Propusti u pamćenju mogu se desiti u bilo kom starosnom dobu i iz više razloga. A kada se leči osnovni uzrok, problemi i gubitak pamćenja takođe se često poboljšavaju. Ne možemo da pronađemo ključeve ili smo možda zaboravili na sastanak. Za mnoge ljude srednjih godina ili starije prosta zaboravnost kao što je ova zastrašujuća je jer povećava spektar Alchajmerove bolesti. Ali Alchajmerova bolest nije jedini zdravstveni problem koji može dovesti do zaboravnosti, kaže National Institute on Aging.
Šta sve može da bude uzrok gubitka pamćenja
– Pacijenti mogu doživeti gubitak pamćenja i da u tom smislu opišu svoje simptome, ali lekar može da razdvoji koji delovi mozga su zahvaćeni – kaže dr Seth Gale, neurolog u Brigham and Women’s Hospital i docent neurologije na Harvard Medical School u Bostonu.
– Kada proučite i saznate šta se zapravo dešava sa nečijim mentalnim funkcijama, možete da ga uverite da nema razloga za brigu. Na primer, uobičajeno je da ljudi i dalje imaju kapacitet da uče i čuvaju informacije, ali zbog svojih preopterećenih mentalnih resursa u određenom trenutku svog života imaju problema da to dobro urade – kaže dr Gale.
U svakom slučaju, trebalo bi da razgovaramo sa svojim lekarom o ukoliko nas brine naše pamćenje kako bismo mogli da rešimo stanje koje je odgovorno za naše simptome. Razgovor o našim simptomima i različiti testovi, uključujući eventualno MRI, može pomoći lekaru da utvrdi šta utiče na naše pamćenje, kaže dr Gale. U nekim slučajevima, jedan ili više problema može da ima uticaja.
Stres, anksioznost i depresija dovode do problema s pamćenjem
Značajan stres ili anksioznost mogu dovesti do problema sa pažnjom i pamćenjem, kaže dr Constantine Lyketsos, direktor Centra za pamćenje i Alchajmerovu bolest u Johns Hopkins Medicine i profesor i načelnik psihijatrije u Johns Hopkins Bayview. Ovo je posebno uobičajeno među ljudima koji možda žongliraju sa kućnim i poslovnim obavezama i ne spavaju dobro. Obično, ublažavanje stresa može poboljšati pamćenje, kaže on.
Nelečeni hronični stres može dovesti do depresije, koja takođe može uticati na funkciju mozga, uključujući neke mere pamćenja, navodi se u studiji objavljenoj u maju 2022. u Frontiers in Psychiatry. Međutim, poremećaj raspoloženja, kao što je depresija, može se poboljšati uz pomoć lekova i savetovanja, primećuju u National Institute on Aging.
Problemi sa spavanjem povezani su sa gubitkom pamćenja
Problemi sa spavanjem, uključujući nesanicu, ili hroničnu nemogućnost da se zaspi ili ostvari stabilan san, kao i apneja u snu, poremećaj koji uzrokuje da se disanje nakratko i često zaustavlja tokom noći, povezani su sa gubitkom pamćenja i demencijom, prema Harvard Medical School. Kaže se da nedostatak sna uzrokuje umor, što zauzvrat može dovesti do moždane magle i problema sa pamćenjem.
Kada se ne leči, apneja u snu utiče na prostornu navigacionu memoriju, pokazala je studija objavljena u Journal of Clinical Sleep Medicine 2021. Ova vrsta pamćenja uključuje mogućnost da zapamtite uputstva i gde stavljate stvari, kao što su ključevi, kaže dr Lyketsos.
Jedno od objašnjenja jeste da se za osobe sa apnejom u snu isporuka kiseonika u mozak prekida nekoliko stotina puta tokom noći, objašnjava dr Lyketsos. „Mozak je pod stresom zbog poremećaja kiseonika, pa se ljudi bude,” kaže on. Šteta koju uzrokuje apneja za vreme spavanja može se pokazati kao niz simptoma gubitka pamćenja, dodaje on.
Lekovi mogu da utiču na pamćenje
Gubitak pamćenja ili zaboravnost mogu biti znak da je potrebno prilagoditi vaš lek. Nekoliko vrsta lekova može uticati na pamćenje, kažu u American Association of Retired Persons, uključujući:
- lekove protiv anksioznosti
- antidepresive
- antihistaminike
- lekove protiv napada
- lekove za krvni pritisak
- određene lekove protiv bolova
- lekove za snižavanje holesterola
- lekove za dijabetes
- lekove za lečenje Parkinsonove bolesti
- tablete za spavanje
Američka uprava za hranu i lekove takođe upozorava da lekovi za snižavanje holesterola, statini, mogu malo povećati rizik od reverzibilnih kognitivnih neželjenih efekata, uključujući gubitak pamćenja i konfuziju.
Nutritivni nedostatak dovodi do konfuzije
Nedostatak dovoljnog nivoa B12, jednog od vitamina B neophodnih za normalnu funkciju nerava, može dovesti do konfuzije, pa čak i demencije, navode na Cleveland Clinic.
Odrasli svakodnevno kroz ishranu treba da unose oko 2,4 mikrograma B12 iz namirnica kao što su mlečni proizvodi, meso i riba, ili iz hrane obogaćene vitaminom B12, kao što su obogaćene žitarice, savetuju u Nacionalnim institutima za zdravlje.
Faktori rizika za razvoj nedostatka vitamina B12 uključuju:
- starost preko 75 godina
- poremećaj digestivnog sistema
- stroge veganske ili vegetarijanske dijete
- uzimanje određenih lekova, uključujući metformin, inhibitore protonske pumpe ili blokatore H2 (i jedno i drugo su lekovi koji smanjuju želudačnu kiselinu) i pilule za kontrolu rađanja
- Sjogrenov sindrom
- velike količine alkohola
Tihi moždani udar blokira krvne sudove koji hrane mozak
Očigledne promene u sposobnosti razmišljanja i normalnog kretanja mogu doći od moždanog udara koji blokira glavne krvne sudove koji hrane mozak, kaže dr Gale.
Blagi problemi sa pamćenjem takođe mogu postepeno da se razviju nakon tihih moždanih udara – ili onih koji se javljaju bez ikakvih uočljivih simptoma – koji utiču na manje krvne sudove, kažu u Američkom udruženju za srce. Ove promene u funkciji mozga, koje mogu biti od blage do teške, nazivaju se vaskularna kognitivna oštećenja.
Mozak je posebno podložan blokiranom ili smanjenom protoku krvi koji mu oduzima kiseonik i esencijalne hranljive materije. Ljudi sa gubitkom pamćenja u većem su riziku od moždanog udara. A zaboravnost može biti rani znak upozorenja za kardiovaskularne bolesti, uključujući moždani udar, pokazala je studija objavljena u BMC Public Health 2021.
Manje uobičajeni uzroci gubitka pamćenja
Druga stanja koja mogu dovesti do problema sa pamćenjem su sledeća:
- Infekcija Gubitak pamćenja može se pripisati teškoj infekciji oko mozga, posebno ako se ne leči, kaže dr Gale. Na primer, neki ljudi sa dugotrajnim COVID-19 prijavili su gubitak pamćenja nakon infekcije, kaže dr Lyketsos.
- Povreda glave Simptomi blage povrede mozga mogu uključivati konfuziju i probleme sa pamćenjem i koncentracijom, navode u Američkom nacionalnom institutu za neurološke poremećaje i moždani udar.
- Tumori Na memoriju i sposobnost obrade informacija mogu uticati tumori mozga, kaže Nacionalno društvo za tumore mozga. Pored toga, tretmani za tumor na mozgu, kao što su operacija na mozgu, hemoterapija ili terapija zračenjem, mogu uticati na pamćenje.
- Alkoholizam, zloupotreba supstanci I alkoholizam i zloupotreba droga mogu uticati na pamćenje, kaže dr Lyketsos. Studija objavljena u aprilu 2022. u Journal of Translational Medicine otkrila je da teško konzumiranje alkohola među odraslim osobama starijim od 70 godina povećava rizik od kognitivnih oštećenja, u poređenju sa onima u istoj starosnoj grupi koji piju malo i ne piju.
