Stalno vam krckaju vrat, kolena ili prsti? Evo kada je to sasvim normalno, a kada treba otići kod lekara

Sedite za računarom, istegnete vrat i začuje se glasno „krc”. Ili nesvesno nekoliko puta dnevno vučete prste dok ne čujete poznati zvuk. Nekima „krckaju” kolena kada ustanu iz čučnja, drugima ramena ili skočni zglobovi. Mnogi se tada zapitaju da li svakim tim pokretom oštećuju zglobove ili je reč o sasvim normalnoj pojavi.

Dobra vest je da u najvećem broju slučajeva krckanje zglobova nije znak bolesti. Međutim, postoje situacije kada ovaj zvuk može biti upozorenje da je vreme za pregled.

Zašto uopšte dolazi do krckanja zglobova?

Lekari ovu pojavu nazivaju krepitacija. Ona može nastati iz više različitih razloga, a najčešći nema nikakve veze sa oštećenjem zgloba.

Jedno od najbolje proučenih objašnjenja odnosi se na promene pritiska u sinovijalnoj tečnosti, koja podmazuje zglobove. Kada naglo istegnemo ili savijemo zglob, pritisak u njemu naglo opadne, pa dolazi do stvaranja gasne šupljine, procesa koji se naziva kavitacija. Upravo tada nastaje karakterističan zvuk„krckanja”. Potrebno je da prođe određeno vreme, najčešće oko 20 minuta, da bi  isti zglob ponovo mogao „krcnuti”.

Nisu uvek u pitanju gasni mehurići

Krckanje može nastati i kada tetiva ili ligament tokom pokreta nakratko pređu preko koštane izbočine, a zatim se vrate u svoj uobičajeni položaj. Ovakva pojava najčešće se javlja u ramenu, kuku, kolenu ili skočnom zglobu i uglavnom nije razlog za zabrinutost ukoliko nije praćena bolom ili ograničenim pokretima.

Kod vrata postoji više mogućih uzroka krckanja. Zvuk može nastati usled kavitacije u zglobovima vratne kičme, ali i zbog pokreta tetiva, ligamenata ili drugih mekih tkiva tokom okretanja glave. Sam zvuk, bez drugih tegoba, najčešće nije znak ozbiljnog problema.

Da li krckanje prstiju izaziva artrozu?

Ovo je jedna od najraširenijih zabluda. Dosadašnja istraživanja nisu pokazala da povremeno krckanje tj „lomljenje” prstiju povećava rizik od razvoja artroze.

To, međutim, ne znači da zglobove treba namerno i često forsirati. Preterano i veoma snažno istezanje može dovesti do iritacije mekih tkiva ili istegnuća ligamenata, pa ovu naviku nije preporučljivo ponavljati iznova samo zbog zvuka.

Nije svaki zvuk isti

Lekari ne obraćaju pažnju samo na to da li zglob „krcka", već i kako taj zvuk izgleda i da li ga prate drugi simptomi. Bezazleno pucketanje ili pojedinačno krckanje razlikuje se od grubog, hrapavog osećaja trenja koji se može javiti kada je hrskavica oštećena ili istrošena.

Zbog toga sam zvuk nije dovoljan da bi se postavila dijagnoza bilo koje bolesti zglobova.

Kada krckanje može ukazati na problem?

Mnogo su važniji simptomi koji prate krckanje nego sam zvuk.

Poseta lakaru obavezno se preporučuje ukoliko se uz krckanje javljaju:

• bol u zglobu
• otok crvenilo ili osećaj toplote
• jutarnja ukočenost koja traje
• ograničen opseg pokreta
• osećaj da se zglob blokira, preskače ili popušta.

U tim slučajevima uzrok može biti artroza, oštećenje hrskavice, povreda meniskusa, zapaljenje tetiva ili neko drugo oboljenje zgloba koje zahteva pregled i, po potrebi, dodatnu dijagnostiku.

Zašto zglobovi češće krckaju kako starimo?

Kako godine prolaze, dolazi do prirodnih promena u hrskavici, ligamentima i sinovijalnoj tečnosti koja podmazuje zglobove. Zbog toga kod mnogih ljudi pokreti postaju "glasniji" nego ranije. To, međutim, ne znači automatski da osoba ima artrozu.

Ako se uz krckanje jave bol, ukočenost, otok ili otežano kretanje, potrebno je obaviti pregled kako bi se utvrdio uzrok.

Da li treba namerno „namestiti” vrat?

Mnogi ljudi imaju naviku da naglo okreću vrat kako bi izazvali krckanje i trenutno olakšanje. Povremeno istezanje vrata kod zdravih osoba uglavnom nije problem. Međutim, učestalo i snažno „nameštanje” vrata se ne preporučuje, naročito kod osoba koje imaju oboljenja vratne kičme, prethodne povrede ili nestabilnost pršljenova.

Ako se osećaj napetosti stalno vraća, uzrok često nije u samom zglobu, već u dugotrajnom nepravilnom držanju, napetim mišićima ili nedostatku fizičke aktivnosti.

Kada nema razloga za brigu?

Ako zglob povremeno krcka, ali:

• nema bola,
• nema otoka,
• pokreti su potpuno normalni,
• nema osećaja nestabilnosti,

najverovatnije je reč o bezazlenoj fiziološkoj pojavi.

Ako se, međutim, uz krckanje pojave bol, otok, ukočenost ili osećaj da se zglob blokira ili popušta, potrebno je javiti se lekaru kako bi se utvrdilo da li postoji oboljenje koje zahteva lečenje.

(eKlinika.rs)