Dr Nedeljko Radlović: DHA omega-3 masna kiselina sastojak je složene masti membrana svih ćelija našeg organizma Foto: Privatna arhiva/ Shutterstock
Dokozaheksaenska kiselina ili DHA kiselina je dugolančana višestruko nezasićena masna kiselina. DHA kiselina je u stvari omega-3 masna kiselina koja se nalazi zajedno sa eikozapentaenskom EPA kiselinom u hladnovodnim ribama. Ova kiselina igra ključnu ulogu u razvoju očnog i nervnog tkiva, a može da smanji i rizik od srčanih i cirkulatornih bolesti smanjenjem gustine krvi, smanjenjem otoka (upale) i snižavanjem nivoa triglicerida u krvi.
DHA kiselina sadrži 22 ugljenikova atoma i 6 nezasićenih (dvogubih) veza. Nastaje u jetri iz alfa-linolenske masne kiseline, koja ima 18 ugljenikovih atoma i tri nezasićene veze.
– Dokozaheksaenska DHA kiselina je sastojak fosfolipida (složene masti) membrana svih ćelija našeg organizma, a posebno ćelija centralnog nervnog sistema i retine (mrežnjača oka). Izuzetno je važan činilac razvoja i održavanja strukturnog i funkcionalnog integriteta centralnog nervnog sistema i retine. S obzirom na to da se mozak najintenzivnije razvije tokom zadnjeg trimestra trudnoće i prve dve godine nakon rođenja, posebno je važna u ovim fazama života, a znamo da život počinje začećem – objašnjava za eKlinika portal prof. dr Nedeljko Radlović, specijalista pedijatar, redovini profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i redovni član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva.
Pored toga, profesor Radlović navodi da DHA u sadejstvu sa eikozapentaenskom ili EPA kiselinom ima bitno učešće u regulaciji inflamacije, alergijske i drugih, koagulabilnosti krvi, nivoa masnoće i šećera u krvi i drugih procesa u organizmu.
Ako nedostaje DHA, dr Radlović ističe da se u fosfolipide ćelijskih membrana ubacuju druge masne kiseline. U skladu s tim, fluidnost (dinamičnost, plastičnost) ćelijskih membrana postaje manja.
– Kada je u pitanju mozak, posledica toga je da interneuralna (međunervna) komunikacija postaje tromija, što predstavlja hendikep procesa koje on nosi. Pored toga, deficit DHA kiseline je jedan od faktora koji predisponiraju razvoju alergije – naglašava sagovornik eKlinika portala.
Profesor Nedeljko Radlović pojašnjava da je ljudski organizam programiran tako da samo deo potrebe u DHA pokriva iz alfa-linolenkske kiseline, a najveći deo u gotovom obliku, odnosno hranom.
– DHA kiseline nema “ni trunke” u kopnenoj biljnoj hrani, uključujući i ulja tog porekla kao što su maslinovo ili suncokretovo ulje. DHA omega-3 kiseline ima u hrani koja potiče od životinja sa kopna, ali nedovoljno. Dakle, jedini prirodni izvor DHA je animalna (životinjska) hrana iz mora – ribe, školjke, rakovi, lignje. Ukoliko se dete hrani mlekom majke koja nedeljno konzumira 2. do 3 porcije masne morske ribe ili druge animalne hrane iz mora, podrazumeva se nekontaminirane teškim metalima, kao što je metil-živa, odnosno ako dnevno unosi 200 do 300 mg DHA kiseline u obliku suplementa (dodatka), dete pokriva potrebe za DHA kiselinom – naglašava profesor Radlović.
Međutim, ako to nije slučaj, dnevno je neophodna doza od 100 mg DHA u vidu suplemenata. Ako se dete hrani mlečnom formulom i unese je u količini od 1000 ml dnevno, što se dešava samo od 4. do 6. meseca po rođenju, dodatan unos DHA nije potreban, podseća naš sagovornik.
– Dakle, ako je unos mlečne formule niži, na pimer 500 ml dnevno, dete tokom prve dve godine po rođenju zahteva suplementaciju DHA kiseline u dozi od 100 mg na drugi dan. Prema preporuci Svetske zdravstvene organizacije i Organizacije za hranu i poljoprivredu UN (WHO/FAO, 2010), dnevna potreba u EPA+DHA deteta od 2. do 4 godine života iznosi 100 do 150 mg, dok deca uzrasta od 4 do 6 godina dnevno treba da unose od 150 do 200 mg i potom 200 do 250 mg DHA omega-3 kiseline – savetuje čitaoce eKlinika portala profesor dr Nedeljko Radlović, specijalista pedijatar, redovini profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu.