Foto: Shutterstock
Kortizol, popularno nazvan „hormon stresa“, je vrsta steroidnih hormona koje luče nadbubrežne žlezde. Kortizol, kada smo u stresnim situacijama, prodire u krvotok s ciljem da pomogne telu da na pravi način odgovori na stresne situacije.
Iako se povezuje sa stresom, kortizol je veoma bitan za funkcionisanje našeg tela. Stručnjaci naglašavaju da privremeni skok kortizola nije štetan za telo, ali ukoliko smo stalno pod stresom, vrednosti kortizola su povišene i postoji mogućnost da dođe do bolesti. Loše životne navike, kojih često nismo dovoljno svesni, mogu dovesti do naglih skokova kortizola.
Kortizol je hormon koji nam je neophodan za svakodnevno funkcionisanje. Bitan je za imuni sistem, regulaciju ciklusa spavanja i buđenja, kao i nivo šećera u krvi, objašnjava dr Sara Bala iz Arizone.
– Kortizol nije štetan hormon. Bilo bi najbolje da je uravnotežen u našem organizmu, jer nije dobro ni kada ga je previše ni kada ga je premalo – kaže dr Bala.
Hronično povišen nivo kortizola može dovesti do visokog krvnog pritiska i aritmija, najčešćih bolesti savremenog čoveka, navodi dr Yufang Lin iz Centra za Integrativnu Medicinu – Cleveland Clinic.
Stručnjaci naglašavaju da često nesvesnim lošim navikama podižemo nivo kortizola. Najodaniji saveznici visokog kortizola su pojačana anksioznost, depresija i nesanica, navodi dr Lin.
Ukoliko tokom dužeg vremenskog perioda nedovoljno spavamo, možemo poremetiti dobro funkcionisanje kortizola. U ovakvim situacijama organizam je u stalnom stresu. Kasnim odlaskom na spavanje zbunjujemo cirkadijalni ritam i telu je sve teže da se opusti i utone u san, kažu stručnjaci.
Smenski i noćni rad mogu da poremete cirkadijalni ritam i poremete san. Buđenje u različito doba jutra ili dana nije preporučljivo, jer su nivoi kortizola najviši u jutarnjim satima.
–Od 6 do 8 časova ujutro, oči reaguju na sunčevu svetlost i šalju poruku moždanom stablu i mozgu da je vreme da lučimo kortizol. Ovaj hormon pomaže nam da se razbudimo, daje nam energiju za predstojeći dan – navodi dr Bala. Kada se budimo u različito doba jutra, ne ostavljamo mogućnost kortizolu da nas razbudi na pravi način.
U slučaju da se budimo u 7 časova svakog dana, kortizol će znati kada je vreme da reaguje i da na najbolji način omogući početak dana.
Stresne emisije, serije prepune nasilja i agresivnosti bez dubljeg sadržaja, traženje loših vesti, svađe putem društvenih mreža mogu samo da nam podignu nivo kortizola.
Svi ovi sadržaji deluju na neke osobe kao narkotik. Stvara se atmosfera stalnog iščekivanja, po pravilu neke loše vesti koje dodatno podižu nivoe kortizola. Ovakve situacije su posebno stresne u večernjim satima, jer utiču na san. Dr Lin navodi da je dobra zamisao da dva ili tri sata pre spavanja isključimo televiziju, telefone, internet kako bismo se zaštitili od štetnog uticaja.
Neumerena upotreba alkoholnih pića podiže nivoe kortizola. Dr Lin kaže da alkoholno piće može da nas opusti, ali istovremeno i da podigne kortizol. Smatra se da je jedno piće za žene i dva za muškarce gornja dnevna granica.
Doktori ipak upozoravaju da svi različito reagujemo na alkohol. Nemamo svi isti metabolizam i postoje osobe koje su više senzitivne na delovanje alkohola.
Kofein u neumerenim količinama može da bude stimulativan za funkciju kortizola. Ukoliko spadate u osobu koja ne može da počne dan bez kofeina i jake crne kafe, najverovatnije imamo problem sa kortizolom, kaže dr. Bala.
Jutarnja svetlost može na pravi način da deluje na lučenje kortizola. Stručnjaci navode da je bitno da dobijemo 5 do 10 minuta jutarnjeg svetla u roku od jednog sata posle buđenja. Dobro je ako možemo da izađemo napolje ili da sedimo pored prozora u najsvetlijem delu kuće.
– Izlaganje tela sunčevoj svetlosti i tokom oblačnog dana može da bude od pomoći i da reguliše lučenje hormona kortizola – kaže dr Bala.
Cilj nije da se u potpunosti oslobodimo delovanja kortizola, već da ovaj hormon na pravi način pomaže našem telu u stresnim situacijama.
Pravilna ishrana, dovoljne količine vode, fizička aktivnost, neki su od pravih koraka koji mogu da pomognu pri kontroli stresa. Od pomoći su i vežbe dubokog disanja, biljni čajevi, boravak u prirodi. Aktivnosti koje nas ispunjavaju i pričinjavaju nam zadovoljstvo, takođe, su neki od načina borbe protiv jakog i hroničnog stresa, objašnjava dr Lin.
Stručnjaci navode da svi možemo na pravi način da pomognemo sebi. Dovoljno je za početak da se potrudimo da svakog dana, i kada smo na odmoru, idemo na spavanje pre ponoći i ustajemo u isto vreme. Savet je da spavamo 7 do 8 sati.