Nedavno su se naučnici fokusirali na potencijalnu vezu između zdravlja creva i zdravlja srca. Lekari već preporučuju da treba da jedemo hranu koja je zdrava za srce, a slažu se i da veliki deo međusobnog odnosa između zdravlja srca i creva ima veze sa mikrobiomom creva, uključujući njegov sastav, i toksičnim nusproizvodom koji stvara prilikom metabolizma određene hrane.
Šta je mikrobiom creva
Svi stručnjaci se slažu da mikrobiom creva može imati značajan uticaj na zdravlje srca.
– Mikrobiom creva je složena zajednica od triliona mikroorganizama, uključujući bakterije, viruse, gljivice i protozoe, koji žive u ljudskom digestivnom traktu, prvenstveno u debelom crevu – kaže dr Nathaniel E. Lebowitz, kardiolog u Hackensack University Medical Center u Nju Džersiju.
– Ovi mikroorganizmi mogu biti zdravi ili nezdravi u zavisnosti od toga čime ih hranimo. Ako su nezdravi, u svi sistemima našeg tela može da zavlada nered. Baš kao što mi zavisimo od mikrobioma za naše zdravlje, ono zavisi od nas za njegovo zdravlje – objasnio je on.
– Sve više se otkriva da je očuvanje mikrobioma zdravim od ključnog značaja za sve naše organe – uključujući srce i arterije. Znamo da je upala danas možda glavni pokretač kada je u pitanju toliko zdravstvenih problema, posebno sa srcem. Mikrobiom igra veliku ulogu u suzbijanju upale – nastavio je dr Lebowitz.
Dr Cheng-Han Chen, interventni kardiolog i medicinski direktor Structural Heart Program u MemorialCare Saddleback Medical Center u Laguna Hilsu, Kalifornija, kaže:
– Sve je više i više istraživanja u kojima se navodi da postoji veza između sastava nečije crevne flore ili mikrobioma. Postoji veza između tipa, distribucije i relativnog sastava crevnih bakterija koje neko ima i povezanosti sa njihovim faktorima rizika za srčana oboljenja – što uključuje visok krvni pritisak, visok holesterol i gojaznost.
Prethodna istraživanja povezala su neuravnoteženi mikrobiom creva sa povećanim rizikom za nekoliko kardiovaskularnih bolesti, uključujući koronarnu bolest srca, srčanu insuficijenciju, moždani udar, srčani udar, hipertenziju i aterosklerozu.
Šta je TMAO
Drugi način na koji mikrobiom creva može potencijalno imati štetne efekte na srce je proizvodnja trimetilamin-N-oksida (TMAO).
– Kada se crevni mikrobi hrane holinom – koji se nalazi u crvenom mesu, živini, jajima i određenim ribama – oni proizvode trimetilamin (TMA), koji se apsorbuje u telo i odlazi u jetru gde se menja u TMAO – objasnio je dr John P. Higgins, sportski kardiolog na McGovern Medical School na The University of Texas Health Science Center u Hjustonu (UTealth).
– TMAO je loš jer je povezan sa holesterolom i plakom koji sužava arterije u važnim arterijama u telu, posebno koronarnim arterijama koje snabdevaju srce krvlju. Tako da su ljudi sa visokim nivoom TMAO izloženi povećanom riziku od srčanog ili moždanog udara. Studije su povezale TMAO sa aspektima upale i disfunkcije krvnih sudova. „Takođe pomažu nastanak penastih ćelija u krvnim sudovima. Sve ovo na kraju dovodi do različitih vrsta srčanih bolesti, kao što je ateroskleroza, a takođe može dovesti do različitih aspekata kardiovaskularnih faktora rizika kao što je visok krvni pritisak – objasnio je dr Chen.
Studija objavljena u oktobru 2019. povezala je TMAO sa ozbiljnošću bolesti i stopom mortaliteta kod ljudi sa bolešću perifernih arterija. Istraživanje objavljeno u martu 2023. izvestilo je da je povećanje TMAO u krvnoj plazmi bilo nezavisan prediktor velikih štetnih srčanih i cerebrovaskularnih događaja kod ljudi koji su doživeli akutni infarkt miokarda (srčani udar). A studija objavljena u martu 2022. korelirala je povišene nivoe TMAO sa aterosklerotskim ishemijskim moždanim udarom velike arterije.
Zašto je važan dobro izbalansiran mikrobiom creva
Kako mikrobiom creva utiče ne samo na zdravlje srca, već i na dobrobit celog tela, stručnjaci se slažu da mora biti dobro izbalansiran za optimalnu funkciju.
– Ako jedemo hranu koja hrani dobre bakterije – alkalnu ishranu bogatu voćem i povrćem – negovaćemo zdravlje zdravog mikrobioma. Konzumiranje hrane koja sadrži previše rafinisanih ugljenih hidrata, šećera i prerađene hrane može imati suprotan efekat i hraniti loše bakterije koje mogu izazvati upalu koja uzrokuje bolest – a arterije i srce nisu izuzetak od toga. Ako postoji zapaljenje u arterijama, na primer, holesterol će se zalepiti za njega – objašnjava dr Lebowitz.
Monique Richard, registrovani dijetetičar nutricionista i vlasnica Nutrition-In-Sight kaže da je takođe važno napomenuti da mikrobiota creva svake osobe ima svoju funkciju u pomaganju u procesu onoga što jedemo i podržavanju različitih funkcija varenja i sistemske funkcije.
– Jedan primer uključuje naše crevne mikrobe koji razlažu jedinjenja u kratkolančane masne kiseline (SCFA) kao što je butirat. Butirat ima mnoge poznate prednosti koje uključuju antiinflamatorno i kardio-zaštitno dejstvo. Što su naša creva bolje opremljena prednostima za negovanje komponenti našeg unutrašnjeg mikrobioma, to će i ostali naši sistemi biti snažniji jer su svi povezani i rade zajedno – objasnila je Richard.
Zašto su vlakna zdrava za srce
Pored konzumiranja ishrane zdrave za srce, lekari se slažu da je potrebno unositi dovoljno dijetalnih vlakana da bi se veza između creva i srca održala.
– Hrana bogata vlaknima definitivno značajno smanjuje rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara. Sama po sebi vlakna će pomoći ne samo da se uklone mnogi loši toksini, već će i smanjiti nivo holesterola – kaže dr Rudolph Bedford, gastroenterolog u Providence Saint John’s Health Center u Santa Moniki, Kalifornija.
– Ishrana bogata vlaknima odlična je jer mikrobiom razlaže vlakna na korisne stvari kao što su masne kiseline kratkog lanca koje su povezane sa poboljšanim krvnim pritiskom, šećerom u krvi, manje upala i gubitkom težine – što sve može poboljšati kardiovaskularno zdravlje – dodaje dr Higgins.
Prethodne studije povezale su veći unos dijetnih vlakana sa nižim rizikom od dugoročnih kardiovaskularnih bolesti, kao i smanjenom incidencom i mortalitetom od srčanih bolesti.
Da li treba da uzimamo probiotike ili prebiotike
Iako konzumiranje prave hrane može pomoći da se mikrobiom creva održi zdravim, u poslednjih nekoliko godina mnogo se govori o uzimanju prebiotičkih i probiotičkih suplemenata za pomoć zdravlju creva.
Najosnovnije rečeno, probiotici su bakterije korisne za mikrobiom creva, dok su prebiotici hrana za te bakterije.
Neke namirnice su prirodni prebiotici – to su ovas, banane, luk, artičoke, spanać i čia semenke.
– Problem sa probioticima je u tome što su oni dodatak ishrani, a mnogo toga zavisi od soja – drugim rečima, koja vrsta sojeva se nalazi u tim probioticima. Nema sumnje da određeni sojevi probiotika sigurno mogu da pomognu zdravlju creva, pa čak i u smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti – objasnio je dr Bedford.
– Donekle predstavlja izazov preporučivanje probiotika pacijentima, u zavisnosti od toga šta zapravo dobijaju. Svakako bi trebalo da razgovarate sa svojim lekarom pre nego što počnete sa probiotikom ili prebiotikom – savetuje dr Bedford.
Zdrava creva, zdravo srce
Popularna izreka kaže da smo ono što jedemo i svake godine nova istraživanja nastavljaju da navode da bi to moglo da bude tačno. Sa toliko dokaza koji ukazuju na vezu između mikrobioma creva i kardiovaskularnog zdravlja, važno je upražnjavati zdravu ishranu bogatu namirnicama koje pomažu dobrim bakterijama u crevima.
Zdravlje creva je u velikoj meri povezano sa srcem.
– Čini se da su zdrava creva važna za zdravlje srca, kroz indirektne efekte – poboljšanje faktora rizika od kardiovaskularnih bolesti – i direktne efekte – plak za blokiranje arterija koji promoviše TMAO. Takođe se jača i imuni sistem – rekao je dr Higgins.
– Ako se zdravo hranimo, naša ishrana pomoći će da održimo dobro zdravlje. Konzumiranje prave hrane, na primer, voća, povrća i masnih riba poput lososa, pacifičke haringe i sardina može pomoći u smanjenju upale i rizika od srčanih oboljenja. Prava ishrana može da učini čuda – čak može da preokrene i ispravi neke već postojeće štete – kaže dr Lebowitz.
– Kvalitet onoga što konzumiramo je važan, ali i okruženje u kom ga konzumiramo. Obavezno odvojite vreme da što je češće moguće sednete za sto u prijatnom okruženju – predlaže Richard.
– Polako žvaćite hranu, koristite svoja čula da posmatrate i uživajte u doživljaju jela. Kada zajedno uživamo u obroku za stolom – daleko od tehnologije i materijalnih koristi – hranimo mnogo više od našeg tela i creva. Sve ovo mnogo je važnije za srce, um i telo nego što možemo da izmerimo u bilo kojoj studiji – naglasila je ona.
– Takođe je važno da uvek imamo na umu da su sve stvari međusobno povezane. Negovanje našeg mikrobioma creva takođe zahteva druge načine na koje srce može da napreduje i da bude zaštićeno, kao što su izlaganje prirodi i svežem vazduhu, odnosi ispunjeni ljubavlju, aktivnosti koje donose radost i sreću, redovne aktivnosti i sunce – zaključila je Richard.
