Večera neposredno pred spavanje može da utiče na pravilan rad unutrašnjeg sata tela Foto: Shutterstock
Kasni večernji obroci, posebno ako su obilni bogati masnoćama i šećerom, u najboljem slučaju mogu da dovedu do blagih stomačnih tegoba i nesanice. Stručnjaci uvek upozoravanju na ovu činjenicu, a novo istraživanje tvrdi da večera tri sata pre spavanja, četiri dana u toku jedne nedelje, može da poveća mogućnosti od razvoja raka debelog creva. Dosadašnje studije uglavnom upozoravaju na crveno meso, masti životinjskog porekla, alkohol, kao faktore rizika za pojavu ovog oblika karcinoma. Na navedenu listu ovo istraživanje dodaje i kasne večernje obroke.
Istraživanje Rush University Medical College u Čikagu obuhvatilo je 664 osoba koje su bile na kolonoskopiji, 42 odsto ispitanika naglasilo je da kasno večera, a lekari su kod ove grupe otkrili i veću verovatnoću od razvoja adenoma, nego kod osoba koje su ranije večerale. Adenom nije kancerogena lezija, s tim što jedan manji broj ovih promena u gastrointestinalnom traktu (5 do 10 odsto) može da preraste u malignu bolest.
Ovo je posebno značajno, jer je rak debelog creva sve veći problem razvijenog sveta, pacijenti su sve mlađi, a neke projekcije navode da će se do 2030. godine rak debelog creva kod mlađih od 50 godina udvostručiti.
International Agency for Research on Cancer navodi da je karcinom debelog creva (kolorektalni karcinom), treći najčešći maligni tumor kod muškaraca i žena u Srbiji – na drugom mestu je po zastupljenosti u muškoj, a na trećem u ženskoj populaciji.
Ova studija nije se u tolikoj meri bavila vrstama namirnica koje bi mogle da budu potencijalni okidač za rak debelog creva, nego vremenom konzumacije obroka, navodi Edena Khoshaba student medicine i jedan od vođa ovog istraživanja na Rush University Medical College u Čikagu.
Khoshaba i njene kolege otkrivaju da kasni večeranji obroci mogu da budu bitan faktor rizika za razvoj bolesti. Osobe koje kasno jedu imaju 5,5 puta veću verovatnoću od pojave tri ili više sumnjivih adenoma, najčešće vrste polipa debelog creva i posle prilagođavala vremena obroka.
Večera neposredno pred spavanje može da utiče na pravilan rad unutrašnjeg sata tela ili cirkadijalnog ritma. U ovom slučaju kasni večernji obroci neće delovati na centralni cirkadijalni ritam u mozgu, koji oslobađa melatonin i čini nas pospanima.
Kasna večera mogla bi da aktivira periferni cirkadijalni ritam čiji se jedan deo nalazi u gastrointestinalnom traktu. Ovu aktivnost mozak doživljava kao nešto što se dešava tokom noći, a creva kao dnevnu aktivnost, rekla je Khoshaba na konferenciji posvećenoj digestivnim bolestima u Vašingtonu.
Da kasni večernji obroci mogu da poremete cirkadijalni ritam, potvrđuje i Amy Bragagnini sa The Academy of Nutrition and Dietetics.
– Kasni večernji obroci po pravilu su sastavljeni od ne baš zdrave hrane, uglavnom obiluju mastima i šećerom. U ovakvoj situaciji osobe konzumiraju mnogo više kalorija nego što je potrebno, pa dolazi i do povećanja telesne težine – naglašava Bragagnini.
Ovo istraživanje nije odgovorilo na pitanje: “Da li postoji bilo kakva veza između kasne večere i raka debelog creva kod osoba mlađih od 50 godina?” Ovo je samo opservaciona studija, u kojoj se od ispitanika tražilo da se prisete svojih prehrambenih navika u toku 24 sata, ne znači da su odgovori ispitanika bili u potpunosti tačni, navodi tim istraživača.
Za detaljnije i tačnije rezultate potrebno je da se uradi dugotrajnije istraživanje u kojem bi učestvovale dve grupe – osobe koje ne praktikuju kasne obroke i oni ispitanici koji često kasno večeraju, priznaju autori navedenog istraživanja.
Autori ovog istraživanja navode da neki crevni mikroorganizmi imaju svoje dnevne ritmove, na koje utiče šta i kada jedemo. Kasna noćna konzumacija hrane s visokim sadržajem šećera i masti može negativno da utiče na mikrobiom. Dalja istraživanja tima iz Čikaga biće usmerena na delovanje perifernog cirkadijalnog ritma, promene u mikrobiomu creva i rizik od razvoja metaboličkog sindroma.
Simptomi raka debelog creva, nažalost, se nekada jave tek kada bolest uđe u svoj zenit. Simptomi mogu da se pomešaju sa običnim stomačnim tegobama, pa lekari svima starijim od 50 godina preporučuju skrining karcinoma kolona. U slučaju da je u porodici bilo članova koji boluju od raka debelog creva, kolonoskopija se u dogovoru sa lekarom savetuje i ranije.
Stručnjaci naglašavaju da na sve promene odmah reagujemo. U slučaju da dođe do neobjašnjivog gubitka telesne težine, umora, slabosti, tragova krvi u stolici ili stolice koja je jako tamna, promena u ritmu pražnjenja creva, razvodnjenje stolice, bitno je što pre da se javimo na pregled. Svi ovi simptomi nisu i siguran znak raka, možda su tragovi krvi u stolici posledica hemoroida, ipak o čemu se tačno radi najbolje će znati lekar posle detaljnog pregleda.