Stručnjaci navode i da pacijenti imaju probleme pri gutanju hrane, javlja se bol u grlu, promuklost, limfne žlezde na vratu su opipljive. Foto: Shutterstock
Papilarni rak štitne žlezde je najčešći oblik karcinoma tireoidne (štitaste, štitne) žlezde, oko 80 odsto pacijenata ima ovaj oblik bolesti. Papilarni rak štitne žlezde uglavnom raste veoma sporo, ali može da se proširi i na limfne čvorove vrata. Ranom dijagnostikom i odgovarajućom terapijom moguće je potpuno izlečenje. Kada se pacijentu dijagnostikuje rak štitne žlezde lečenje uglavnom uključuje – operaciju, radio terapiju, hemioterapiju, hormonsku terapiju. Ipak, kada je reč o papilarnom raku štitne postoje i drugi načini lečenja.
Za papilarni karcinom štitaste žlezde, određen kao tumor manji od 1,5 centimetra, prema mišljenju nekih stručnjaka, dovoljan je „aktivni nadzor“, koji uključuje praćenje tumora putem redovnih skrining testova i pregleda, bez dodatnog tretmana.
– Papilarni karcinom štitaste žlezde manji od 1.5 centimetara, raste sporo, nije agresivan i odlikuje se visokom stopom preživljavanja pacijenata. Program za niskorizični papilarni karcinom štitne žlezde može da bude aktivni nadzor – kaže endokrinolog dr Sachin Majumdar, Yale Medicine.
Aktivan nadzor je ideja koju pojedini doktori zastupaju od 1990. godine sa ciljem da se terapija svede na najmanju moguću meru, a pacijentu u isto vreme omogući dobar kvalitet života. Ovi stručnjaci nastoje da poštede pacijenta negativnih efekata operacije, zračenja ili hemioterapije. Smatraju da ovi oblici terapije mogu nekada da budu štetniji od samog tumora, posebno kada se radi o papilarnom karcinomu štitaste žlezde, koji nije agresivan i veoma se sporo razvija.
Lekari navode da kod mnogih osoba rak štitne žlezde do 1 centimetra miruje, nikada ne poraste i da zato ne zahteva operaciju. U program aktivnog nadzora za niskorizični papilarni karcinom štitaste žlezde pored endokrinologa, uključeni su i radiolog, hirurg i medicinska sestra.
Ukoliko se stručnjaci odluče samo za praćenje, pacijent na svakih 6 meseci tokom dve godine dolazi na ultrazvuk i test krvi. Ako nema progresije bolesti ove provere mogu posle dve godine da budu i ređe. Doktori preciziraju da je sve individualno i da umnogome zavisi od opšteg zdravstvenog stanja pacijenta, pridruženih bolesti, godina života.
Štitna žlezda je smeštena na prednjem delu vrata ima oblik leptira i deluje na skoro svaki deo ljudskog tela. Karcinom je posledica mutacije i nekontrolisanog rasta ćelija štitne žlezde. Stručnjaci navode i da pacijenti imaju probleme pri gutanju hrane, javlja se bol u grlu, promuklost, limfne žlezde na vratu su opipljive.
Rak štitne žlezde dijagnostikuje se analizom hormona T3, T4 i TSH i tireoidnih antitela: anti TPO i antitireoglobulinska antitela. Štitna žlezda se snima ultrazvukom, radi se ciljana punkcija promene uz navođenje ultrazvukom, patohistološka analiza, posle koje lekari mogu da budu sigurni o čemu se radi.
– Kada je reč o malim tumorima ograničenim na štitastu žlezdu, bez širenja na limfne čvorove ili druge organe, aktivni nadzor ima više prednosti u odnosu na operaciju. Štitna žlezda reguliše mnoge telesne procese. Tiroidni hormoni u detinjstvu usmeravaju naš rast i razvoj, u odraslom životnom dobu regulišu nivo energije – kaže dr Sachin Majumdar.
Tiroidektomija je operacija štitne žlezde, može da se odstrani samo jedan režanj, ako je tumor do 1,5 cm, i ukoliko su promene utvrđene samo na jednom režnju. U većem broju slučajeva, kada postoji više čvorova, odstranjuje se cela štitna žlezda.
Dr Majumdar smatra da je potrebno, ako je moguće, izbeći ovu operaciju zato što se posle uklanjanja štitne žlezde može da javi hipotireoza i simptomi kao što su umor, dobijanje na telesnoj težini, suva koža, slabost mišića, depresija, zatvor, usporen rad srca.
Kako bi se ovo izbeglo pacijenti da kraja života piju lekove za zamenu hormona štitaste žlezde.
– Lekovi moraju da se prilagođavaju svaki put ako dođe do promena telesne težine, gojenja ili slabljenja, moguća je interakcija sa drugim medikamentima. Raste rizik od osteoporoze, neophodne su redovne analize krvi – kaže dr Majumdar.
Rutinski skrining za rak štitaste žlezde radi se u Aziji, što je sve rezultiralo mnogobrojnim dijagnozama i agresivnim lečenjem, smatra dr Majumdar.
Japan je u međuvremenu kao model lečenja utvrdio i aktivni nadzor. Japanski doktori su pratili pacijente sa malim papilarnim karcinomom štitaste žlezde od 1993. godine.
– Pažljivo su birali pacijente kod kojih je bilo veoma malo mogućnosti da dođe do razvoja bolesti. U slučaju da je primećen rast karcinoma, širenje na limfne čvorove, odmah je rađena tiroidektomija, uklanjanje štitne žlezde – kaže doktor i dodaje da je minoran broj pacijenata bio za operaciju.
Jedna opcija je praćenje tumora, druga njegovo uklanjanje hirurškim putem.
– Pacijentima koji ne žele operaciju predlažemo aktivni nadzor. Objasnimo im kako sve to izgleda i naglasimo da će biti potrebna operacija za jednu do dve godine, ako dođe do rasta tumora. U slučaju da se pacijent predomisli, može da razgovara sa hirurgom o operaciji – objašnjava dr Majumdar.
Doktor objašnjava da postoje stariji i pacijenti sa rakom pluća, kojima je takođe utvrđen rak štitne žlezde.
– U ovakvom slučaju sasvim je prihvatljivo da se prati rak štitne žlezde i da se leči rak pluća – ističe dr Majumdar i dodaje da se aktivan nadzor karcinoma štitne žlezde uglavnom savetuje starijim hroničnim bolesnicima.
Dr Majumdar priznaje da je ovaj pristup pun izazova. Teško je reći pacijenti „imate rak, ali mi ćemo samo to da pratimo“.
– Ipak, kada se radi o malom neagresivnom i spororastućem karcinomu, morate da imate na umu i sve neželjene reakcije lečenja i da pažljivo izvagate, da li će pacijent od terapije imati više ili koristi. Veći tumori se hirurški uklanjaju, ali situacija može da bude komplikovanija kada se radi o načinima lečenja manjih tumora štitne žlezde – objašnjava dr Majumdar.