Umor je među mnogim rizicima kada se hipotireoza ne leči Foto Shutterstock
Štitna žlezda je mali organ u obliku leptira koji se nalazi u našem vratu i koji proizvodi tiroidne hormone, koji su neophodni za mnoge funkcije tela, uključujući i način na koji telo koristi energiju. Ako štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona štitne žlezde – stanje poznato kao hipotireoza ili neaktivna štitna žlezda – telo neće funkcionisati optimalno i metabolizam se može usporiti.
Hipotireoza može da se javi iz više razloga, ali najčešći uzrok je Hašimoto tiroiditis, autoimuni poremećaj u kojem imuni sistem tela napada štitnu žlezdu, uzrokujući ozbiljno oštećenje tkiva štitaste žlezde.
Simptomi se mogu razlikovati od osobe do osobe, ali uobičajeni simptomi hipotireoze uključuju:
Lečenje hipotireoze prilično je jednostavno i uključuje uzimanje zamenskog hormona štitne žlezde. Iako može biti potrebno nekoliko pokušaja i grešaka da se pronađe prava doza leka, pravilan tretman obično preokreće simptome hipotireoze.
Međutim, postoji niz razloga zbog kojih ljudi ne mogu pravilno da leče hipotireozu. Mogu, na primer, da prestanu sa uzimanjem lekova jer imaju neželjene efekte ili zato što ne primećuju korist leka, na primer. Ili možda ne znaju da imaju hipotireozu. U tom slučaju, ovo stanje postepeno može da postaje ozbiljnije i potencijalno da izazove niz komplikacija.
Pošto štitna žlezda utiče na mnoge oblasti našeg organizma, nelečena hipotireoza može prouzrokovati komplikacije na koje treba obratiti pažnju.
Gušavost je uvećana štitna žlezda i nastaje kada se ovaj organ dodatno napreže da proizvodi tiroidni hormon.
– Endokrini sistem radi u petlji povratnih informacija. Konkretno, hipofiza (koja se nalazi u bazi mozga) govori štitnoj žlezdi koliko tiroidnih hormona treba da proizvede i prati nivoe hormona štitne žlezde da bi to utvrdila – objašnjava dr Tracy S. Tylee, endokrinolog sa Medicinskog centra Univerziteta Vašington u Sijetlu.
Da bi stimulisala štitnu žlezdu, hipofiza stvara hormon koji se zove hormon koji stimuliše štitastu žlezdu (TSH). Ako je nivo hormona štitaste žlezde nizak, hipofiza će proizvoditi više TSH u pokušaju da natera štitnu žlezdu da radi jače.
Gušavost se javlja kada hipofiza napada štitnu žlezdu, pokušavajući da iz nje izvuče više hormona štitne žlezde”, kaže dr Tylee. „Kada se to dogodi, štitna žlezda postaje sve veća jer pokušava da proizvede više hormona štitne žlezde.”
Gušavost je relativno česta, a većina je bezbolna i ne ukazuje na ozbiljniji problem sa štitnom žlezdom, kažu u Cleveland Clinic. Ona, međutim, može biti rani znak upozorenja na disfunkciju štitne žlezde, čak i pre nego što nivoi hormona štitne žlezde padnu ispod normalnog. U većini slučajeva gušavosti, lekar će verovatno proveriti nivoe TSH radi predostrožnosti, napominje Cleveland Clinic.
Pored toga, velika gušavost može ometati gutanje ili disanje, ili vas dovesti do toga da budete obuzeti sobom zbog svog izgleda.
Postoje najmanje dva načina na koje hipotiroidizam može doprineti srčanim oboljenjima, kaže dr Tylee. Ona čini da telo zadržava tečnost, što može dovesti do hipertenzije (visokog krvnog pritiska) i kongestivne srčane insuficijencije (stanje u kojem srce ne može da pumpa krv na adekvatan način).
Zadržavanje tečnosti jedan je od razloga zašto ljudi sa hipotireozom često dobijaju na težini, a ta dodatna težina izgleda drugačije od povećanja telesne težine na osnovu masnog tkiva. „U ovom slučaju, sa zadržavanjem tečnosti, osobe imaju natečene gležnjeve i natečeno lice,” kaže dr Tylee.
Još jedan način na koji hipotireoza može povećati rizik za srce jeste podizanje nivoa lipida (holesterola i triglicerida). Ove supstance mogu doprineti taloženju masnoća na zidovima arterija, poznatom kao ateroskleroza.
Dr Tylee naglašava da kod osoba sa povišenim lipidima treba proveriti probleme sa štitnom žlezdom. „Ako se leči njihova bolest štitne žlezde, mnogo puta će se lipidi poboljšati sami od sebe,” primećuje ona.
Hipotireoza takođe može imati poseban efekat na rizik od bolesti koronarnih arterija (koja uključuje aterosklerozu u arterijama koje vode do srca) tako što doprinosi disfunkciji unutrašnjeg sloja krvnih sudova, navodi se u studiji.
Jedna oblast novih istraživanja jeste efekat hipotireoze na funkciju bubrega. U studiji u časopisu Scientific Reports, istraživači su analizirali podatke sa obimnih dobrovoljnih zdravstvenih pregleda obavljenih na odraslim Tajvancima. Koristeći meru koja se zove procenjena brzina glomerularne filtracije (eGFR), kao i analizu nivoa proteina u urinu učesnika, istraživači su otkrili da ljudi sa hipotireozom imaju 2,41 puta veći rizik od hronične bolesti bubrega nego ljudi sa normalnom funkcijom štitne žlezde.
Druga istraživanja takođe su pokazala smanjen eGFR kod ljudi sa ozbiljnim hipotireoidizmom, koji se rešava primenom tiroidnih hormona.
Nelečena hipotireoza može oštetiti periferne nerve, koji prenose informacije iz mozga i kičmene moždine do ostatka tela. Jedan od razloga za to može biti zadržavanje tečnosti, koje vrši pritisak na nerve.
Simptomi periferne neuropatije često uključuju bol, utrnulost ili peckanje u rukama ili nogama, a mogu uključivati i slabost mišića ili delimičan gubitak kontrole nad mišićima.
Međutim, u većini slučajeva, periferna neuropatija je uzrokovana nečim drugim osim hipotireoze.
Psihički i emocionalni problemi česti su kod hipotireoze. „Najčešći simptom koji ljudi opisuju je teškoća u fokusiranju. Osećaju se kao da su u oblacima – kaže dr Tylee. Hipotiroidizam takođe može doprineti depresiji. U ovim slučajevima, lečenje tiroidnim hormonima može pomoći u ublažavanju simptoma depresije.
Jedna studija procenjivala je ljude sa subkliničkom hipotireozom i depresijom koji su zatim bili nasumično raspoređeni da uzimaju ili tiroidni hormon ili placebo (neaktivnu pilulu). Posle 12 nedelja, rezultati depresije su se značajno poboljšali u grupi sa hormonima štitne žlezde, ali ne i u grupi koja je primala placebo.
Čak i ako nismo svesni da hipotireoza utiče na naše mentalno ili emocionalno stanje, ovaj efekat može postati jasan kada počnemo sa lečenjem.
Kod mnogih žena sa hipotireozom, menstrualni ciklusi postaju nepravilni i nepredvidivi. Ovo može imati negativan uticaj na plodnost.
U jednom istraživanju, 69 neplodnih žena sa subkliničkom hipotireozom dobilo je terapiju hormonima štitne žlezde. Nakon toga, 84,1 odsto uspešno je zatrudnjelo u proseku kraćem od godinu dana, iako je 29,3 odsto kasnije imao spontani pobačaj.
Miksedemska koma je retka, ali po život opasna komplikacija teške hipotireoze koja uključuje ekstremni zamor i oštećenje kognicije, praćeno gubitkom svesti.
Kod osobe sa nelečenom hipotireozom, miksedemska koma može biti izazvana stresom na telo, infekcijom ili uzimanjem sedativa, navodi Mayo Clinic.
Dr Tylee naglašava da miksedemska koma zahteva hitnu medicinsku pomoć, i mada je retka, neki ljudi su u većem riziku – stariji ljudi i oni koji žive sami.
I miksedemska koma i neki drugi slučajevi teške hipotireoze zahtevaju intravensko (IV) unošenje tiroidnog hormona, pošto tečnost u crevnoj sluznici može sprečiti apsorpciju oralnih lekova.
Ali, dr Tylee naglašava da lekari treba da provere hipotireozu mnogo pre nego što se razviju ozbiljni simptomi.
– Važno je da ako se neko požali da se oseća umorno i da ima teškoće sa fokusiranjem, to ne treba pripisivati samo stresu i depresiji. Trebalo bi proveriti nivoe hormona štitne žlezde, jer to je nešto što se može popraviti – naglašava dr Tylee.