Neuhranjenost je neravnoteža između hranljivih materija koje su telu potrebne da funkcioniše i hranljivih materija koje dobija. To može značiti pothranjenost ili prekomernu ishranu. Možemo biti neuhranjeni zbog ukupnog nedostatka kalorija, ili možda imamo nedostatak proteina, vitamina ili minerala. Takođe možemo imati višak kalorija koje našem organizmu nisu potrebne i ne zna šta s njima da radi.
Našem telu su potrebni različiti hranljivi sastojci, i to u određenim količinama, da bi održalo svoja tkiva i mnoge funkcije. Neuhranjenost se dešava kada hranljive materije koje dobija ne zadovoljavaju ove potrebe. Nedovoljna ishrana makronutrijentima (proteinsko-energetska pothranjenost) uskraćuje našem telu energiju da se održi. Da bi to nadoknadio, telo počinje da razbija sopstvena tkiva i gasi svoje funkcije. Ovo počinje sa zalihama telesne masti, a zatim se nastavlja na mišiće, kožu, kosu i nokte. Ljudi sa proteinsko-energetskom pothranjenošću često su vidno mršavi, a deca mogu imati zaostajanje u rastu i razvoju.
Čak i nedostatak jednog vitamina ili minerala može imati ozbiljne zdravstvene posledice po naše telo. S druge strane, višak hranljivih materija takođe može izazvati probleme.
Neuhranjenost može značiti pothranjenost ili prehranjenost. Takođe može značiti disbalans makronutrijenata (proteini, ugljeni hidrati, masti) ili mikronutrijenata (vitamini i minerali).
Pothranjenost
Pothranjenost je ono na šta većina ljudi pomisli kada čuje reč neuhranjenost. Pothranjenost je nedostatak hranljivih materija. Možda smo pothranjeni ako nemamo adekvatnu ishranu ili ako naše telo ima problema da apsorbuje dovoljno hranljivih materija iz hrane. Pothranjenost može izazvati vidljivo trošenje masti i mišića, ali može biti i nevidljiva. Možemo biti gojazni i pothranjeni.
– Pothranjenost makronutrijenata
Takođe se naziva proteinsko-energetska pothranjenost i predstavlja nedostatak makronutrijenata: proteina, ugljenih hidrata i masti. Makronutrijenti su glavni gradivni blokovi naše ishrane, hranljivi sastojci na koje se naše telo oslanja za proizvodnju energije da bi se održalo. Bez njih – ili čak samo jednog od njih – telo uskoro počinje da se raspada, razgrađuje tkiva i isključuje neesencijalne funkcije da bi sačuvalo svoju nisku energiju.
– Pothranjenost mikronutrijenata
Mikronutrijenti su vitamini i minerali. Našem telu su potrebni u manjim količinama, ali su mu potrebni za sve vrste funkcija. Mnogi ljudi imaju blagi nedostatak određenih vitamina i minerala zbog nedostatka raznovrsnosti u ishrani. Možda nećemo primetiti blagi nedostatak vitamina koji na nas utiče, ali kako pothranjenost mikronutrijenata postaje ozbiljnija, može početi da ima ozbiljne i trajne posledice.
Prehranjenost
Svetska zdravstvena organizacija nedavno je dodala prehranjenost svojoj definiciji pothranjenosti kako bi prepoznala štetne posledice po zdravlje koje može izazvati prekomerno konzumiranje hranljivih materija. Ovo uključuje efekte prekomerne težine i gojaznosti, koji su snažno povezani sa listom nezaraznih bolesti (NCD). Takođe uključuje toksičnost koja može biti rezultat predoziranja određenim mikronutrijentima.
– Preterana ishrana makronutrijentima
Kada telo ima višak kalorija proteina, ugljenih hidrata i/ili masti koje treba iskoristiti, ono ih skladišti kao masne ćelije u našem masnom tkivu. Ali kada telo potroši sav kapacitet za skladištenje, same masne ćelije moraju da rastu. Uvećane masne ćelije su povezane sa hroničnom upalom i nizom metaboličkih poremećaja koji slede. Ovo može dovesti do NCD-a kao što su dijabetes, koronarna arterijska bolest i moždani udar.
– Prekomerna ishrana mikronutrijentima
Možemo da se predoziramo vitaminskim i mineralnim suplementima. Potrebno je više istraživanja da bi se objasnilo kako se to dešava i koliko je previše određenog vitamina ili minerala. Generalno, prekomerno unošenje mikronutrijenata je retko i ne dešava se samo putem ishrane. Ali ako uzimamo mega doze određenih suplemenata, to može imati toksične efekte. Zato es prvo treba posavetovati sa svojim lekarom.
U najširem smislu, neuhranjenost može uticati na svakoga. Nedostatak znanja o ishrani, nedostatak pristupa raznovrsnoj hrani, sedentarni savremeni način života i ekonomski nedostaci uobičajeni su faktori pothranjenosti. Određene populacije su više izložene riziku od određenih vrsta neuhranjenosti.
– Populacije u većem riziku od pothranjenosti uključuju:
– Populacije u većem riziku od prehranjenosti uključuju:
Nedovoljna ishrana makronutrijentima (proteinsko-energetska pothranjenost) uskraćuje telu energiju da se održi. Da bi to nadoknadio, organizam počinje da razbija sopstvena tkiva i gasi svoje funkcije. Ovo počinje sa zalihama telesne masti, a zatim se prelazi na mišiće, kožu, kosu i nokte. Ljudi sa proteinsko-energetskom pothranjenošću često su vidno mršavi. Deca mogu imati zaostajanje u rastu i razvoju.
Jedan od prvih sistema koji počinje da se gasi je imuni sistem. Zbog ovoga su pothranjene osobe veoma sklone bolestima i infekcijama i sporije se oporavljaju. Zarastanje rana traje duže. Srčana aktivnost se takođe usporava, što dovodi do niskog pulsa, krvnog pritiska i telesne temperature. Ljudi mogu osećati vrtoglavicu, slabost i apatiju. Mogu izgubiti apetit, a delovi njihovog digestivnog sistema mogu atrofirati.
Ljudi koji imaju pothranjenost makronutrijenata verovatno će takođe imati pothranjenost mikronutrijenata. Kada nedostaju ukupne kalorije, to utiče i na nivo vitamina i minerala. Neke od komplikacija teških stanja pothranjenosti, kao što su marazmus i kvašiorkor, rezultat su određenih nedostataka vitamina. Na primer, nedostatak vitamina A može izazvati probleme sa vidom, a nedostatak vitamina D može izazvati meke kosti.
Neki ljudi mogu unositi mnogo kalorija, ali nedovoljno vitamina i minerala. U ovim slučajevima, efekti pothranjenosti mogu biti manje očigledni. Ljudi mogu imati prekomernu težinu zbog prekomerne ishrane makronutrijentima, ali mogu imati simptome anemije – slabost, nesvesticu i umor – zbog nedostatka minerala ili vitamina. Ljudi koji su prehranjeni mogu pokazati simptome metaboličkog sindroma, kao što su insulinska rezistencija i visok krvni pritisak.
Pothranjenost može da se manifestuje na sledeće načine:
Prehranjenost karakterišu:
Neuhranjenost je obično uzrokovana nedostatkom unosa hranljivih materija. Takođe može biti uzrokovana određenim zdravstvenim stanjima koja sprečavaju telo da apsorbuje hranljive materije.
Probleme sa unosom dovoljno hranljivih materija možemo da imamo ako imamo:
Prehranjenost je uzrokovana konzumiranjem više hranljivih materija nego što nam je potrebno.
Do ovoga može da dođe ako imamo:
Fizički pregled i istorija ishrane i zdravstvenog stanja često su dovoljni za dijagnozu proteinsko-energetske pothranjenosti ili prehranjenosti. Lekar može da izmeri BMI ili obim ruke deteta da bi shvatio stepen problema. Ako je moguće, uzeće uzorak krvi radi testiranja na specifične neravnoteže mikronutrijenata. Neuhranjenost mikronutrijentima često prati neuhranjenost makronutrijenata, a može da prati i prehranjenost makronutrijenata. Test krvi će takođe dijagnostikovati retke slučajeve prehranjenosti mikronutrijentima ako postoje ti simptomi.
Pothranjenost se leči suplementima ishrani. To može da podrazumeva pojedinačne mikronutrijente, ili može značiti hranjenje prilagođenom, visokokaloričnom nutritivnom formulom dizajniranom da vrati sve što telu nedostaje. Teška pothranjenost može zahtevati nedelje hranjenja da bi se ispravila. Ali hranjenje može biti opasno, posebno u prvih nekoliko dana. Telo se menja na mnogo načina da bi se prilagodilo pothranjenosti. Ponovno hranjenje od njega traži da se vrati na stari način rada, a ponekad je ta promena više nego što je organizam spreman da podnese. Najbolje je započeti hranjenje pod pažljivim medicinskim nadzorom kako bi se sprečile i kontrolisale komplikacije sindroma ponovnog hranjenja, koji može biti ozbiljan, pa čak i opasan po život.
Prehranjenost se uglavnom leči gubitkom težine, promenama ishrane i životnih navika. Gubitak viška težine može pomoći u smanjenju rizika od razvoja sekundarnih stanja kao što su dijabetes i bolesti srca. Lečenje gubitka težine može uključivati planove ishrane i vežbanja, lekove ili medicinske procedure. Možda će morati da se leči i osnovno stanje, kao što je bolest štitne žlezde ili poremećaj mentalnog zdravlja. Gubitak težine može biti brz ili može biti dug i postepen, u zavisnosti od puta koji se izabere. Ali nakon što se izgubi težina, promene životnih navika kojih se pridržavamo pomoći će da se novostečena težina održava.
Neuhranjenost je globalni problem. I u razvijenom svetu i u zemljama u razvoju, siromaštvo i nedostatak razumevanja ishrane vodeći su uzroci. U kontroli bolesti neuhranjenosti možemo da pomognemo boljim obrazovanjem širom sveta i podrškom za ugrožene, uključujući pristup čistoj vodi, zdravoj nutritivnoj ishrani i lekovima. Deca i stariji koji možda nisu u stanju o sebi da se brinu posebno su ugroženi i potrebna im je veća pažnja usmerena na njihovu ishranu i zdravstveno stanje.
Najbolji način da se spreči neuhranjenost jeste konzumiranje uravnotežene ishrane koja sadrži raznovrsnu ponudu nutritivnih namirnica. Ako imamo dovoljno svih hranljivih materija koje su potrebne našem organizmu, biće manje verovatno da ćemo se prejedati pokušavajući da zadovoljimo te potrebe. Neki nedostaci mikronutrijenata uobičajeni su čak i sa prilično standardnom ishranom.
Neuhranjenost se može lečiti, ali neki efekti se mogu zadržati. Efekti teške pothranjenosti, kao što su slepilo zbog nedostatka vitamina A, meke kosti zbog nedostatka vitamina D i zaostajanje u rastu zbog pothranjenosti proteina i energije kod dece možda neće biti reverzibilni, čak i nakon rehabilitacije. Sekundarni efekti dugotrajne prehranjenosti, kao što su insulinska rezistencija i bolest karotidnih arterija, mogu trajati čak i nakon gubitka težine. Međutim, uz raniju intervenciju i dobru podršku u praćenju, ljudi mogu potpuno da se oporave.
Obratite se svom lekaru ako: