Foto: Shutterstock
Iako retko razmišljamo o tome, proces varenja hrane i apsorpcije hranljivih materija kroz naša creva ključan je za naše zdravlje i energiju. U ovom tekstu zavirićemo u fascinantni svet creva, otkriti kako hrana prolazi kroz različite faze varenja, šta se dešava u tankom i debelom crevu i zašto je zdravlje ovog sistema važno za celokupno funkcionisanje organizma.
Creva su deo našeg sistema za varenje, a njihova glavna funkcija je da vare hranu koju pojedemo, apsorbuju hranljive materije u krvotok, a zatim prerade i izbace otpadne materije koje telo ne može da iskoristi.
Sistem za varenje funkcioniše tako što hranu gura kroz creva, a taj proces obično traje između 24 i 72 sata. Mišićne kontrakcije, poznate kao peristaltika, guraju hranu kroz različite delove creva. Ovi delovi su odvojeni mišićnim prstenovima, odnosno sfinkterima, koji služe kao ventili.
Hrana ostaje u određenim delovima creva onoliko dugo koliko je potrebno da se tečnost i hranljive materije apsorbuju, ili da se otpadne materije prerade i izbace iz organizma.
Tanko crevo je deo digestivnog trakta i dugačko je između 6 i 8 metara, dok je široko oko 2 centimetra. Sastoji se od tri dela: dvanaestopalačno crevo (duodenum), jejunum (srednja sekcija tankog creva, koja povezuje duodenum sa ileumom) i ileum.
Hrana prvo prolazi iz želuca u dvanaestopalačno crevo, a zatim kroz jejunum i ileum pre nego što stigne do debelog creva (kolona). Tanko crevo apsorbuje većinu hranljivih materija i tečnosti iz hrane. Kada hrana pređe iz tankog u debelo crevo, ima konzistenciju sličnu kaši.
Debelo crevo (kolon) počinje na kraju tankog creva i prostire se sve do rektuma. Dugačko je oko 2 metra, a široko 6-7 centimetara. Njegova glavna uloga je da skladišti, preradi i izbaci otpadne materije, kao i da apsorbuje deo hranljivih materija i vode. Debelo crevo je dom velikog broja bakterija, koje igraju ključnu ulogu u održavanju zdravlja creva.
Kada creva završe apsorpciju hranljivih materija, otpadne materije se kreću ka rektumu. Kada se rektum napuni, šalje signal mozgu da je vreme za pražnjenje. Mišići karličnog dna pomažu da anus ostane zatvoren dok ne odemo u toalet.
Analni kanal je dug oko 3-4 centimetra. Unutrašnji analni sfinkter radi automatski i drži anus zatvorenim dok ne budemo spremni za pražnjenje. Spoljašnji analni sfinkter kontrolišemo voljno, što nam omogućava da zadržimo gas ili stolicu kada je to potrebno.
Ovi mišići pružaju podršku organima karlice, uključujući anus i rektum. Kada su slabi, može doći do problema sa kontrolom pražnjenja creva.
Mozak šalje signale crevima preko nervnih vlakana. Ti signali omogućavaju koordinaciju između mišića karličnog dna, sfinktera i rektuma, što omogućava pravilno skladištenje i pražnjenje creva.
Ako nervni putevi ili sfinkteri ne rade pravilno, može doći do problema sa zadržavanjem stolice ili gasova, kao što je slučaj kod određenih neuroloških ili kičmenih bolesti.
Da bi creva ispravno funkcionisala i da bi se ublažio zatvor, potrebno je: