Infarkt miokarda često prati dramatične promene temperature. Nalazi istraživanja odavno ukazuju na to da klimatske promene mogu povećati rizik za srčani udar, a posebno opasna su variranja temperature vazduha u kratkom vremenskom periodu, i to iz toplijeg u hladnije vreme.
Nagle promene temperature, klimatske promene i srčani udar
Velike dnevne oscilacije temperature povezane su sa značajnim povećanjem broja srčanih udara. To je potvrdilo više studija, a prema jednoj opsežnoj, predstavljenoj na 67. godišnjoj naučnoj sesiji American College of Cardiology’s , situacija je sve dramatičnija. S obzirom na to da neki klimatski modeli povezuju ekstremne vremenske prilike sa globalnim zagrevanjem, ovi nalazi sugerišu da klimatske promene mogu dovesti do povećanja učestalosti srčanih udara, kažu istraživači.
– Očekuje se da globalno zagrevanje uzrokuje ekstremne vremenske prilike, što može rezultirati velikim dnevnim oscilacijama temperature. Naša studija ukazuje na to da takve oscilacije temperature na otvorenom mogu potencijalno povećati broj srčanih udara i uticati na globalno zdravlje srca u budućnosti – rekla je dr Hedvig Andersson, kardiolog i istraživač sa Univerziteta u Mičigenu, autor studije.
Hladno vreme povećava rizik za srčani udar i pored mehanizma adaptacije tela
Postoji mnogo dokaza koji pokazuju da spoljašnja temperatura utiče na učestalost srčanih udara, pri čemu hladno vreme nosi najveći rizik. Ali, većina prethodnih studija fokusirala se na prosečne dnevne temperature. Ova nova studija je među prvima koja istražuje povezanost naglih promena temperature.
– Iako telo ima efikasne sisteme za reagovanje na promene temperature, brže i ekstremnije oscilacije stvaraju veći stres na te sisteme. To može doprineti velikim zdravstvenim problemima – rekla je Anderson.
Doktorka napominje i da mehanizam koji stoji iza ove povezanosti još uvek nije u potpunosti poznat.
Šta su temperaturne oscilacije pokazale na 30.000 pacijenata: Koliko je zbog hladnog vremena bio učestaliji srčani udar
Istraživanje je zasnovano na podacima više od 30.000 pacijenata lečenih u 45 bolnica u Mičigenu između 2010. i 2016. godine. Svi pacijenti su bili podvrgnuti perkutanoj koronarnog intervenciji. Reč je o proceduri koja se koristi za otvaranje začepljenih arterija, nakon dijagnoze ST-elevacionog infarkta miokarda, najozbiljnijeg oblika srčanog udara.
Istraživači su izračunali temperaturne oscilacije koje su prethodile svakom srčanom udaru na osnovu preciznih vremenskih podataka. Dnevna temperaturna oscilacija definisana je kao razlika između najviše i najniže temperature zabeležene na dan srčanog udara.
Rezultati su pokazali da se rizik od srčanog udara povećao za oko 5 procenata za svakih pet stepeni Celzijusa oscilacije temperature. Oscilacije veće od 25 stepeni Celzijusa bile su povezane sa značajnijim povećanjem stope srčanih udara u poređenju sa manjim oscilacijama od 10 do 25 stepeni. Efekat je bio izraženiji tokom dana sa višim prosečnim temperaturama, odnosno sa većim „padom“ ka hladnijem vremenu.
Šta može da smanji rizik vulnerabilnim grupama
– Generalno, smatramo da su faktori rizika za srčani udar oni koji se odnose na pojedince. Shodno tome, identifikovali smo promene načina života ili lekove kako bismo ih modifikovali. Faktori rizika na nivou populacije zahtevaju sličan pristup. Temperaturne oscilacije su česte, ali su često i predvidive. Potrebno je više istraživanja kako bi se bolje razumeli mehanizmi pomoću kojih oscilacije temperature povećavaju rizik od srčanog udara. Ovo je ohrabrujuće, ali će nam sledeća omogućiti da razvijemo uspešne pristupe prevenciji – rekao je dr Hitinder Gurm, profesor medicine i na Mičigenskom medicinskom fakultetu i viši autor studije.
Postoje li i drugi faktori rizika
Istraživači su u analizi prilagodili rezultate u odnosu na ukupnu sliku padova temperature, količinu padavina, dane u nedelji i sezonske trendove, kako bi izolovali efekte dnevnih temperaturnih oscilacija od drugih potencijalnih faktora iz okruženja.
Dr Gurm je upozorio da ova povezanost ne dokazuje nužno da su nagle temperaturne oscilacije presudni uzrok povećanja broja srčanih udara. Kako kaže, i drugi faktori su mogli doprineti rezultatima. On je naglasio da je i dalje važno fokusirati se na promenljive kardiovaskularne faktore rizika kao što su pušenje, visok krvni pritisak i visok holesterol.
