Otok ispod pazuha ili kvržica nisu obavezno znaci raka dojke: Ipak, ne procenjujte sami da li je nešto bezopasno

Moguće je da neke promene neće zahtevati lečenje, s tim što je preporuka da u nekim slučajevima kvržicu ili otok obavezno pregleda lekar

Otok ispod pazuha ili kvržica uglavnom su posledica benigne upale ili infekcije. Dosta ređe, ova neprijatna pojava može da bude znak malignih bolesti, poput raka dojke ili limfoma. U slučaju da, pored otoka, dođe i do pojačanog osećaja toplote, osetljivosti, crvenila, pojave gnoja, povišene telesne temperature, noćnog znojenja i nenamernog gubitka telesne težine, savet je da se obratimo lekaru.

Folikulitis

Preporučujemo

Folikulitis je upala folikula dlake – korena dlake – koja otežava njeno izbijanje na površinu kože. Opstrukcija može da se manifestuje simptomima kao što su jedna ili dve kvržice ispod pazuha, koje mogu da budu bolne i da svrbe. Urastanje dlake ispod pazuha je česta tegoba posle brijanja, depilacije voskom, bakterijske ili gljivične infekcije kože.

Stručnjaci kažu da se problem može rešiti pranjem pazuha antiseptičkim sapunom. U težim slučajevima, možda će biti potrebne antiinflamatorne ili antibiotske kreme koje propisuje dermatolog. Savet je da se izbegava brijanje ili depilacija dok upala ne prođe.

Hidradenitis suppurativa

Hidradenitis suppurativa je hronična, inflamatorna bolest kože, prvenstveno u predelu oko folikula dlake, koja može da se ispolji u vidu otoka ispod pazuha. Ova bolest je neprijatna, utiče i na psihu pacijenta, i teško se leči. Nije poznato zašto dolazi do ovih promena na koži; pretpostavlja se da je u pitanju greška imunog sistema.

Hidradenitis suppurativa leči se antibioticima koji imaju antiinflamatorno dejstvo. Lekari kažu da ovi lekovi obezbeđuju samo kratkotrajnu efikasnost i da mogu da izazovu ozbiljne neželjene reakcije. Hirurški zahvati, iako često neophodni, nisu u dovoljnoj meri efikasni jer se bolest može ponovo javiti. Ipak, postoje i inovativne terapije koje značajno poboljšavaju kontrolu bolesti, ali one nisu dostupne pacijentima u Srbiji o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).

Lojna cista

Lojna cista je kvržica koja se formira ispod kože, zaobljenog oblika i prečnika od samo nekoliko centimetara. Može da bude tvrđe strukture ili meka i pokretna kada se opipa. Javlja se ispod pazuha, ali i na drugim delovima tela.

U pitanju je benigna pojava uzrokovana zapušenjem lojne žlezde, kada dolazi do nakupljanja sebuma ispod kože. Retko izaziva simptome, ali može da se inficira ili upali, što dovodi do crvenila, pojačanog osećaja toplote i bola.

Limfni čvor

Otok ispod pazuha često je znak upale ili infekcije. Otok limfnih čvorova (limfadenopatija) uglavnom je posledica borbe tela protiv infekcije. U normalnim okolnostima, limfni čvorovi su veličine do 1 centimetar, a u različitim patološkim stanjima dolazi do njihovog uvećanja. Limfni čvor veći od 1 centimetra definiše se kao limfadenopatija.

Limfni čvorovi su deo imunog sistema, a do njihovog povećanja dolazi kada telo pokušava da proizvede više odbrambenih ćelija kako bi se zaštitilo od infekcija. Otok limfnih čvorova ispod pazuha je u većini slučajeva bezazlena tegoba i posledica, na primer, urasle dlake. Mnogo ređe, može biti manifestacija maligne hematološke bolesti ili malignih oboljenja solidnih organa.

Lekari kažu da je važno da se javimo lekaru ako je bezbolni limfni čvor veći od 1,5 centimetara, tvrde konzistencije, nejasne etiologije – to jest, ako mu nije prethodila infekcija (npr. zapaljenje krajnika, grip). Neophodno je da se obavi pregled ako dođe do gubitka telesne težine, pojačanog noćnog znojenja i povišene telesne temperature.

Alergije

Alergije su posledica pojačane reakcije imunog sistema na strane supstance iz spoljašnje sredine. Alergijsku reakciju u vidu kvržice ispod pazuha, iritacije i svraba može da izazove dezodorans, krema ili čak odeća. Bitno je da otkrijemo okidač alergije i izbegnemo kontakt sa alergenom. Ukoliko tegobe i dalje traju, savet je da se obratimo lekaru.

Infekcije

HIV, herpes simpleks i mononukleoza mogu da izazovu uvećane limfne čvorove i pojavu kvržica u pazušnoj jami ili na drugim delovima tela. U ovakvim situacijama, moramo se obratiti lekaru koji će utvrditi uzrok otoka. Lečenjem osnovne bolesti – na primer, primenom antiretrovirusnih lekova za HIV infekcije, antivirusnih lekova za herpes ili analgetika i antiinflamatornih lekova – može doći do smanjenja otoka i temperature.

Lipom

Lipom, ili masno tkivo, je benigna kvržica sastavljena od masnih ćelija, neposredno ispod površine kože. Može da se pojavi ispod pazuha, na vratu, leđima, ramenima , na bilo kojem mestu gde ima masnog tkiva.

Generalno, lipomi nisu bolni, ali u nekim slučajevima mogu da rastu, pritisnu nerve i izazovu bol ili crvenilo. U suštini, ove promene ne zahtevaju lečenje, ali mogu se hirurški ukloniti ako su većih dimenzija.

Rak dojke

Rak dojke je bolest koja u ranim fazama najčešće ne izaziva nikakve simptome i ne može da se vidi ili opipa. Zato je savet da se redovno ide na preglede – mamografiju na svake dve godine posle 50. godine života. Bol u pazuhu, kvržica ispod pazuha i uvećani limfni čvorovi mogu biti znaci da je potreban hitan pregled.

Potrebno je da se odmah javimo lekaru ako primetimo iscedak iz bradavice, zadebljanje cele dojke ili njenog dela, promene u veličini, obliku i izgledu dojke. Bitni simptomi su i čvorići ili kvržice u dojci, promene na koži dojke, bol u bradavici, uvučena bradavica. Bol se može širiti i ka ruci.

Limfom

Otok ispod pazuha može da bude znak limfoma – karcinoma krvi koji nastaje u limfnom sistemu, koji pomaže telu da se bori protiv infekcija. Maligne promene se formiraju u belim krvnim zrncima (limfocitima). Hočkinov i non-Hočkinov limfom su dve osnovne vrste bolesti, a postoji oko 70 podtipova.

Limfomi su bolesti limfnih čvorova, pa svako uvećanje limfnih čvorova zahteva pregled , iako to ne znači da se odmah radi o limfomu. Ukoliko osećamo stalni zamor, slab apetit, povišenu temperaturu duže od dve nedelje bez poznatog uzroka, gubitak telesne težine ili noćno znojenje koje zahteva presvlačenje, savet je da se obavezno javimo lekaru opšte prakse, koji će nas po potrebi uputiti na specijalistički pregled.