Promenjivi faktori rizika koji doprinose hipertenziji uključuju višak telesne težine, pušenje, konzumiranje previše alkohola, slane hrane i život pod stalnim stresom. Promene životnih navika mogu nam pomoći da uklonimo ove rizike i kontrolišemo svoj krvni pritisak bez lekova. Ali, lekove za krvni pritisak ne smemo da prestanemo da uzimamo bez prethodnog razgovora sa svojim lekarom.
Kada možemo da prestanemo da uzimamo lekove za krvni pritisak
Da li je bezbedno prekinuti sa uzimanjem lekova za krvni pritisak zavisi od toga šta uzrokuje našu hipertenziju. Faktori koji doprinose visokom krvnom pritisku generalno spadaju u dve kategorije: promenljive i nepromenljive.
Promenljivi faktori su oni koje možemo da modifikujemo:
- problemi sa ishranom, uključujući previše soli
- nizak nivo aktivnosti
- prekomerna težina ili gojaznost
- prekomerni unos alkohola
- pušenje
- stres
Promene životnih navika koje nam pomažu da rešimo jedan ili više ovih faktora mogu nam pomoći da kontrolišemo krvni pritisak.
Promenama životnih navika do nižeg krvnog pritiska
Neki ljudi hipertenziju uspevaju da preokrenu prirodnim putem modifikovanjem svojih životnih navika. Da bismo snizili krvni pritisak možemo da:
- izmenimo svoju ishranu: pokazalo se da ishrana sa malo soli koja je zdrava za srce, kao što je DASH (dijetetski pristupi zaustavljanju hipertenzije) plan ishrane, smanjuje hipertenziju
- vežbamo: Američko udruženje za srce preporučuje najmanje 150 minuta fizičke aktivnosti umerenog intenziteta nedeljno; ovo je ekvivalentno hodanju od 30 minuta pet dana u nedelji, ali i kraće sesije mogu pomoći
- smanjimo težinu: ako imamo prekomernu težinu ili gojaznost, gubitak težine može pomoći da se smanji opterećenje na srce i snizi krvni pritisak; čak i gubitak od samo 0,5 kg može doneti velike zdravstvene koristi
- smanjimo stres: hormoni stresa povećavaju broj otkucaja srca i krvni pritisak; treba da pronađemo načine da smanjimo stres izbegavanjem okidača stresa, smanjenjem opterećenja, opuštanjem i pronalaženjem zdravog izlaza (poput vežbanja)
- prestanemo da pušimo: istraživanja pokazuju da pušenje ima štetan uticaj na krvni pritisak; pušači koji prestanu da puše mogu značajno da smanje rizik od srčanog i moždanog udara
- prestanemo da pijemo alkohol: previše alkohola podiže krvni pritisak; Američko udruženje za srce preporučuje ograničavanje konzumiranja alkohola na najviše jedno piće dnevno za žene i dva pića dnevno za muškarce; oni koji nisu u stanju da piju umereno, možda bi trebalo potpuno da prestanu da piju.
Kada ne bi trebalo da prestanemo da pijemo lekove za krvni pritisak
Kod osoba sa faktorima rizika koji ne mogu da se menjaju, promene životnih navika možda neće biti dovoljne da krvni pritisak snize u onoj meri u kojoj je bezbedno da prestanu da uzimaju lekove za krvni pritisak.
Uzroci visokog krvnog pritiska koje ne možemo da promenimo su:
- hronična bolest bubrega
- dijabetes
- porodična istorija visokog krvnog pritiska (genetika)
- starije životno doba
- apneja u snu
- poremećaji štitne žlezde i kanceri
Međutim, lečenje stanja koja doprinose visokom krvnom pritisku može pomoći u njegovom smanjenju.
Ako nam je visok krvni pritisak uzrokovan faktorima koji ne mogu da se menjaju, možda nećemo moći da prestanemo da uzimamo lekove. Ovo posebno važi za starije životno doba, jer je starost faktor rizika za hipertenziju. U isto vreme, ona otežava upravljanje hroničnom bolešću.
Rizici prestanka uzimanja lekova za krvni pritisak
Obavezno treba da se konsultujemo sa svojim lekarom pre nego što prestanemo da uzimamo lekove za krvni pritisak. Nagli prekid može izazvati povratnu hipertenziju i ozbiljne zdravstvene rizike, uključujući:
- oštećenje arterija
- uvećano srce
- erektilnu disfunkciju
- otkazivanje srca
- povećan rizik od aneurizme, bolesti koronarne arterije ili moždani udar
- blago kognitivno oštećenje ili vaskularnu demenciju
- potencijalno zatajenje bubrega
- retinopatiju i druge probleme sa očima
Nagli prestanak uzimanja lekova može izazvati ozbiljne simptome. Na primer, beta-blokator propranolol može izazvati bol u grudima ili srčani udar ako se iznenada prestane sa uzimanjem.
Kako bezbedno da prestanemo da uzimamo lekove
Odluka o prestanku uzimanja lekova za krvni pritisak treba da se zasniva na:
- merenjima krvnog pritiska
- našem opštem zdravlju
- mogućim faktorima koji doprinose i da li se mogu menjati
Istraživanja tek treba da utvrde tačno koliko dugo treba da imamo normalan krvni pritisak pre nego što prestanemo da uzimamo lekove. Ali studije navode da treba sačekati od šest meseci do dve godine.
Možda lekar može da predloži probni period bez lekova ako:
- naš visok krvni pritisak posledica faktora koji se mogu promeniti
- činimo pozitivne promene u tim oblastima
- naša očitavanja krvnog pritiska pokazuju poboljšanje
Ako se naš lekar slaže da je bezbedno da prestanemo da uzimamo lekove za krvni pritisak, pažljivo treba da pratimo njegova uputstva. U zavisnosti od leka, možda ćemo neko vreme morati da budemo na nižoj dozi pre nego što potpuno prestanemo. Lekar će tokom nekoliko nedelja pratiti naš krvni pritisak i polako smanjivati dozu da bismo se bezbedno odvikli.
Ako slučajno propustite da uzmete dozu leka za krvni pritisak, trebalo bi da je uzmete čim se setite, osim ako je skoro vreme za sledeću dozu. Nemojte uzimati više od jedne doze leka istovremeno. To može izazvati opasan pad krvnog pritiska.
Kada lekar može da preporuči prestanak uzimanja lekova za krvni pritisak
Trudnicama i ženama koje žele da ostanu u drugom stanju lekar može preporučiti da prekinu sa uzimanjem lekova za krvni pritisak. Lekovi poznati kao ACE inhibitori i blokatori angiotenzinskih receptora (ARB) nisu bezbedni za uzimanje tokom trudnoće. U ovakvim situacijama veruje se da su bezbedniji metildopa i labetalol. Ako oni ne deluju, lekovi druge linije, između ostalih, uključuju nifedipin, verapamil i klonidin.
Neki lekovi za hipertenziju, kao što su ARB kao što su losartan ili valsartan, povećavaju rizik od niskog krvnog pritiska tokom operacije. Osobama koje treba da idu na operaciju, hirurg ili anesteziolog reći će da li i kada da prestanu da uzimaju lekove.
Neki ljudi imaju negativne neželjene efekte od lekova, što otežava nastavak njihovog uzimanja. Neželjeni efekti uobičajenih lekova za krvni pritisak su:
- pogoršanje astme ili kašalj
- zatvor
- depresija
- vrtoglavica
- erektilna disfunkcija
- umor
- glavobolje
- lupanje srca
- visok šećer u krvi
- problemi sa bubrezima
- grčevi u nogama
- slabost mišića
- usporen rad srca
- osip na koži
