Šta je neuhranjenost, kako utiče na telo i koliko je opasno ovo stanje

Neuhranjenost je neravnoteža između hranljivih materija koje su telu potrebne da funkcioniše i hranljivih materija koje dobija. To može značiti pothranjenost ili prekomernu ishranu. Možemo biti neuhranjeni zbog ukupnog nedostatka kalorija, ili možda imamo nedostatak proteina, vitamina ili minerala. Takođe možemo imati višak kalorija koje našem organizmu nisu potrebne i ne zna šta s njima da radi.

Šta je neuhranjenost

Našem telu su potrebni različiti hranljivi sastojci, i to u određenim količinama, da bi održalo svoja tkiva i mnoge funkcije. Neuhranjenost se dešava kada hranljive materije koje dobija ne zadovoljavaju ove potrebe. Nedovoljna ishrana makronutrijentima (proteinsko-energetska pothranjenost) uskraćuje našem telu energiju da se održi. Da bi to nadoknadio, telo počinje da razbija sopstvena tkiva i gasi svoje funkcije. Ovo počinje sa zalihama telesne masti, a zatim se nastavlja na mišiće, kožu, kosu i nokte. Ljudi sa proteinsko-energetskom pothranjenošću često su vidno mršavi, a deca mogu imati zaostajanje u rastu i razvoju.

Čak i nedostatak jednog vitamina ili minerala može imati ozbiljne zdravstvene posledice po naše telo. S druge strane, višak hranljivih materija takođe može izazvati probleme.

Koje su 4 vrste neuhranjenosti?

Neuhranjenost može značiti pothranjenost ili prehranjenost. Takođe može značiti disbalans makronutrijenata (proteini, ugljeni hidrati, masti) ili mikronutrijenata (vitamini i minerali).

Pothranjenost

Pothranjenost je ono na šta većina ljudi pomisli kada čuje reč neuhranjenost. Pothranjenost je nedostatak hranljivih materija. Možda smo pothranjeni ako nemamo adekvatnu ishranu ili ako naše telo ima problema da apsorbuje dovoljno hranljivih materija iz hrane. Pothranjenost može izazvati vidljivo trošenje masti i mišića, ali može biti i nevidljiva. Možemo biti gojazni i pothranjeni.

– Pothranjenost makronutrijenata

Takođe se naziva proteinsko-energetska pothranjenost i predstavlja nedostatak makronutrijenata: proteina, ugljenih hidrata i masti. Makronutrijenti su glavni gradivni blokovi naše ishrane, hranljivi sastojci na koje se naše telo oslanja za proizvodnju energije da bi se održalo. Bez njih – ili čak samo jednog od njih – telo uskoro počinje da se raspada, razgrađuje tkiva i isključuje neesencijalne funkcije da bi sačuvalo svoju nisku energiju.

– Pothranjenost mikronutrijenata

Mikronutrijenti su vitamini i minerali. Našem telu su potrebni u manjim količinama, ali su mu potrebni za sve vrste funkcija. Mnogi ljudi imaju blagi nedostatak određenih vitamina i minerala zbog nedostatka raznovrsnosti u ishrani. Možda nećemo primetiti blagi nedostatak vitamina koji na nas utiče, ali kako pothranjenost mikronutrijenata postaje ozbiljnija, može početi da ima ozbiljne i trajne posledice.

Prehranjenost

Svetska zdravstvena organizacija nedavno je dodala prehranjenost svojoj definiciji pothranjenosti kako bi prepoznala štetne posledice po zdravlje koje može izazvati prekomerno konzumiranje hranljivih materija. Ovo uključuje efekte prekomerne težine i gojaznosti, koji su snažno povezani sa listom nezaraznih bolesti (NCD). Takođe uključuje toksičnost koja može biti rezultat predoziranja određenim mikronutrijentima.

– Preterana ishrana makronutrijentima

Kada telo ima višak kalorija proteina, ugljenih hidrata i/ili masti koje treba iskoristiti, ono ih skladišti kao masne ćelije u našem masnom tkivu. Ali kada telo potroši sav kapacitet za skladištenje, same masne ćelije moraju da rastu. Uvećane masne ćelije su povezane sa hroničnom upalom i nizom metaboličkih poremećaja koji slede. Ovo može dovesti do NCD-a kao što su dijabetes, koronarna arterijska bolest i moždani udar.

– Prekomerna ishrana mikronutrijentima

Možemo da se predoziramo vitaminskim i mineralnim suplementima. Potrebno je više istraživanja da bi se objasnilo kako se to dešava i koliko je previše određenog vitamina ili minerala. Generalno, prekomerno unošenje mikronutrijenata je retko i ne dešava se samo putem ishrane. Ali ako uzimamo mega doze određenih suplemenata, to može imati toksične efekte. Zato es prvo treba posavetovati sa svojim lekarom.

Na koga utiče neuhranjenost

U najširem smislu, neuhranjenost može uticati na svakoga. Nedostatak znanja o ishrani, nedostatak pristupa raznovrsnoj hrani, sedentarni savremeni način života i ekonomski nedostaci uobičajeni su faktori pothranjenosti. Određene populacije su više izložene riziku od određenih vrsta neuhranjenosti.

– Populacije u većem riziku od pothranjenosti uključuju:

• Siromašni i oni sa niskim prihodima. Bilo u razvijenoj zemlji poput SAD ili u zemljama u razvoju sa manje resursa uopšte, siromašnije zajednice imaju manji pristup adekvatnoj ishrani.
• Deca. Deca imaju veće potrebe za ishranom od odraslih da bi rasla i razvijala se. Deca u nepovoljnom položaju su posebno u opasnosti od pothranjenosti i njenih posledica.
• Hronično bolesni. Mnoge hronične bolesti mogu direktno uticati na apetit i/ili apsorpciju kalorija. Neke povećavaju potrebe za kalorijama. Boravak u bolnici takođe je faktor rizika za pothranjenost.
• Starije osobe. Kako odrasli stare, njihova ishrana može se pogoršati iz nekoliko razloga, uključujući smanjenu pokretljivost, institucionalizaciju, smanjen apetit i smanjenu apsorpciju hranljivih materija.

– Populacije u većem riziku od prehranjenosti uključuju:

• Siromašni i oni sa niskim prihodima. U razvijenim zemljama, siromašnije zajednice često imaju lakši pristup brzoj hrani, koja ima visok sadržaj kalorija, ali nisku nutritivnu vrednost, nego što sebi mogu da priušte zdravoj celovitoj hrani. Ovo može dovesti do prekomernog unosa makronutrijenata sa nedostatkom mikronutrijenata.
• Sedentarni način života. Kancelarijski poslovi, porodične obaveze, zdravstveni i socijalni faktori zbog kojih ljudi sede ceo dan umesto da se kreću mogu da dovedu do značajnog povećanja telesne težine.

Šta se dešava sa telom tokom neuhranjenosti

Nedovoljna ishrana makronutrijentima (proteinsko-energetska pothranjenost) uskraćuje telu energiju da se održi. Da bi to nadoknadio, organizam počinje da razbija sopstvena tkiva i gasi svoje funkcije. Ovo počinje sa zalihama telesne masti, a zatim se prelazi na mišiće, kožu, kosu i nokte. Ljudi sa proteinsko-energetskom pothranjenošću često su vidno mršavi. Deca mogu imati zaostajanje u rastu i razvoju.

Jedan od prvih sistema koji počinje da se gasi je imuni sistem. Zbog ovoga su pothranjene osobe veoma sklone bolestima i infekcijama i sporije se oporavljaju. Zarastanje rana traje duže. Srčana aktivnost se takođe usporava, što dovodi do niskog pulsa, krvnog pritiska i telesne temperature. Ljudi mogu osećati vrtoglavicu, slabost i apatiju. Mogu izgubiti apetit, a delovi njihovog digestivnog sistema mogu atrofirati.

Ljudi koji imaju pothranjenost makronutrijenata verovatno će takođe imati pothranjenost mikronutrijenata. Kada nedostaju ukupne kalorije, to utiče i na nivo vitamina i minerala. Neke od komplikacija teških stanja pothranjenosti, kao što su marazmus i kvašiorkor, rezultat su određenih nedostataka vitamina. Na primer, nedostatak vitamina A može izazvati probleme sa vidom, a nedostatak vitamina D može izazvati meke kosti.

Neki ljudi mogu unositi mnogo kalorija, ali nedovoljno vitamina i minerala. U ovim slučajevima, efekti pothranjenosti mogu biti manje očigledni. Ljudi mogu imati prekomernu težinu zbog prekomerne ishrane makronutrijentima, ali mogu imati simptome anemije – slabost, nesvesticu i umor – zbog nedostatka minerala ili vitamina. Ljudi koji su prehranjeni mogu pokazati simptome metaboličkog sindroma, kao što su insulinska rezistencija i visok krvni pritisak.

Koji su znaci i simptomi neuhranjenosti

Pothranjenost može da se manifestuje na sledeće načine:

• mala telesna težina, uočljive kosti, iscrpljena masnoća i mišići
• Tanki udovi sa edemom (otok sa tečnošću) u stomaku i licu
• zaostajanje u rastu i intelektualnom razvoju kod dece
• slabost, vrtoglavica i umor
• razdražljivost, apatija ili nepažnja
• suva, neelastična koža, osip i lezije
• krta kosa, gubitak kose i gubitak pigmenta kose
• česte i ozbiljne infekcije
• niska telesna temperatura, nemogućnost zagrevanja
• nizak puls i krvni pritisak

Prehranjenost karakterišu:

• gojaznost
• visok krvni pritisak
• insulinska rezistencija
• bolest srca

Koji su uzroci neuhranjenosti

Neuhranjenost je obično uzrokovana nedostatkom unosa hranljivih materija. Takođe može biti uzrokovana određenim zdravstvenim stanjima koja sprečavaju telo da apsorbuje hranljive materije.

Probleme sa unosom dovoljno hranljivih materija možemo da imamo ako imamo:

• ograničena finansijska sredstva
• ograničen pristup hranljivim namirnicama
• medicinska stanja koja otežavaju ishranu, kao što su mučnina ili otežano gutanje
• medicinska stanja koja iscrpljuju kalorije, kao što su hronična dijareja ili rak
• dodatnu potrebu za kalorijama, na primer tokom trudnoće, dojenja ili detinjstva
• mentalna stanja koja smanjuju želju za hranom, kao što su depresija ili demencija
• poremećaje u ishrani kao što su anoreksija i bulimija
• poremećaje malapsorpcije kao što su insuficijencija pankreasa ili inflamatorna bolest creva
• stanje koje zahteva dugotrajnu intravensku ishranu
• veoma restriktivnu ishranu ili neprivlačnu ishranu koju je neko drugi izabrao

Prehranjenost je uzrokovana konzumiranjem više hranljivih materija nego što nam je potrebno.

Do ovoga može da dođe ako imamo:

• malo opcija zdrave hrane
• sedentarni način života
• stanje koje usporava metabolizam, kao što je hipotireoza
• hormonsku neravnotežu koja ometa signale gladi i sitosti
• hronični stres
• anksioznost ili depresiju
• poremećaj opsesivnog prejedanja
• hronično prekomerno korišćenje dijetetskih suplemenata

Kako se dijagnostikuje neuhranjenost

Fizički pregled i istorija ishrane i zdravstvenog stanja često su dovoljni za dijagnozu proteinsko-energetske pothranjenosti ili prehranjenosti. Lekar može da izmeri BMI ili obim ruke deteta da bi shvatio stepen problema. Ako je moguće, uzeće uzorak krvi radi testiranja na specifične neravnoteže mikronutrijenata. Neuhranjenost mikronutrijentima često prati neuhranjenost makronutrijenata, a može da prati i prehranjenost makronutrijenata. Test krvi će takođe dijagnostikovati retke slučajeve prehranjenosti mikronutrijentima ako postoje ti simptomi.

Kako se leči neuhranjenost

Pothranjenost se leči suplementima ishrani. To može da podrazumeva pojedinačne mikronutrijente, ili može značiti hranjenje prilagođenom, visokokaloričnom nutritivnom formulom dizajniranom da vrati sve što telu nedostaje. Teška pothranjenost može zahtevati nedelje hranjenja da bi se ispravila. Ali hranjenje može biti opasno, posebno u prvih nekoliko dana. Telo se menja na mnogo načina da bi se prilagodilo pothranjenosti. Ponovno hranjenje od njega traži da se vrati na stari način rada, a ponekad je ta promena više nego što je organizam spreman da podnese. Najbolje je započeti hranjenje pod pažljivim medicinskim nadzorom kako bi se sprečile i kontrolisale komplikacije sindroma ponovnog hranjenja, koji može biti ozbiljan, pa čak i opasan po život.

Prehranjenost se uglavnom leči gubitkom težine, promenama ishrane i životnih navika. Gubitak viška težine može pomoći u smanjenju rizika od razvoja sekundarnih stanja kao što su dijabetes i bolesti srca. Lečenje gubitka težine može uključivati planove ishrane i vežbanja, lekove ili medicinske procedure. Možda će morati da se leči i osnovno stanje, kao što je bolest štitne žlezde ili poremećaj mentalnog zdravlja. Gubitak težine može biti brz ili može biti dug i postepen, u zavisnosti od puta koji se izabere. Ali nakon što se izgubi težina, promene životnih navika kojih se pridržavamo pomoći će da se novostečena težina održava.

Kako sprečiti neuhranjenost

Neuhranjenost je globalni problem. I u razvijenom svetu i u zemljama u razvoju, siromaštvo i nedostatak razumevanja ishrane vodeći su uzroci. U kontroli bolesti neuhranjenosti možemo da pomognemo boljim obrazovanjem širom sveta i podrškom za ugrožene, uključujući pristup čistoj vodi, zdravoj nutritivnoj ishrani i lekovima. Deca i stariji koji možda nisu u stanju o sebi da se brinu posebno su ugroženi i potrebna im je veća pažnja usmerena na njihovu ishranu i zdravstveno stanje.

Najbolji način da se spreči neuhranjenost jeste konzumiranje uravnotežene ishrane koja sadrži raznovrsnu ponudu nutritivnih namirnica. Ako imamo dovoljno svih hranljivih materija koje su potrebne našem organizmu, biće manje verovatno da ćemo se prejedati pokušavajući da zadovoljimo te potrebe. Neki nedostaci mikronutrijenata uobičajeni su čak i sa prilično standardnom ishranom.

Kakva je prognoza za neuhranjene osobe

Neuhranjenost se može lečiti, ali neki efekti se mogu zadržati. Efekti teške pothranjenosti, kao što su slepilo zbog nedostatka vitamina A, meke kosti zbog nedostatka vitamina D i zaostajanje u rastu zbog pothranjenosti proteina i energije kod dece možda neće biti reverzibilni, čak i nakon rehabilitacije. Sekundarni efekti dugotrajne prehranjenosti, kao što su insulinska rezistencija i bolest karotidnih arterija, mogu trajati čak i nakon gubitka težine. Međutim, uz raniju intervenciju i dobru podršku u praćenju, ljudi mogu potpuno da se oporave.

Kada zbog neuhranjenosti treba da se obratimo lekaru

Obratite se svom lekaru ako:

• nedavno ste nenamerno izgubili ili dobili više od 4,5 kg
• imate simptome anemije, kao što su slabost, nesvestica, apatija i umor
• mislite da možda imate poremećaj u ishrani
• sumnjate na zlostavljanje ili zanemarivanje dece ili starijih u vašoj zajednici.