Porcija od 4 do 6 suvih šljiva je superhrana bogata hranljivim materijama koja pruža više od 20 različitih vitamina, minerala Foto: Shutterstock
Ukoliko svakog dana jedemo suve šljive takav način ishrane može da smanji markere upale koji se dovode u vezu sa signalnim putevima kostiju, kao i da smanji efekte gubitka koštane mase kod žena u postmenopauzi, otkrila je studija istraživača sa Pennsylvania State University. Rezultati istraživanja objavljeni su u The Journal of Nutrition a nalazi pokazuju značajno smanjenje inflamatornih citokina, proteina koji pomažu u kontroli upale, i aktiviranih monocita, koji su glavni tip imunih ćelija za koje se pokazalo da izazivaju hronični inflamatorni odgovor kada se 50 do 100 grama suvih šljiva (oko 5 do 12 suvih šljiva) uključi u ishranu svakog dana.
– Gubitak kostiju je značajan problem koji utiče na više od 50 odsto žena starijih od 50 godina i za to nema leka. Neki lekovi i hormonske terapije jesu dostupni, ali često zahtevaju doživotno uzimanje a istovremeno nose veliki rizik. Važnije je bolje izučiti kako nefarmakološki pristupi — poput načina života i izbora ishrane — takođe mogu da utiču na napredovanje i ublažavanje gubitka koštane mase – naglasila je dr Mary Jane De Souza, profesor na Odseku za kineziologiju na Pennsylvania State University.
Konkretno, naučnici su tokom studije uočili smanjenje faktora tumorske nekroze-a nakon 50 grama dnevnog unosa suve šljive, i smanjenje sekreta interleukina-1b, interleukina-6, interleukina-8, kao i aktiviranih monocita, sa 100 grama unosa suve šljive, u poređenju sa ishranom bez njih. .
– Ovi nalazi se mogu pripisati obilju bioaktivnih jedinjenja koja se nalaze u suvim šljivama, uključujući vitamine, minerale, fenolne kiseline i polifenole, koji verovatno deluju zajednički na suzbijanju aktiviranih monocita i njihovog lučenja inflamatornih citokina koji kosti upijaju – objasnio je koautor studije dr Connie Rogers sa University of Georgia.
Sprovedena studija smatra se pomoćnim istraživanjem koje je rađeno paralelno sa PRUNE ispitivanjem koje je za cilj imalo da istraži markere imunološkog, inflamatornog i oksidativnog stresa koji se odnose na zaštitne efekte suvih šljiva kod nepušača i ne previše gojaznih žena u postmenopauzi, starosti od 55 do 75 godina koje su se uzdržavale od fenolnih suplemenata ili velikih količina voća koje sadrži fenole ( jabuke i borovnice) najmanje 2 meseca pre početka studije.
Istraživanje je obuhvatilo 183 učesnika podeljenih u tri grupe: kontrolna grupa (nisu koristili suve šljive) grupa koja je dnevno jela 50 grama suvih šljiva i grupa koja je konzumirala 100 g suvih šljiva. Učesnici studije pratili su protokol propisan za suve šljive ukupno 12 meseci i dobili su instrukcije da zabeleže dane u dnevniku i broj pojedenih suvih kako bi se pratila usklađenost. Smatralo se da su učesnici usaglašeni ako su konzumirali više od 80 odsto propisanog tretmana, a svi učesnici su konzumirali više od 90 procenata svog tretmana.
Merenja markera imunog, inflamatornog i oksidativnog stresa vršena su na početku i na kraju 12-mesečne intervencije. Pored protokola unosa suvih šljiva, svi učesnici su dobijali dnevnu dozu kalcijuma i vitamina D3 kako bi zadovoljili preporučenu ishranu od 1200 mg kalcijuma i 800 IU vitamina D3 dnevno iz ishrane plus suplemente, normlanu ishranu.
Dr De Souza navodi da je prethodna studija koju je vodila pokazala vezu između integriteta kosti kuka i dnevne konzumacije suvih šljiva. Naime, uočeno je da su žene u postmenopauzi, koje nisu jele suve šljive izgubile 1,5 odsto gustine kostiju kuka u poređenju sa ženama koje su jele 5-6 suvih šljiva dnevno.
Naučnici navode da je porcija od 4 do 6 suvih šljiva (sa oko 100 kalorija) superhrana bogata hranljivim materijama koja pruža više od 20 različitih vitamina, minerala i biljnih jedinjenja. Kao vrhunsko sušeno voće koje se jede u različitim kulturama i etničkim grupama, istraživanje zdravstvenih prednosti suvih šljiva doprinosi boljem razumevanju njihove uloge kao dijetetskog alata za unapređenje zdravlja i potencijalno smanjenje rizika od hroničnih bolesti, poručuju istraživači.