Način spavanja otkriva više nego što mislite o vašem zdravlju

Mislite da samo broj sati sna određuje koliko ste odmorni? Nova studija otkriva pet tipova spavanja – i nijedan nema veze sa dužinom sna, već sa vašim zdravljem

Naučnici su identifikovali pet različitih profila spavanja, koji povezuju kvalitet sna sa različitim aspektima fizičkog, mentalnog i emocionalnog zdravlja. Iako svi spavamo svake noći, tajne sna i dalje su jedno od najvećih nerešenih poglavlja u medicini.

Najnovije istraživanje pokazuje da način na koji spavamo nije samo pitanje navike ili ritma — već ogledalo stanja našeg mozga, emocija i životnog stila.

Preporučujemo

Istraživanje: mozak, emocije i obrasci spavanja

Tim sa Univerziteta Concordia u Kanadi analizirao je podatke o 770 zdravih mladih odraslih osoba, uključujući snimke mozga (MRI), kao i informacije o kvalitetu sna, navikama, emocijama i životnim navikama. Na osnovu tih podataka definisano je pet različitih „biopsihosocijalnih profila spavanja”, pri čemu je svaki povezan sa određenim obrascem funkcionisanja mozga i mentalnog zdravlja.

Pet profila spavanja i šta znače za vaše zdravlje

Profil 1: Loš san i narušeno mentalno zdravlje

Osobe koje teže zaspe, bude se tokom noći ili nisu zadovoljne kvalitetom sna, češće pate od anksioznosti, depresije, stresa, besa i straha. Kod njih se loš san i mentalni disbalans međusobno pojačavaju, stvarajući začarani krug nesanice i emotivne napetosti.

Profil 2: Mentalne poteškoće bez problema sa snom

Iako im je san uglavnom dobar, osobe u ovoj grupi pokazuju povišen nivo stresa, teskobe, besa i tuge, kao i češće simptome poremećaja pažnje (ADHD). Njihovi psihološki problemi nisu posledica lošeg sna, već imaju druge uzroke — ali ih san ne ublažava dovoljno.

Profil 3: Upotreba lekova za spavanje

Ove osobe češće koriste tablete za spavanje i imaju razvijenu savest i odgovornost, kao i bolje odnose i socijalnu podršku. Međutim, istraživači su primetili da kod njih postoji pad kognitivnih funkcija — slabije pamćenje, koncentracija i orijentacija u prostoru. Drugim rečima: san jeste mirniji, ali mozak trpi posledice.

Profil 4: Nedovoljno sna

Osobe koje spavaju manje od preporučenog pokazuju veću sklonost agresivnijem ponašanju, teškoće u kontroli emocija, kao i smanjenu jezičku i misaonu fleksibilnost. Hroničan manjak sna, naglašavaju naučnici, ne utiče samo na energiju, već i na način na koji mozak procesuira svet oko sebe.

Profil 5: Učestala buđenja i isprekidan san

Kod osoba koje se više puta bude tokom noći, uočene su slične kognitivne poteškoće kao u profilu 4, ali i dodatni rizici: viši krvni pritisak, anksioznost, problemi sa kontrolom misli, sklonost pušenju i alkoholu. Takav san ne odmara, već postaje okidač za druge poremećaje.

San, mozak i zdravlje su neraskidivo povezani

– Različiti profili spavanja praćeni su i različitim obrascima moždane aktivnosti, što pokazuje da se iskustva spavanja odražavaju ne samo na zdravlje i ponašanje, već i na neuronske veze u mozgu, objašnjava dr Aurore Perrault, neuropsihološkinja sa Univerziteta Concordia.

Dok su prethodne studije uglavnom proučavale pojedinačne faktore sna, ovo istraživanje posmatra celinu – način na koji san utiče na emocije, mozak i telo u međusobnom odnosu. Cilj je da lekari u budućnosti, prema „profilu spavanja” pacijenta, mogu preciznije dijagnostikovati poremećaje i ponuditi presonalizovanu terapiju.

Kvalitet sna važniji je od broja sati

Previše ili premalo sna, oba mogu biti štetna. Ključ je u kvalitetu, a njega određuju kada, gde, s kim i kako spavamo. Neki ljudi prirodno trebaju više odmora, neki manje, ali ako se budite iscrpljeni, nervozni ili zaboravni – vaš profil spavanja možda traži pažnju lekara.

San nije luksuz nego osnovna potreba organizma

Ako spavate loše, teško se koncentrišete ili često menjate raspoloženje – obratite se stručnjaku za spavanje ili neurologu. Pravovremeno prepoznavanje „profila sna” može sprečiti razvoj anksioznosti, hipertenzije, gojaznosti, pa čak i neuroloških poremećaja.