Mentalno stimulativan posao može pomoći u smanjenju rizika od kognitivnog pada Foto Shutterstock
Bavljenje mentalno stimulativnim aktivnostima gradi kognitivnu rezervu, koja može da se prilagodi promenama koje su povezane sa Alchajmerovom bolešću i potencijalno odloži simptome demencije. Učenje novih veština, održavanje društvenih veza i briga o fizičkom zdravlju takođe su od vitalnog značaja za smanjenje rizika od demencije, kažu stručnjaci.
Posao može da nas zaštiti od kognitivnog pada kasnije u životu, posebno ako zahteva mnogo mentalne snage. Nedavna studija otkrila je da su rutinski poslovi, poput poslova poštara i radnika na putevima, povezani sa 66 odsto većim rizikom od kognitivnog pada i 37 procenata većom šansom za demenciju u poređenju sa poslovima koji su mentalno stimulativni. Istraživači su analizirali podatke više od 7,000 ljudi u Norveškoj i saznali da su ljudi koji su se bavili mentalno stimulativnim poslovima u svojim 30-im, 40-im, 50-im i 60-im godinama manje verovatno doživeli kognitivni pad u svojim 70-im godinama.
– Ako koristite svoj mozak, nećete ga izgubiti – kaže dr Dorene M. Rentz, psihijatar, profesor neurologije na Harvard Medical School koja nije bila uključena u studiju.
Poslovi koji uključuju mentalnu stimulaciju, uključujući one u obrazovanju i inženjeringu, mogu pomoći u izgradnji kognitivne rezerve koja štiti od kognitivnog poremećaja. Ova rezerva može omogućiti ljudima da se prilagode promenama u mozgu koje su povezane sa Alchajmerovom bolešću i potencijalno odlože ili izbegnu pojavu simptoma demencije.
– Čitava ideja sastoji se u tome da postoje dodatne neuronske veze ili putevi koje mozak koristi da bi izvršio zadatak. Ako imate dodatne moždane mreže, a jedna ne radi, onda on pronalazi drugu kako bi mogao da izvrši zadatak na odgovarajući način – objašnjava dr Rentz.
Nova studija sugeriše da mentalno izazovni poslovi mogu pomoći u izgradnji kognitivne rezerve, ali to ne znači da isto ne važi i za fizičke radnike ili penzionere.
– Naša studija pokazuje da nikada nije kasno – ili da je gubljenje vremena – da počnete da učite nešto novo. Sve kognitivno zahtevne aktivnosti kasnije u životu doprinose jačanju kognitivne rezerve – kaže dr Trine Holt Edwin, autorka nove studije i istraživač gerijatrijske medicine u Univerzitetskoj bolnici u Oslu.
Posao nije jedino rešenje za zaštitu mozga. Aktivnosti kao što su učenje sviranja muzičkog instrumenta, pohađanje časova plesa, čitanje, pisanje ili rešavanje ukrštenih reči ili matematičkih zadataka mogu pomoći u stimulaciji mozga.
– Idealno je da tokom celog života stimulišete i gradite te mreže – kaže dr Michael Rosenbloom, vanredni profesor neurologije i bihevioralni neurolog iz UW Medicine’s Memory and Brain Wellness Center.
Čak i posedovanje diplome ne štiti u potpunosti vaš mozak ako niste stalno angažovani u „intelektualno stimulisanim” aktivnostima, dodao je dr Rosenbloom.
Ne postoji dokazano lečenje ili preventivna terapija za demenciju, a neke faktore rizika, kao što su starost, genetika i društvene determinante zdravlja, teško je ili nemoguće kontrolisati. Većina stručnjaka preporučuje fokusiranje na promene životnih navika koje možete kontrolisati kako biste smanjili rizik.
Pored mentalne stimulacije, važno je ostati fizički aktivan, konzumirati zdravu ishranu i brinuti o fizičkom i mentalnom zdravlju. Naučnici su povezali društvenu izolaciju sa gotovo 50 odsto povećanog rizika od demencije, tako da je, kako starimo, neophodno održavati društvene veze.
– To je više od samo stimulativnih aktivnosti. Potrebni si nam svi ti drugi elementi za optimizaciju funkcije mozga – objasnila je dr Rentz.
Iako mentalno stimulativan posao može pomoći u smanjenju rizika od kognitivnog pada, sličnu stimulaciju možete dobiti i van radnog mjesta. Učenje novih veština ili stalno sticanje novih iskustava takođe može pomoći u stimulaciji mozga.