija vagusa i freničnog nerva uzrokovana stanjima kao što su laringitis, cista na vratu ili tumori
– poremećaji grudnog koša, kao što su uvećani limfni čvorovi ili pneumonija
– kardiovaskularni poremećaji
– komplikacije nakon određenih vrsta operacija, kao što je abdominalna hirurgija
– toksično-metabolička stanja, kao što su alkoholizam, grip ili tuberkuloza
– psihogeni poremećaji – anoreksija nervoza, šizofrenija ili stres
– određene vrste lekova, uključujući lekove za hemoterapiju, steroide i antibiotike
– određene vrste karcinoma
– povrede nerva ili mozga.
Da li je ova pojava zdrava ili štetna za organizam?
Štucanje je normalan telesni refleks koji svako od nas iskusi više puta u životu. Nije štetno i nestaje za kratko vreme. Hronično štucanje je retka pojava, ali može da ometa sposobnost osobe da jede, pije, spava, priča i vodi društveni život. Ako se hronično štucanje ne leči, komplikacije mogu da budu gubitak težine, umor, nesanica, neuhranjenost, anksioznost i depresija.
Simptomi hroničnog štucanja mogu da se pojave u bilo kom uzrastu i mogu da ukažu na osnovno zdravstveno stanje koje zahteva lečenje. Na primer, hronično štucanje češće se javlja među ljudima sa poremećajima kao što su Parkinsonova bolest, uznapredovali rak ili gastroezofagealna refluksna bolest (GERB).
Može li štucanje da se zaustavi?
Normlano, kratkotrajno štucanje može da bude dosadno i neprijatno. Na sreću, postoje načini da se olakša to stanje. Kako biste se rešili uobičajenog štucanja, možete da isprobate nekoliko metoda. Iako je potrebno više istraživanja o tome zašto bi ove metode mogle da funkcionišu, smatra se da neki od ovih postupaka povećava nivo ugljen-dioksida u plućima ili ciljaju aktivnost u određenim nervima za koje se smatra da izazivaju ove kontrakcije, pomažući da se zaustavi refleks.
Kako biste se rešili štucanja, isprobajte sledeće:
– Popijte čašu hladne vode
– Uzmite papirnu kesu, stavite je na usta i udahnite više puta
– Zadržite dah što duže možete
– Isperite grlo ledenom vodom
– Pojedite/progutajte 1 kašičicu šećera
– Uzmite gutljaj sirćeta
– Lagano uhatite vrh jezika i povucite ga iz usne duplje ka napolje.
Kako se leči hronično stanje?
Što se tiče hroničnog štucanja, prvo je potrebno otići kod lekara na pregled kako bi se postavila prava dijagnoza, odnosno dijagnostikovao osnovni uzrok. Ako je potrebno, stanje može da se leči lekovima, operacijom ili medicinskim zahvatom.
Osim oralnih lekova, kao tretman se koriste i intravenski lekovi. Medicinske procedure za lečenje hroničnog štucanja su pumpanje želuca i masaža karotidnog sinusa (nervnih završetaka koji se nalaze pored karotidnih arterija na vratu). Ako to ne uspe, zdravstveni radnici mogu da izvrše proceduru koja se zove nazogastrična intubacija, gde se cev ubacuje u stomak. U retkim slučajevima, blok freničnog nerva se može ubrizgati kako bi se kontrolisala dijafragma i zaustavilo štucanje. Budući da je blok freničnog nerva rizičniji od drugih tretmana za štucanje, on se izvodi samo ako druge metode lečenja nisu uspele.
