Kako rade naša creva: Put hrane kroz digestivni sistem od početka do kraja

Iako retko razmišljamo o tome, proces varenja hrane i apsorpcije hranljivih materija kroz naša creva ključan je za naše zdravlje i energiju. U ovom tekstu zavirićemo u fascinantni svet creva, otkriti kako hrana prolazi kroz različite faze varenja, šta se dešava u tankom i debelom crevu i zašto je zdravlje ovog sistema važno za celokupno funkcionisanje organizma.

Varenje i prerada hrana

Creva su deo našeg sistema za varenje, a njihova glavna funkcija je da vare hranu koju pojedemo, apsorbuju hranljive materije u krvotok, a zatim prerade i izbace otpadne materije koje telo ne može da iskoristi.

Sistem za varenje funkcioniše tako što hranu gura kroz creva, a taj proces obično traje između 24 i 72 sata. Mišićne kontrakcije, poznate kao peristaltika, guraju hranu kroz različite delove creva. Ovi delovi su odvojeni mišićnim prstenovima, odnosno sfinkterima, koji služe kao ventili.

Hrana ostaje u određenim delovima creva onoliko dugo koliko je potrebno da se tečnost i hranljive materije apsorbuju, ili da se otpadne materije prerade i izbace iz organizma.

Tanko crevo

Tanko crevo je deo digestivnog trakta i dugačko je između 6 i 8 metara, dok je široko oko 2 centimetra. Sastoji se od tri dela: dvanaestopalačno crevo (duodenum), jejunum (srednja sekcija tankog creva, koja povezuje duodenum sa ileumom) i ileum.

Hrana prvo prolazi iz želuca u dvanaestopalačno crevo, a zatim kroz jejunum i ileum pre nego što stigne do debelog creva (kolona). Tanko crevo apsorbuje većinu hranljivih materija i tečnosti iz hrane. Kada hrana pređe iz tankog u debelo crevo, ima konzistenciju sličnu kaši.

Debelo crevo

Debelo crevo (kolon) počinje na kraju tankog creva i prostire se sve do rektuma. Dugačko je oko 2 metra, a široko 6-7 centimetara. Njegova glavna uloga je da skladišti, preradi i izbaci otpadne materije, kao i da apsorbuje deo hranljivih materija i vode. Debelo crevo je dom velikog broja bakterija, koje igraju ključnu ulogu u održavanju zdravlja creva.

Rektum i mišići

Kada creva završe apsorpciju hranljivih materija, otpadne materije se kreću ka rektumu. Kada se rektum napuni, šalje signal mozgu da je vreme za pražnjenje. Mišići karličnog dna pomažu da anus ostane zatvoren dok ne odemo u toalet.

Sfinkteri

Analni kanal je dug oko 3-4 centimetra. Unutrašnji analni sfinkter radi automatski i drži anus zatvorenim dok ne budemo spremni za pražnjenje. Spoljašnji analni sfinkter kontrolišemo voljno, što nam omogućava da zadržimo gas ili stolicu kada je to potrebno.

Mišići karličnog dna

Ovi mišići pružaju podršku organima karlice, uključujući anus i rektum. Kada su slabi, može doći do problema sa kontrolom pražnjenja creva.

Nervi i signali

Mozak šalje signale crevima preko nervnih vlakana. Ti signali omogućavaju koordinaciju između mišića karličnog dna, sfinktera i rektuma, što omogućava pravilno skladištenje i pražnjenje creva.

Ako nervni putevi ili sfinkteri ne rade pravilno, može doći do problema sa zadržavanjem stolice ili gasova, kao što je slučaj kod određenih neuroloških ili kičmenih bolesti.

Da bi creva ispravno funkcionisala i da bi se ublažio zatvor, potrebno je:

• Da nervi rektuma i anusa šalju tačne signale mozgu.
• Da sfinkteri funkcionišu pravilno.
• Da stolica nije previše tvrda, ali ni previše tečna.
• Da imate mogućnost da odete u toalet kada osetite potrebu.

Zanimljivosti o našim crevima

• Zanimljivo je znati da creva nisu samo mašina za varenje, već imaju i značajan uticaj na naše raspoloženje i emocije. Naime, mnogi neurotransmiteri, uključujući serotonin – koji se često naziva „hormon sreće“ – proizvode se upravo u crevima. Otprilike 90% serotonina u telu stvara se u digestivnom traktu, što znači da zdravlje creva direktno utiče na naše mentalno stanje. Zbog toga su probiotici i zdrava ishrana ključni za fizičko, ali i mentalno zdravlje.
• Još jedna neobična činjenica vezana za creva jeste fenomen zvan „gut feelings“ – ili intuicija. Naučnici veruju da su creva osetljivija nego što mislimo i da nam često šalju signale koji mogu uticati na naše instinktivne odluke. Dakle, sledeći put kada osetite „intuiciju“ ili ono „nešto u stmoku” o nečemu, setite se da vam možda vaša creva šalju poruku!