Redovne kontrole otkrivaju skrivenu bolest bubrega Foto: Shutterstock
Hronična bolest bubrega prerasla je u „skrivenu epidemiju“, koja pogađa više od 850 miliona ljudi širom sveta. To je dvostruko više od broja osoba koje imaju dijabetes (422 miliona) i 20 puta više u odnosu na broj ljudi obolelih od kancera (42 miliona) ili HIV virusa (36,7 miliona). Svaka deseta odrasla osoba ima hronično oboljenje bubrega, za koje se predviđa da će postati peti najčešći uzrok smrtnosti u svetu do 2040. godine. Ipak, većina ljudi ne shvata koliko je važno ovo zdravstveno pitanje.
Bolesti bubrega pogađaju 10 odsto muškaraca i gotovo 12 odsto žena širom sveta. Oko 10,5 miliona ljudi ima potrebu za dijalizom ili transplantacijom bubrega, ali mnogi zbog visokih troškova su uskraćeni za ove tretmane za održavanje života. Pored toga, više od 13 miliona ljudi dobije akutno oštećenje bubrega, koje može preći u hroničnu bolest.
U Srbiji se 10.749 osoba bolnički lečilo zbog oboljenja bubrega u 2018. godini, a od tog broja 6.196 osoba se bolnički lečilo zbog hronične bubrežne insuficijencije. Iste godine je umrlo 752 hospitalizovanih osoba zbog bolesti bubrega, od kojih je 70% umrlo zbog hronične bubrežne insuficijencije.
Troškovi dijalize i transplantacije obuhvataju dva do tri odsto godišnjeg budžeta predviđenog za zdravstvo u zemljama sa visokim dohotkom. U Sjedinjenim Američkim Državama godišnji trošak dijalize po pacijentu iznosi 88.195 dolara. U zemljama sa niskim i srednjim primanjima, među koje spada Srbija, većina ljudi sa oštećenjem bubrega nema dovoljan pristup dijalizi i transplantaciji bubrega.
Bubrezi uklanjaju otpadne materije iz našeg organizma i pomažu u balansiranju količine tečnosti i minerala u telu. Takođe, proizvode hormon koji daje signal organizmu za stvaranje crvenih krvnih zranca.
Hronična bolest bubrega je progresivni gubitak funkcije bubrega koji traje mesecima ili godinama. U ranim fazama nema simptoma, osoba može da izgubi i do 90 odsto bubrežne funkcije pre nego što oseti prve simptome.
Pacijent može da izgubi i do 90 odsto bubrežne funkcije pre nego što oseti prve simptome, kaže prof. dr Rajko Hrvačević
-Nekada je prvi znak hronične bubrežne slabosti povišen krvni pritisak pa je neophodno da svi pacijenti sa hipertenzijom budu podvrgnuti laboratorijskim pregledima i da se, zavisno od nalaza, jave na pregled nefrologu. Drugi simptomi koji mogu upućivati na hronično oštećenje bubrežne funkcije uključuju učestalo mokrenje, mokrenje tokom noći, suvoću usta i pojačanu žeđ, te promene u količini i izgledu mokraća kao što su bleda penušava mokraća ili prisustvo krvi u mokraći, slabinske bolove i otoke tela – objašnjava prof. dr Rajko Hrvačević, nefrolog.
U odmaklom stadijumu hronične bubrežne slabosti, kada su vrednosti klirensa kreatinina manje od 15 ml/min, praktično nema organskog sistema u našem telu koji ne može biti pogođen, nastavlja prof. Hrvačević. Najčeće se, kaže on, javljaju zamor, gušenje, gubitak apetita, mučnina, povraćanje, svrab kože i pojava kožnih krvarenja, sivo-žučkasta boja kože, otoci tela, poremećaji stanja svesti, iritabilnost, usporen misaoni tok, bolovi u kostima, grčevi u mišićima, gubitak libida i potencije, poremećaji menstrualnog ciklusa i dr.
Ukoliko se ne pristupi lečenju nekom od metoda za zamenu bubrežne funkcije kao što su hemodijaliza, peritoneumska dijaliza ili transplantacija, bolest ima fatalan ishod – upozorava prof. dr Hrvačević.
Važno je znati da se hronična bolest bubrega može sprečiti i napredovanje bolesti ka krajnjem stadijumu može se odložiti ranom dijagnozom i pravovremenim lečenjem. Bolest bubrega se može lečiti. Što ranije znate da je imate, veće su i vaše šanse za efikasno lečenje.
Pregled prvog jutarnjeg urina je najjednostavnija i najjeftinija laboratorijska analiza, a izuzetno je informativna o eventualnom postojanju bolesti bubrega, ali važna je i analiza krvi.
Glavni pokazatelj rada bubrega je nivo kreatinina u krvi, otpadnog proizvoda koji nastaje razgradnjom proteina, a koga izlučuju bubrezi. Ako se funkcija bubrega smanji, kreatinin se nakuplja u krvi i to dovodi do povišenog nivoa kreatinina prilikom laboratorijske analize krvi.
Posebnu pažnju na moguće postojanje hronične bolesti bubrega treba obratiti kod osoba imaju povišen krvni pritisak i dijabetes, kao i kod starije populacije
Prva posledica neotkrivene hronične bubrežne bolesti je rizik od progresije bolesti do krajnjeg stadijuma hronične bolesti bubrega. To znači da je pacijentu, da bi preživeo, potrebna redovna dijaliza ili transplantacija bubrega.
Druga posledica hronične bolesti bubrega jeste povećan rizik od prerane smrti od pridruženih kardiovaskularnih i cerebrovaskualrnih bolesti (srčanog i moždanog udara). Osobe za koje se čini da su zdrave i za koje se potom utvrdi da imaju hroničnu bolest bubrega imaju povećan rizik od prevremenog umiranja od kardiovaskularnih bolesti.
Hronična bolest bubrega može da se spreči Foto: Shutterstock
Ne postoji lek za hroničnu bolest bubrega. Ako se otkrije rano i leči na odgovarajući način, pogoršanje funkcije bubrega može se usporiti ili čak zaustaviti, a rizik od pridruženih kardiovaskularnih komplikacija može biti smanjen.
U suprotnom, bolest vodi poslednjem stadijumu koji zahteva lečenje nekim od metoda zamene bubrežne funkcije – dijalizi ili transplantaciji bubrega.
Da bi se izbegla nimalo optimistična buduća statistika bolesti bubrega, neophodo je podizanje svesti i edukovati javnost o prevenciji hroničnih bolesti bubrega, te poboljšati rano otkrivanje i praćenje hroničnih bolesti bubrega.