Navika predstavlja rutinski oblik ponašanja, što znači da se dešava na podsvesnom nivou i dok je sprovodimo u delo o njoj ne razmišljamo, radimo je rutinski bez aktivnog učešća naše svesti. To su svi oni oblici ponašanja koji se obavljaju po nekoj nužnosti, sami od sebe. Posle nekoliko ponavljanja takvo ponašanje usvajamo kao pravilo i sledeći put kada se nađemo u istoj situaciji, mozak neće tražiti nove načine delovanja jer ćemo automatski reagovati na već usvojen način. Imamo brojne navike, među kojima neke za nas nisu baš najbolje.
Detoksikacija kao navika
Detoksikacija (čišćenje) uključuje post, konzumiranje samo određene hrane ili pića ili uzimanje suplemenata ili bilja kako bismo uklonili toksine iz našeg tela ili izgubili težinu. Ali veća je verovatnoća da će prouzrokovati štetu nego da će učiniti nešto dobro. Nema mnogo naučnih dokaza koji bi podržavaju detoksikaciju, a neki programi čak mogu biti nebezbedni.
Brojanje kalorija
Čini se da ima smisla – ako jedemo manje kalorija i smršaćemo. Ali nisu sve kalorije jednake. Naše telo ih sagoreva drugačije, u zavisnosti od vrste hrane koju jedemo, našeg metabolizma, pa čak i vrste organizama koji žive u našim crevima. Održiviji plan za zdravu težinu je sledeći: kvalitetna hrana, vežbanje, dobar san i savet lekara.
Svakodnevno tuširanje može donekle da bude rizična navika
Ispostavilo se da možemo da preteramo sa pranjem svog tela. Svakodnevno pranje sapunom može ukloniti zaštitna ulja sa kože, ostavljajući je suvom i sklonijom infekcijama. A ako koristite antibakterijski sapun, taj rizik se još više povećava, jer na taj način možemo da ubijemo „dobre” bakterije na svojoj koži i smanjimo svoj imunitet. Umesto toga, treba preći na tri do četiri tuširanja nedeljno.
Hrana sa niskim sadržajem masti za neke od nas je navika
Ne znači da je unos male količine masti uvek zdrav. Često se dešava da kada oduzmemo masnoću smanjujemo i vlakna, proteine ili aminokiseline iz svoje ishrane dok dodajemo mnogo ugljenih hidrata. Bolji plan je da smanjimo trans masti i zasićene masti, a da u ishrani zadržimo dobre masti iz namirnica kao što su avokado, orasi i semenke, maslinovo ulje i losos.
Vitamin C za prehlade
Nema sumnje da je vitamin C za nas odličan. To je antioksidant, učestvuje u izgradnji kože, krvnih sudova i kost i pomaže zarastanju rana. Ali kada je u pitanju lečenje prehlade, nema dokaza da leči simptome. Treba da ostane sastavni deo naše ishrane, ali možemo da ga isključimo sa liste lekova protiv prehlade.
Pranje zuba nakon obroka nije dobra navika
Zdravi zubi i desni su od vitalnog značaja za opšte dobro zdravlje. Ali kada je u pitanju pranje zuba, treba da vodimo računa o vremenu kada to radimo. Potrebno je da sačekamo najmanje sat vremena nakon jela, posebno ako jedemo kiselu hranu ili pijemo gazirana pića. Ovaj period omogućava gleđi da se ponovo stvrdne pre nego što zube operemo četkicom.
Svakodnevno uzimanje multivitamina
Iako multivitamini za nas nisu loši, oni neće pružiti zaštitu od srčanih bolesti, raka ili mentalnog pada. Istu ili još bolju nutritivnu korist imaćemo od ishrane bogate voćem, povrćem, integralnim žitaricama i mlečnim proizvodima sa niskim sadržajem masti.
Suplementi antioksidanata
Našem organizmu potrebni su antioksidanti kao što su vitamin C, vitamin E i beta karoten kako bi nam pomogli u borbi protiv slobodnih radikala – hemikalija koje mogu oštetiti ćelije i gene. Ali antioksidansi u suplementima nisu isti kao oni koje unosimo hranom. Da bi dali sve od sebe, ovi borci protiv slobodnih radikala moraju da se udruže sa hranljivim materijama, biljnim hemikalijama i drugim antioksidansima.
Injekcije vitamina B12
Ako nam je nivo vitamina B12 nizak, injekcije i tablete mogu da pomognu kod pamćenja, problema sa hodanjem i slabosti. Ali kod ljudi sa normalnim nivoima ovog vitamina oni ne koriste opštem poboljšanju zdravlja. Uprkos tvrdnjama da mogu da nam pomognu da izgubimo težinu i imamo više energije, nema dokaza da to može da se desi ako su nam nivoi B12 već u redu.
Spremanje kreveta mogla bi da bude nepotrebna navika
Britanska studija iz 2005. godine objavila je da bi ostavljanje kreveta nenameštenog moglo pomoći u smanjenju alergena u našoj kući i oslobađanju od grinja. Ali pre nego što precrtamo nameštanje kreveta sa naše liste obaveza, treba da znamo da nema mnogo istraživanja koja bi potvrdila ove zaključke. Bolje je da koristimo navlake protiv alergena otporne na prašinu, jednom nedeljno peremo čaršave i ćebad u toploj vodi, a ne da koristimo perjane jorgane i jastuke. Zavese, tepihe od zida do zida i tapacirani nameštaj izbacite iz spavaće sobe i koristite kvalitetan filter u klima-uređaju.
