Skleroderma može da bude rizična za nekoliko unutrašnjih organa

Skleroderma je hronična, autoimuna bolest koja, iako ima dosta simptoma, najvidljivija manifestacija ove bolesti je stvrdnjavanje i zatezanje kože. Skleroderma je bolest vezivnog tkiva koja uzrokuje promene na koži, krvnim sudovima i unutrašnjim organima usled viška kolagena koji telo proizvodi. Postoje različite vrste skleroderme, svaka sa svojim nizom simptoma. Organi, kao što su pluća, bubrezi, srce i digestivni trakt, takođe mogu da budu pogođeni. Za ovu bolest ne postoji lek, ali postoje načini da se ublaže simptomi i spreče  komplikacije.

Simptomi skleroderme

Postoje dve glavne vrste skleroderme. Lokalizovana skleroderma je ograničena na zahvaćenost kože, dok sistemska skleroza, pored kože, zahvata krvne sudove i unutrašnje organe.

Lokalizovana skleroderma prvenstveno pogađa samo kožu i javlja se uglavnom kod dece. Simptomi mogu da budu:

• Morfea/fleke: Promenjena boja kože, tvrdi plakovi na trupu, rukama i nogama
• Linearna skleroderma: pruge zadebljane i abnormalno obojene kože koje često pogađaju ruke, noge i čelo.

Sistemska skleroza je podeljena na dva podtipa: ograničena kožna i difuzna kožna.

Ograničena sistemska skleroza kože – Kod ovog tipa skleroze kože, zadebljanje/zatezanje kože obično je ograničeno na određene delove tela, uglavnom na ruke i lice. Podtip ograničene kožne sistemske skleroze nazvan CREST sindrom zasniva se na karakterističnim simptomima po kojima nosi ime. Simptomi CREST sindroma:

• Calcinosis cutis: Naslage kalcijuma ispod kože
• Rejnoov sindrom: Kada prsti na rukama i nogama postanu bele ili plavičaste boje kao odgovor na hladnoću ili stres
  Abnormalno kretanje jednjaka, cevi koja povezuje vaša usta sa stomakom
• Sklerodaktilija: Debela, zategnuta i sjajna koža na prstima ruku ili nogu koja je rezultat prekomerne proizvodnje kolagena
• Teleangiektazije: Trajno prošireni krvni sudovi koji izazivaju male, crvene fleke na rukama i licu.

Difuzna kožna sistemska skleroza izaziva veće zadebljanje i zatezanje kože, često zahvatajući trup i pomerajući se od šaka do iznad zglobova.

Koje unutrašnje organe pogađa skleroderma?

Unutrašnji organi, kao što su pluća, bubrezi, srce, digestivni i mišićno-skeletni sistem, takođe su često pogođeni. Na primer, bolovi u zglobovima i mišićima i oticanje ruku su uobičajeni u ranim stadijumima skleroderme. Kada skleroderma utiče na bubrege, može se razviti retka, ali teška komplikacija, nazvana bubrežna kriza skleroderme koja može da izazove zatajenje bubrega.

Srčani problemi koji su u vezi sa sklerodermom mogu da se manifestuju kao abnormalni srčani ritmovi ili kongestivna srčana insuficijencija.

Intersticijalna bolest pluća (ožiljak plućnog tkiva) je češća kod difuzne skleroderme, a plućna arterijska hipertenzija (visok krvni pritisak u arterijama pluća) je češća u ograničenom obliku. Komplikacije na plućima, na primer, vodeći su uzroci smrti kod sistemske skleroze.

Zašto nastaje skleroderma?

Skleroderma je rezultat abnormalnosti u tri različita sistema ili tkiva u telu:

• Imunom sistemu
• Malim krvnim sudovima
• Vezivnom tkivu.

Šta uzrokuje ove abnormalnosti ostaje uglavnom nepoznato. Stručnjaci sumnjaju da bi ovde moga da bude umešana kombinacija genetike i izloženosti faktorima životne sredine. Izloženost životne sredine koja je procenjena uključuje određene toksine (polivinil hlorid, benzen i silicijum dioksid) ili infekcije virusom ili parazitom.

Kako se leči skleroderma?

Ne postoji lek za sklerodermu. Drugim rečima, ne postoji lek koji može da zaustavi ili promeni stanje kože koja počela da zadebljava. Međutim, kroz kombinaciju tehnika samopomoći i lekova, mnogi simptomi skleroderme mogu da se kontrolišu a i neke komplikacije mogu da se spreče.

Stručnjaci savetuju da je uvek dobro biti deo grupe ljudi koji imaju isti zdravstveni problem jer su tuđa iskustva kako dragocena, tako i utešna. Takođe, ima smisla raditi sa terapeutom, posebno sa nekim ko ima iskustva u pomaganju ljudima sa hroničnim bolestima. Kako bi čovek mogao da optimizuje svoje svakodnevno funkcionisanje važno je da usvoji zdrave životne navike. Neke od njih su:

• Dobro izbalansirani, hranljivi obroci
• Dobra kontrola stresa (ako postoje mogućnosti treba se svakodnevno baviti terapijom uma i tela, kao što je meditacija svesnosti)
• Izbegavanje pušenja.