Poremećaj autističnog spektra (ASD) je neurorazvojno stanje koje karakteriše smanjena socijalna komunikacija i ponavljajuća ponašanja Foto: Shutterstock
Poremećaj autističnog spektra (ASD) je neurorazvojno stanje koje karakteriše smanjena socijalna komunikacija i ponavljajuća ponašanja. Ovo stanje već dugo intrigira naučnike koji žele da razotkriju njegove osnovne mehanizme. Istraživači sa Azrieli Faculty of Medicine of Bar-Ilan University u Izraelu sada su identifikovali potencijalnu vezu između ASD i sastava mikrobioma creva.
Istraživači su analizirali raznolikost mikrobioma creva u izraelskoj grupi od 96 osoba sa dijagnozom ASD-poremećaj autističnog spektra i 42 neurotipične osobe. Njihovi nalazi, nedavno objavljeni u časopisu npj Biofilms and Microbiomes, ukazuju na značajne razlike u alfa i beta raznolikosti kod osoba sa poremećajem autističnog spektra i identifikuju specifične vrste bakterija koje se nalaze u većem obilju kod osoba sa autizmom.
Ključna otkrića uključuju neočekivano povećanje alfa raznovrsnosti, meru mikrobne raznovrsnosti i primetan porast relativne zastupljenosti tipa Bacteriodetes i roda Bacteroides kod osoba sa poremećajem autističnog spektra. Tradicionalno, smanjena alfa raznovrsnost povezana je sa ugroženim zdravljem u različitim uslovima.
Međutim, povećana alfa raznovrsnost primećena u grupi ispitanika koja ima poremećaj autističnog spektra dovodi u pitanje preovlađujuća shvatanja, posebno imajući u vidu potencijalnu vezu bakterija sa neurološkim bolestima. Bakteroidi, koji se obično nalaze u mikrobiomu ljudskog creva, mogu da imaju nepovoljan uticaj na zdravlje kada se povećaju u izobilju.
Kako bi istražili potencijalne funkcionalne posledice ovih promena mikrobioma, istraživači su sproveli eksperimente sa novorođenim miševima. Miševi tretirani Bacteroides fragilis pri rođenju pokazali su disfunkciju socijalnog ponašanja, sve više ponašanja koja se ponavljaju i disregulaciju genske ekspresije.
– Naše istraživanje ukazuje da prevelika količina bakterija, posebno u ranom periodu života, može da ima funkcionalne posledice za pojedince sa ASD. Ovo baca novo svetlo na složenu interakciju između mikrobioma i neurorazvoja kod osoba sa poremećajem autističnog spektra – izjavio je vodeći istraživač studije, profesor Evan Elliott sa Bar-Ilan University Azrieli Faculty of Medicine, koji je studiju sproveo sa u saradnji sa profesorom Omry Koren, stručnjakom za mikrobiom na Azrieli Faculty of Medicine.
Ono što je zaitrigiralo naučnike je da su ovi efekti primećeni prvenstveno kod mužjaka miševa, pri čemu ženke miševa nisu pokazivale deficite u ponašanju, što ukazuje da bi mužjaci mogli da budu podložniji faktorima životne sredine koji doprinose razvoju poremećaja autističnog spektra. S tim u vezi istraživanje naglašava važnost daljeg istraživanja polno specifičnih aspekata ASD i potencijalne uloge mikrobnog sastava.
Istraživači navode da se rezultati ovog istraživanja šire van laboratorije, nudeći potencijalne puteve za dalju analizu dugoročnih efekata mikrobnih intervencija tokom ranih razvojnih faza i njihovih implikacija na razvoj mozga.