Ako čujete da se neko udavio u plićaku ili kućnom bazenu – verovatno je ovo razlog: Zapamtite ga

Vrat je bitan detalj zašto se u vratu nalaze receptori za hladnoću, preko kojih se temperatura vode krvotokom prenosi na ostale delove tela. Zato se u vodi ulazi postepeno, kada pokvasite zglobove, malo ruke i onda vrat, obavili ste više od 50 odsto posla, kaže spasilac Dragan Kerkez

Utapanje je crna senka letovanja i uglavnom posledica ljudskog nemara i trivijalnih grešaka. Stradaju po pravilu iskusni plivači, osobe koje precenjuju svoje sposobnosti. Smrt u vodi nastupa i bez plivanja, kada voda "preseče" čoveka, posle obilnog obroka, konzumacije alkohola. Utapanje je moguće i u sasvim plitkoj vodi, upozoravaju stručnjaci.

Kako počinje utapanje?

Preporučujemo

Utapanje počinje kada se usta i nos nađu ispod površine vode, izgubi kontakt sa vazduhom i dođe do nekontrolisanog ulaska vode u disajne puteve. Smrt kod utapanja nastaje kada voda prodre u disajne puteve i mehanički ih zatvori.

-  Zabluda je da utopljenik umire zbog prisustva vode u plućima, smrt nastupa zbog nedostatka vazduha. Onog sekunda kad dođe do nedostatka vazduha utopljenik umire. Postoji mogućnosti da dođe i do refleksne apneje, takozvanog suvog utapanja, koja je posledica mehaničke blokade disajnih puteva, iako retko i to se dešava - kaže za portal eKlinika Dragan Kerkez, predstavnik Udruženja spasilaca na vodi Srbije.

Utapanje je moguće i u plitkoj vodi, deca nečujno stradaju

Utapanja se ne dešavaju isključivo u dubokim već i plitkim vodama. Frapantan je podatak da je utapanje moguće u izuzetno plitkim vodama.

- Mala deca koja nemaju mogućnost sedenja, bez pridržavanja ili oslonca na leđima, mogu da se utope za nekoliko minuta, ako u nekom momentu ostanu bez nadzora staraoca ili roditelja. Dete padne sa strane i utopi se u dubini od par centimetara kada se naguta vode. Dešavaju se utapanja dece i u wc šoljama. Dete iz radoznalosti, bez nadzora starije osobe upadne glavom gore u šolju i nema dovoljno snage da se izvuče. Kad neko ustanovi da deteta nema i počne da ga traži, često već bude kasno - objašnjava Kerkez. Deca u vodi uvek moraju da budu pod nadzorom starije osobe, Kerkez naglašava da je potreban konstantan nadzor.

Kada voda "preseče"

U vodi možemo da stradamo i bez plivanja. Dešava se da utopljenik nije počeo da pliva, a da dođe do srčanog udara ili zastoja srca ili nekog drugog zdravstvenog problema. Voda "preseče" čoveka. Jedan slučaj desio se u predsezonskom periodu na Adi Ciganliji. Kada je gospodin star 74 godine, kako se procenjuje, posle dužeg izlaganja na suncu naglo ušao u vodu.

- U drugom koraku u vodi je preminuo. Naknadna obdukcija verovatno će pokazati da li je u pitanju srčani udar, ali mislim da je problem što se čovek nije na vreme rashladio, pre ulaska u vodu. Posle dužeg sunčanja veoma je opasno naglo ući u vodu, jer razlika između temperature vode i vazduha u letnjem periodu može biti izuzetno velika. Govorim o rekama, ne o bazenima. Na otvorenim većim rečnim površinama voda se nije na svim mestima dovoljno zagrejala ima 15 do 20 stepeni razlike između temperature vode i vazduha. Kada je ukupan zbir temperature vode i vazduha izraženo u stepenima Celzijusa manji od 37 boravak u takvoj vodi je opasan po život. Odnosno vreme koje se može provesti u vodi bez adekvatne opreme je ograničeno - objašnjava Kerkez. One osobe koje probiju led i kupaju se tokom zime su dobro pripremljene za ovu aktivnost, dodaje Kerkez.

Kako se ulazi u vodu?

Bitno je da pri boravku na moru, rekama, jezerima uđemo u vodu do kolena. Stavimo šake u vodu i potom rashladimo i vrat.

- Vrat je bitan detalj zašto se u vratu nalaze receptori za hladnoću, preko kojih se temperatura vode krvotokom prenosi na ostale delove tela. Zato se u vodi ulazi postepeno, kada pokvasite zglobove, malo ruke i onda vrat, obavili ste više od 50 odsto posla. Na ovaj način mogućnost šoka od hladne vode se svodi na minimum - precizira Kerkez.

Kako da se ponašaju hronični pacijenti na kupalištima?

Poseban oprez savetuje se osobama koje pate od epileptičnih napada, kada može da dođe do gubitka svesti. Kerkez napominje da je spasiocima, iako su obučeni da reaguju, nekada teško da na vreme prepoznaju o čemu se radi.

- Takođe i kod osoba sa dijabetesom može da dođe do pada koncentracije glukoze, šećera u krvi ispod normalne vrednosti. Onda imamo vrtoglavicu, nevesticu, lupanje srca, pojačano znojenje, takođe moguć i gubitak svesti. Teško je kada je čovek u vodi prepoznati o čemu se radi, tek kada je osoba na kopnu, spasilac na osnovu nekih simptoma i znakova vidi šta se dešava, spasioci su obučeni da prepoznaju ove situacije i ukažu prvu pomoć - napominje Kerkez.

Kako da reagujemo ako dođe do umora, ako nas uhvati grč u vodi?

- Prvi odgovor je ostanite smireni, nemojte da paničite. Znam da je to lakše reći nego učiniti. Grčevi nastaju usled nagle promene temperature ili velikog zamora. Kako se osloboditi grča? Istezanjem mišića u suprotnom smeru. To sve kaže teorija, ali nekada je to veoma teško uraditi u vodi, osim ako nismo u plićaku i možemo da dohvatimo dno. Ovaj manevar u dubokoj vodi zahteva dobru koncentraciju i smirenost. Najčešće se javljaju grčevi u listu noge, stopalu, ali i u butnom mišiću, stomaku i u grudima - navodi Kerkez. Pored pribranosti, jedna od mogućnosti jeste da se u ovakvoj situaciji okrenemo na leđa i plutamo po vodi dok grč ne prođe.

Dragan Kerkez kaže da je čest problem i zamor posle dužeg boravka u vodi. Najbolje je u ovoj situaciji zauzeti ležeći položaj na leđima i plutati sa što manje pokreta.

- Ukoliko počnemo da mlatimo rukama i nogama potrošićemo i ono malo preostale snage. Savet je da se koliko je moguće opustimo i smirimo disanje. Kada se malo odmorite uputite se ka obali - kaže Kerkez.

Ko najčešće strada?

Žrtve utapanju su uglavnom iskusni plivači, potvrđuje Kerkez.

- Do tih utapanja dolazi u velikom procentu zbog precenjivanja sopstvenih sposobnosti. Ljudi misle "ja to mogu, sposoban sam za to, nije nikakav problem". Jednostavno treba zaista dobro poznavati sebe i biti svestan svojih mogućnosti - ističe sagovornik portala eKlinika.

Velika greška je i činjenica da mnogi ulaze u vodu posle obilnog obroka, konzumacije alkoholnih pića.

- Savet je da se unose dovoljne količine tečnosti, jedu češći, ali manji i lakši obroci. Alkohol je katastrofa za organizam i ne treba ga uopšte konzumirati, ako nameravate da plivate. Visoke temperature vazduha pojačavaju dejstvo alkohola do četiri puta - kaže Kerkez.

Šta da radimo ako prepoznamo da se neko utapa?

Utapanje ima nekoliko faza, unesrećena osoba u prvoj fazi još uvek ima izvesni procenat snage, da pozove u pomoć, mlati rukama. U drugoj fazi glava počinje polako nekoliko puta da se spušta i diže iznad površine vode. Tu već postepeno dolazi do gubitka snage, objašnjava Kerkez.

- Ne savetujem laicima da samostalno ulaze u bilo kakve akcije spašavanja. Prvo što možete da uradite jeste da obavestite nadležne, spasilačku službu, hitnu pomoć, policiju, vatrogasce. Kada stručne službe stignu važno je da laici ne ometaju spašavanje. U slučaju da ne postoji način da se pozove ta pomoć, onda se upotrebljavaju priručna sredstva koja plutaju oko vas. To može da bude lopta, daska, konopac, neka grana za koju utopljenik može da se uhvati i to sve pod uslovom da  možete priručno sredstvo bezbedno da dodate, a ne dovedete sebe u opasnost. Ugrožena osoba može uz pomoć takvog jednog premeta da se održava na vodi i ispliva do obale. Treba paziti da pri dodavanju pomoćnog sredstva ne pogodimo osobu u glavu, ili je dodatno ugrozimo. Osnovno je da se ne upuštamo u samostalne radnje. Imali smo pre nekoliko godina slučaj maturanata koji su stradali na Adi Ciganliji, jer su želeli da pomognu drugu - naglašava Kerkez.

Mnogi slučajevi utapanja ostaju nepoznati

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije više od 236.000 ljudi godišnje izgubi život usled utapanja i posledica utapanja. Stručnjaci potvrđuju, ali i navode da je ova brojka sigurno i veća.

- Zbog ovih i drugih podataka ustanovljen je 25. jula kao Svetski dan prevencije utapanja, koji se obeležava od 2021. godine. Ovi podaci su dobri, ali bojim se da su sada te brojke još malo poraznije. Verovatno je da nije zabeleženo mnoštvo slučajeva u lokalnim i manjim sredinama, gde se prijavi utapanje, ali ne iznese u javnost - kaže Dragan Kerkez. On dodaje da je tokom prošle godine do jula bilo oko 14 situacija u kojima su samo ronioci žandarmerije intervenisali.