Prof. dr Dragan Lović: Ranije dok su bili aktivni sistematski pregledi u školama i fakultetima na vreme su mogle da se uoče osobe sa povišenim vrednostima krvnog pritiska Foto: Shutterstock, dr Lović privatna arhiva
Krvni pritisak jedan od ključnih pokazatelja zdravlja srca. Visok krvni pritisak u većini slučajeva ne izaziva nikakve tegobe, hipertenzija se često slučajno otkrije prilikom merenja iz znatiželje ili pri nekom lekarskom pregledu koji nije iniciran kardiovaskularnim bolestima. Lekari naglašavaju da precizino merenje krvnog pritiska bitno ne samo zbog uvida u vrednosti pritiska, već i delovanje terapije. Merenje pritiska u kućnim uslovima srž je kontrole krvnog pritiska i način na koji pacijenti aktivno učestvuju u svom lečenju. Krvni pritisak se ne meri u stresnim uslovima, ni uporno merenje krvnog pritiska više od 5 puta dnevno neće nam dati uvid u tačne vrednosti, upozoravaju stručnjaci.
Krvni pritisak je jačina kojom krv pritiska zidove krvnih sudova tokom vremena i srčanog ciklusa. Vrednosti krvnog pritiska daju uvid u vitalne funkcije i te vrednosti su uslovljene mnogobrojnim faktorima. Sistolne vrednosti su viši brojevi, nastaju tokom ispumpavanja krvi iz srca, dijastolni su donje vrednosti, koje se registruju kada srce prima krv iz organizma.
Optimalne vrednosti krvnog pritiska su do 120/80 mmHg. Hipertenzija ili povišen arterijski krvni pritisak po evropskim preporukama iz 2018. godine su vrednost pritiska više od 140/90mmHg . Što je pritisak veći, veći je i rizik od kardiovaskularnih komplikacija, koje pacijenti ipak mogu da spreče adekvatnom terapijom čiji je deo i kontrola pritiska u kućnim uslovima.
– Postoje tri vrste merenja krvnog pritiska, prvo je merenje u ambulanti lekara, sledi samokontrola krvnog pritiska, to jest kućno merenje i na kraju 24 časovno praćenje i registrovanje vrednosti krvnog pritiska. Veoma je značajno kućno merenje zbog praćenja delovanja terapije i ranog otkrivanja povišenog krvnog pritiska. Kada merimo pritisak u kućnim uslovima bitno je da se ispune i neki preduslovi. Potrebna je priprema za merenje pritiska kako bi se izbegli faktori koji mogu da trenutno utiču na povećanje krvnog pritiska. Nije preporučljivo 20 do 30 minuta pre kućnog merenja bavljenje fizičkom aktivnošću, ne bi trebalo da se puši, pije kafa, alkohol, uzima hrana – kaže za portal eKlinika specijalista interne medicine – kardiolog prof. dr Dragan Lović, član Naučnog rukovodstva Evropskog Udruženja za hipertenziju (ESH).
Lekari objašnjavaju da pritisak nije konstantna veličina i da niko nema iste verdnosti pritiska tokom 24 sata. Krvni pritisak najniži je od 23.00 do dva sata posle ponoći, nakon čega počinje da raste i ujutro je nešto viši jer nas priprema za buđenje i radne obaveze. Kada se meri pritisak potrebno je da imamo adekvatan aparat, prof. dr Lović navodi da najpreciznije vrednosti za kućno merenje krvnog pritiska daju automatski aparati sa manžetnom koji se vezuju na nadlaktici. Aparati moraju da budu baždareni.
– Pri merenju krvnog pritiska potrebno je da se sedi najbolje na stolici za stolom, telo da bude u pravom položaju, manžetna da bude vezana najmanje dva centimetra iznad nadlaktice, ruka je na stolu. Važno je da osoba bude opuštena i da nije pod velikim stresom. Samo merenje krvnog pritiska najbolje je uraditi u kućnim uslovima, do dva merenja u intervalu od jednog do tri minuta. Upisuju se obe vrednosti, s tim da pojedini digitalni aparati automatski registruju te vrednosti, srednja vrednost između dva merenja bila bi ona koja je najpreciznija – naglašava prof. dr Lović.
Smernice Evropskog udruženja za hipertenziju
U slučaju da se merenjem kontrolišu efekti lečenja najbolje je, kako objašnjava prof. Lović da pritisak merimo u jutarnjim satima, idealno vreme bilo bi između 7 i 10 časova, bez obzira da li smo pre toga uzeli terapiju. Bilo bi dobro da se vrednosti provere i u poslepodnevnim satima između 16 i 18 časova.
– Ne u periodu dok smo na poslu nego kasnije, posle ručka i malog odmora. Na osnovu tih vrednosti koje je dovoljno meriti 3 do 4 puta nedeljno lekari mogu da vide da li ima eventualnih skokova pritiska i da li je terapija dobra. Merenje u ambulanti lekara je korisno, ali to su vrednosti koje su izmerene samo jednom i može da služi čisto za orijentaciju. Najbolji uvid daje 24 ambulatorni monitoring gde se dobijaju preseci, varijabilnosti krvnog pritiska i kompletna slika – navodi dr Lović
Sagovornik portala eKlinika dodaje da se 24 ambulatorni monitoring uglavnom primenjuje na početku terapije ili u periodu kada se ona menja.
– Najbitnije je kućno merenje i ono je srž kontrole krvnog pritiska. Pacijenti bi morali i sami aktivno da učestvuju u svom lečenju, budu od pomoći lekarima koji odlučuju o mogućim promenama terapije. Pacijenti koji nisu na terapiji mogu, na ovaj način, da steknu sliku o svom zdravstvenom stanju i ako je potrebno počnu lečenje – objašnjava prof. dr Lović.
Poželjno je da merimo pritisak u tihoj prostoriji sa prijatnom temperaturom, savet je da pre merenja sedimo 3 do 5 minuta dok se potpuno ne opustimo. Ne bi trebalo da pričamo tokom ili između merenja.
– Veoma je bitno da se ispoštuju preduslovi kako di se pritisak tačno izmerio, postoje i faktori koji mogu da utiču na trenutno povećanje krvnog pritiska. Ukoliko su pri prvom merenju enormno visoke vrednosti, a u drugom nešto niže i ako postoji razlika veća od 20 procenata između dva merenja, onda bi bilo potrebno uraditi i treće merenje. Ovo prvo merenje može da bude reakcija izazvana delovanjem autonomnog nervnog sistema na koji nemamo uticaja. Trećim merenjem možemo da dobijemo neku srednju vrednost koja će da nas vodi do približnih vrednosti intervala krvnog pritiska – kaže doktor.
Prof. Lović upozorava i da nije potrebno previše često ponavljati merenja.
– Kada se registruju visoke vrednosti krvnog pritiska nema potrebe da se odmah uzimanju lekovi. Preporuka je da se u takvoj situaciji napravi pauza i pacijent odmori 15 do 20 minuta, malo relaksira i potom ponovo izmeri krvni pritisak. Ukoliko u naknadnom periodu dođe do pada krvnog pritiska to je reakcija na merenje krvnog pritiska, ako ne dođe do pada vrednosti krvnog pritiska potrebno je da se pacijent javi lekaru i da se proveri terapija – savetuje prof. dr Lović.
Pitali smo prof. Lovića i kada bi osobe bez tegoba trebalo da počnu da proveravaju vrednosti krvnog pritiska? Profesor kaže da su ranije preporuke bile da se sa samomerenjem počne oko 35. godine života, za mušku populaciju, za žene malo kasnije.
– Ipak zbog načina života, faktora rizika koji utiču na pojavu visokog krvnog pritiska, pre svega gojaznosti, sedentarnog načina života, slabe fizičke aktivnosti ta granica se sada pomera malo napred. Sve mlađe osobe imaju problem sa povišenim krvnim pritiskom i neko određeno vreme kada bismo mogli da počnemo samokontrolu ne postoji. Ranije dok su bili aktivni sistematski pregledi u školama i fakultetima na vreme su mogle da se uoče osobe sa povišenim vrednostima. Bitna je i genetika, ako roditelji imaju povišen krvni pritisak veća je mogućnost da će imati i deca. Važno je i da znamo da krvni pritisak nije stanje koje se javlja samo po sebi, postoje mnogi faktori koji mogu da doprinesu tome da se krvni pritisak javi i u najranijem životom dobu i kod dece, pre svega zbog gojaznosti – naglašava prof. dr Lović.
Prof. dr Lović predstavio je na međunarodnim skupovima više od 550 sažetaka i objavio više od 150 radova u međunarodnim i domaćim časopisima. Član je uređivačkog odbora Evropskog časopisa za internu medicinu (European Journal of Internal Medicine) i Časopisa o hipertenziji (Journal of Hypertension). Profesor je na Univerzitetu Singidunum i član Naučnog odbora Ervopskog udruženja za hipertenziju ( European Society of Hypertension ESH scientific Council member).