Pazite pri nagloj promeni spoljnog pritiska: Menjaju se i vaše vrednosti, rizici rastu i veći su kod muškaraca

Dekompresiona bolest predstavlja poremećaj koji nastaje kada organizam bude izložen nagloj promeni spoljnog pritiska, nakon boravka u sredini sa povišenim pritiskom. Najčešće se povezuje sa ronjenjem, ali može da pogodi i pilote, astronaute, kao i osobe koje rade u specifičnim uslovima pod pritiskom.

Zašto nastaje dekompresiona bolest?

Iako se relativno retko javlja, dekompresiona bolest može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija ukoliko se ne prepozna i ne leči na vreme.

Preporučujemo

Tokom boravka na većim dubinama ili u drugim uslovima visokog pritiska, inertni gasovi, prvenstveno azot, rastvaraju se u krvi i telesnim tkivima. Kada dođe do prebrzog smanjenja pritiska, organizam nema dovoljno vremena da ih prirodno eliminiše putem disanja.

Tada se azot izdvaja iz rastvora i stvara mehuriće unutar krvotoka i tkiva. Ukoliko se oni zadržavaju u ili oko zglobova, najčešće izazivaju bol. Kada dospeju u vitalne organe, poput pluća, mozga ili kičmene moždine, posledice mogu da budu znatno ozbiljnije.

Faktori koji povećavaju rizik

Verovatnoća razvoja dekompresione bolesti ne zavisi samo od dubine zarona. Stručnjaci izdvajaju nekoliko ključnih faktora koji utiču na rizik:

• trajanje boravka pod vodom
• dubina ronjenja
• temperatura vode
• fizičko opterećenje tokom zarona
• brzina izrona.

Podaci pokazuju da se stanje javlja kod približno tri na 10.000 sportskih zarona, dok je učestalost kod profesionalnih ronilaca nešto veća. Takođe, zabeleženo je da muškarci obolevaju češće nego žene.

Kako prepoznati simptome?

Manifestacije dekompresione bolesti mogu da budu veoma različite – od blagih tegoba do životno ugrožavajućih stanja.

Najčešći simptomi uključuju:

• izražen umor
• bolove u zglobovima i mišićima
• vrtoglavicu
• utrnulost i trnjenje delova tela
• otežano disanje
• svrab kože
• osip
• poremećaje svesti
• zbunjenost
• drhtavicu
• gubitak pamćenja
• iskašljavanje penastog ili krvavog sadržaja.

Tegobe se mogu javiti neposredno nakon izrona, ali i nekoliko sati kasnije.

Ko je u povećanom riziku?

Pored samog ronjenja, određene okolnosti mogu dodatno da povećaju verovatnoću razvoja bolesti. Među njima su dugotrajni ili veoma duboki zaroni, intenzivan fizički rad na većim dubinama, boravak u hladnoj vodi ili prebrz izron.

Stručnjaci navode i pojedine individualne faktore koji mogu da doprinesu nastanku problema, kao što su bolesti pluća, dehidracija, gojaznost i intenzivna fizička aktivnost neposredno nakon izrona. Ipak, za neke od ovih faktora još uvek ne postoje konačni naučni dokazi.

Kako se leči dekompresiona bolest?

Pravovremeno lečenje značajno utiče na ishod bolesti i smanjuje rizik od trajnih posledica.

Primena čistog kiseonika

Prvi korak u zbrinjavanju podrazumeva davanje stopostotnog kiseonika. Ova mera pomaže organizmu da efikasnije eliminiše azot i predstavlja standardnu proceduru do početka specijalizovanog lečenja.

Nadoknada tečnosti

Pošto su ronioci često dehidrirani, važan deo terapije predstavlja rehidracija. U zavisnosti od stanja pacijenta, tečnost može da se nadoknađuje intravenskim putem ili oralnim unosom.

Hiperbarična terapija kiseonikom

Najefikasniji vid lečenja je hiperbarična oksigenoterapija, poznata i kao rekompresiona terapija. Pacijent boravi u specijalnoj komori pod povećanim pritiskom, gde udiše čist kiseonik. Takav pristup omogućava smanjenje gasnih mehurića i poboljšava snabdevanje tkiva kiseonikom, čime se ubrzava oporavak i smanjuje rizik od komplikacija.

Rekompresija u vodi

U pojedinim udaljenim područjima, gde hiperbarična komora nije dostupna, primenjuje se rekompresija u vodi. Ova metoda podrazumeva ponovno spuštanje ronioca na određenu dubinu kako bi se mehurići ponovo rastvorili.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da ovaj postupak nosi dodatne rizike i da se, kada god je moguće, prednost daje pružanju pomoći na površini i transportu do odgovarajuće zdravstvene ustanove.

Kada je potrebno hitno reagovati?

Svaka pojava bolova u zglobovima, neuroloških simptoma, otežanog disanja ili poremećaja svesti nakon ronjenja zahteva hitnu medicinsku procenu. Brzo prepoznavanje i adekvatno lečenje mogu da spreče trajna oštećenja nervnog sistema, pluća i drugih organa.

(eKlinika.rs)