Celodnevno sedenje može da nam skrati život, ali ima načina da se tome suprotstavimo

Ne smeštajte se previše udobno u svojoj stolici i ne preterujte sa sedenjem, jer dug boravak u sedećem položaju nosi zdravstvene rizike, pa čak i opasnost po životni vek

Celodnevno sedenje može ugroziti naše zdravlje i skratiti životni vek. Studija iz 2024. na Tajvanu otkrila je da ljudi čiji je posao vezan za sedenje imaju 34 odsto veći rizik od umiranja od srčanih bolesti i 16 procenata veći rizik od smrti iz bilo kog razloga, za razliku od onih koji na poslu ne sede dugo. Druge studije pokazale su da čak i umerena fizička aktivnost ne može da neutrališe štetu celodnevnog sedenja.

Zašto je celodnevno sedenje tako štetno

Preporučujemo

Istraživanje je povezalo fizičku neaktivnost sa biomarkerima hronične inflamacije niskog stepena. Ovo može dovesti do insulinske rezistencije, dijabetesa tipa 2, gojaznosti, metaboličkog sindroma i oštećenja funkcije bubrega.

S obzirom na to da ljudi koji na rednom mestu provode sate sedeći, oni imaju često slične karakteristike sa onima koji vode sedentarni način života, pa samim tim mogu imati iste zdravstvene rizike.

Druga studija, objavljena prošle godine, pokazala je da starije žene koje su sedele 11,6 ili više sati dnevno imaju 57 odsto veći rizik od smrti iz bilo kog razloga nego žene koje su provodile manje od 9,3 sata dnevno u sedećem položaju, čak i ako su radile neke vežbe visokog intenziteta.

– Postoje vaskularni efekti od predugog sedenja i krv počinje da se skuplja u ekstremitetima, što znači da organizam nije u stanju da obezbedi adekvatnu cirkulaciju krvi – objašnjava dr Andrea Z. LaCroix, viši autor studije i ugledni profesor epidemiologije na Univerzitetu Kalifornije u San Dijegu.

Kako na minimum svesti štetu od dugotrajnog sedenja

Pokret obezbeđuje telu kiseonik, kaže dr LaCroix. „Na primer, samo prelazak iz sedenja u ustajanje i stajanje poboljšava krvni pritisak,” dodala je ona.

Dovoljno je da ustanete i da prošetate do kuhinje ili da siđete do poštanskog sandučeta dok nešto radite ili gledate TV. Ili, ako je potrebno, podesite alarm da vas podseti da s vremena na vreme ustanete ili hodate bar pet minuta.

– Jednostavnim prelaskom iz sedenja u stajanje povećavate broj otkucaja srca, a ako šetate, otkucaji srca povećavaju se još više. Ono što želim da poručim jeste da ljudi moraju da učine sve što mogu da češće ustaju – kaže dr LaCroix.

Ako dugo sedimo, koliko često treba da ustanemo

Dr LaCroix i njene kolege sada proučavaju koliko često ljudi treba da ustanu iz sedećeg položaja kako bi smanjili zdravstvene rizike.

– Optimalni interval između sedenja i ustajanja može biti samo 20 minuta – dodala je ona.

Iako istraživači još nisu sigurni koja je optimalna učestalost prekidanja sedenja, da LaCroix kaže da je bolje ustajanje tri puta na sat nego samo jednom na sat. Ali najvažnije je da uvedete obrasce ponašanja koji mogu smanjiti vaše ukupno vreme sedenja.

– Osim ako namerno ne ustajemo i budemo aktivni, teško je izbeći dugo sedenje – kaže dr Francisco Lopez-Jimenez, predsednik preventivne kardiologije na Mayo Clinic.

Dr Lopez-Jimenez dodaje da bi traka za trčanje mogla da bude dobra opcija, ali za one za koje to nije mogućnost, kanta za otpatke postavljena što je dalje moguće može da vas natera da redovno ustajete da biste bacili smeće.

On takođe preporučuje da imate trake za rastezanje i lake tegove u prostorijama u kojima sedite, tako da kada pravite pauzu, imate opremu koja može da poveća broj otkucaja srca.