Profesor dr Nevena Divac: Brojni negativni efekti mešanja alkohola i nedozvoljenih supstanci su posebno izraženi u pretoploj sredini, tako da su smrtni ishodi najčešći leti, u pregrejanim koncertnim prostorima, klubovima ili na letnjim festivalima Fotomontaža: Shutterstock/Nevena Divac/privatna arhiva
Kombinovanje alkoholnih ili energetskih pića sa psihoaktivnim supstancama nije tipično samo za mlade ljude, učestalo je i u odrasloj populaciji. Rizici su brojni, a u periodu godine sa visokim temperaturama i aktuelnim događajima na kojima su ovakve pojave za neke osobe deo ikonografije, važno je podsetiti na niz mogućih posledica.
Profesor dr Nevena Divac, klinički farmakolog na Institutu za farmakologiju, kliničku farmakologiju i toksikologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu potvrđuje u razgovoru za eKlinika portal da su interakcije alkohola i ilegalnih supstanci od posebog interesa i za stučnu i za laičku javnost. Prema njenim rečima, zloupotreba heroina, kokaina, kanabisa, halucinogena, amfetaminskih derivata poznatih kao speed i ecstasy je sama po sebi veliki javno-zdravstveni problem. Praćena je nizom rizika: medicinskih, socijalnih i legalnih, a kombinacija sa alkoholom svakako, navodi naša sagovornica, samo pogoršava sve moguće komplikacije zloupotrebe supstanci.
– Jedna od veoma opasnih interakcija alkohola je sa kokainom. Istovremenom primenom alkohola i kokaina dolazi do stvaranja treće psihoaktivne supstance u jetri, kokaetilena. Kokaetilen intenzivira i produžava euforijske efekte kokaina. Ali, i povećava njegovu kardio i cerebrovaskularnu toksičnost, dovodeći i do letalnih ishoda usled infarkta, srčanog zastoja ili moždanog udara. Kokain takođe indukuje i metabolizam, uvodi u hipermetaboličko stanje i dovodi do povišenja telesne temperature, te su svi rizici zloupotrebe ove supstance značajno veći u uslovima kada je temperatura sredina visoka. Tada kokain dovodi do disregulacije na nivou vazodilatacije, tj. organizam se slabije hladi. Povećana je aktivnost mišića, pa je i proizvodnja toplote pojačana i poremećena je percepcija osećaja vrućine. Zato osobe pod dejstvom kokaina ne potraže osveženje na vreme. Sve to povećava verovatnoću ozbiljnih komplikacija, među kojima je i smrtni ishod. U kombinaciji sa maruhuanom, alkohol dovodi do bolje apsorpcije tetrahidrokanabinola. Pogoršava psihomotornu koordinaciju, konfuziju i utiče na donošenje iracionalnih odluka i hazardersko ponašanje – navodi prof.dr Divac.
Sagovornica eKlinika portala objašnjava da je Metilendioksimetamfetamin, MDMA, (ecstasy, molly) popularan i često zloupotrebljavan psihostimulans sa blagim halucinogenim efektima. Naglašava da sam MDMA dovodi do iracionalnog ponašanja, utiče na rasudivanje i psihomotornu koordinaciju, a izaziva i porast krvnog pritiska i frekvence kao i telesne temperature, pogotovo uz dehidrataciju:
– Alkohol, kao depresor centralnog nervnog sistema (CNS) u suštini deluje suprotno od stimulativnog efekta MDMA, ali povećava rizik od kardiovaskularnih kompikacija, hipertermije i dehidratacije kod istovremene primene. Alkohol usporava metabolizam MDMA – time produžava njegov efekat. Opijanje po binge tipu je pogotovo visokorizično u kombinaciji sa MDMA, jer može doći do konvulzija, hipertermije i letalnog efekta. Svi ovi efekti su posebno izraženi u pretoploj sredini, tako da su smrtni ishodi najčešći leti, u pregrejanim koncertnim prostorima, klubovima ili na letnjim festivalima.
Profesorka Divac ističe da opioidi kao što je heroin, pa i supstituciona terapija odvikavanja metadonom, u kombinaciji sa alkoholom predstavljaju izuzetno veliki rizik. Ova kombinacija potenciranjem depresornih efekata na CNS, upozorava naša sagovornica, izaziva depresiju centra za disanje, komu i smrt.
Energetska pića su poslednjih decenija veoma popularna među mladim ljudima, ali i šire. Kompetitivna školska ili radna sredina, rad u smenama, noćni izlasci i tempo života učinili su da proizvodi sa visokom koncentracijom kofeina postanu donekle socijalno prihvatljiv način otklanjanja subjektivnih simptoma umora i pospanosti.
– Kofein to postiže antagonizujući efekte adenozina, inhibitornog neurotransmitera. Blokadom adenozinske aktivnosti, kofein pojačava efekte dopamina, što u kombinaciji sa alkoholom potencira euforijske efekte alkohola, a otklanja one poznate depresorne, sedativne. Na taj način, energetska pića odlažu osećaj pijanstva, daju lažnu sliku trezvenosti i budnosti, i guraju u sve riskantnije ponašanje. Uz sve to, nisu ni malo zanemarljivi kardiovaskularni efekti ove kombinacije, koja može dovesti do poremećaja srčanog ritma i krvnog pritiska. Uz to treba uzeti u obzir i, zavisno od vrste oba pića, i visok kalorijski unos – napominje prof.dr Divac.
Na letnim vrućinama, diuretičko dejstvo energetskih pića povećava rizik od nastanka dehidratacije, a kardiovaskularni efekti kofeina se pojačavaju te može doći do ozbiljnih poremećaja arterijskog pritiska i srčanog ritma, sa veoma ozbiljnim posledicama.
– Supstance koje nisu dozvoljene i klasifikuju se kao opojne droge, nisu dozvoljene sa razlogom. Rizici njihove upotrebe su veliki. Nabavljaju se na crnom tržištu pa mogu biti nepredvidljive jačine i kontaminirane, te ih zaista ne treba korisititi ako ne želimo da rizikujemo zdravlje. Uostalom, i zakonski je kažnjivo. Koncerti, provod i letnji festivali su događaji na kojima se provodi dosta vremena na visokim temperaturama, te u tim situacijama treba voditi računa o unosu dovoljno tečnosti bogate mineralima (mineralna voda, sokovi sa niskim sadržajem šećera). Energetska i alkoholna pića treba izbegavati ili svesti na minimum jer su rizična za zdravlje, pogotovo u tim uslovima – upozorila je u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Nevena Divac, klinički farmakolog.