Da li je ovo meso jedini krivac za fatalne bolesti Foto: Pixabay
Namirnica bez koje mnogi ljudi ne mogu da zamisle nijedan dan predmet je velikog spora među naučnicima. Crveno i procesuirano meso pogubni su za kardiovaskularni sistem i krivci za najteže bolesti, tvrdi jedna struja, dok druga navodi da čoveka kao bića, koje govori i ima visoko razvijeno apstraktno mišljenje, ne bi bilo bez mesne ishrane. Većina tvrdi da pojedine vrste, poput proizvoda od mehanički separisanog mesa, valja preskočiti.
„Creveno meso izaziva rak, treba ga oporezovati, spasilo bi živote“, stav je koji se često može sresti na naslovim stranama mnogih medija. Velika većina stručnjaka kaže da nema dovoljno relevantnih istraživanja na ovu temu da bi se tako nešto moglo sa sigurnošću tvrditi. Ako su crvena mesa šteta, šta bi onda mogli da kažemo za slatkiše, čokolade, gazirane napitke, pitaju oni.
– Čovek je postao čovekom, kakav je danas, kada je počeo da koristi meso. Mislim da sumnje ili tvrdnje da je meso štetno po zdravlje ljudi, nisu zasnovane na dovoljno obimnim, sistematskim istraživanjima za koja su potrebne godine i decenije rada – kaže za eKliniku profesor Fakulteta veterinarske medicine dr Milan Baltić.
On objašnjava da su istraživanja o štetnosti mesa u ishrani ljudi kompleksna i ne mogu se svesti samo na odnos meso – zdravlje, već su uslovljena brojnim drugim faktorima, poput genetike, stila života, upotrebe druge vrste hrane, odnosa različitih vrsta hrane, fizičke aktivnosti, zagađenja vazduha, stresa.
Prema nekim studijama, više od 20 grama na dan prerađenog mesa štetno je za zdravlje. Priča se o tome kako se u proizvode od mesa stavljaju iznutrice, koža i kosti, mnogo soli, nitrata i nitrita, koji se povezuju sa nekim od najtežih bolesti.
– Meso je, nema sumnje, pa i crveno, visoko vredna namirnica. U tvrdnju da meso može da ima negativan efekat na zdravlje ljudi, odnosno da od njega ima više štete nego koristi, ne verujem, izuzev kada se ishrana čoveka zasniva isključivo na mesu, što se retko događa – kaže prof. dr Baltić.
On objašnjava da meso može da bude štetno ako sadrži biološke, hemijske i fizičke supstance koje ne pripadaju mesu, odnosno nisu normalan sastojak mesa.
Neki autori tvrde da je između 60 i 85 odsto svih kancerogenih oboljenja povezano sa načinom ishrane. Kako objašnjava prof. dr Baltić ima i stručnjaka koji se protive ovom stavu uz opasku da je zaključak zasnovan na pogrešnim pretpostavkama.
– Saopštenja o štetnosti upotrebe crvenog mesa u ishrani ljudi su brojna i vrlo često kontradiktorna, a povezuju se uglavnom sa kancerom debelog creva. Niko ne postavlja pitanje, kako to da jedan određeni tip raka ima iste simptome kod obolelih koji nisu brinuli o ishrani i kod bolesnika koji su vodili računa o ishrani. Ili kako to da je ukupan broj propratnih simptoma kancera istovetan u različitim delovima sveta u kojima su stilovi života i način ishrane različiti – pita prof. dr Baltić.
Umerenost najbolji lek Foto: Pixabay
Sa druge strane, on objašnjava da se samo jednom molekulu pripisuje najznačajnija uloga kao uzročniku oboljenja kardiovaskularnog sistema, steroid holesterolu.
– Prema svim saznanjima on je veoma opasan, ali je i činjenica da je sadržaj holesterola u krvi veoma malo osetljiv na varijacije u režimima ishrane, osim ako nije reč o drastičnim dijetama. Kada je u pitanju holesterol još uvek se postavlja pitanje, šta je „normalan“ i „povišen“ nivo holesterola u krvi. Ima mišljenja da je u istraživanjima, vezanim za holesterol i fatalne lipide žrtvovana istina. Kardiovaskularna oboljenja su uzrokovana lošim životnim navikama zapadne civilizacije- kaže prof. dr Baltić.
On objašnjava da se uvek pojave neki ljudi i počnu da zagovaraju specifične načine ishrane koji u nekim slučajevima mogu čoveku da nanesu više štete nego koristi.
– Životinjske masti, i one svinjskog porekla, ako nema isključenja kada su u pitanju religijska ubeđenja, neophodna su deci tokom najintezivnijeg razvoja mozga, do pete godine života. Poslednjih godina sve više je mišljenja da je upotreba životinjskih masti u ishrani ljudi nenaučno i neosnovano demonizovana – ističe naš sagovornik.
On, ipak, dodaje da u svakodnevnoj ishrani ne bi preporučio proizvode od mehanički separisanog mesa (MSM), to jest, proizvod dobijen odvajanjem mesa sa kostiju, sa trupa ili delova trupa živine.
– Ne bih preporučio proizvode koji se pripremaju na osnovu proizvođačke specifikacije (barene kobasice, paštete). Ne mogu da kažem da su ovi proizvodi štetni po zdravlje ljudi, jer bi za to bi bila potrebna ozbiljna studija, ali mogu da kažem da ovi proizvodi imaju malu nutritivnu vrednost – naglašava prof. Baltić.
On dodaje da kada govorimo o štetnosti mesa i proizvoda od mesa moramo precizirati koji je to sastojak štetan:
– To je vrlo teško s obzirom na činjenicu da u termički obrađenom mesu može da se dokaže preko hiljadu različitih jedinjenja.
Nutricionista Jovana Srejić savetuje da se jede što više sveže i raznovrsne hrane i da se unose umerene količine namirnica. Ona ne preporučuje proizvode od mesa kao što su fermentisane kobasice, suvomesnati proizvodi, dimljeni proizvodi od mesa, barene i kuvane kobasice, jela od mesa, meso iz konzerve.
– Sveže crveno meso je na lošem glasu zbog većeg sadržaja zasićenih masnoća i holesterola. Ali, u isto vreme ono je odličan izvor gvožđa, cinka, vitamina B1, B2, niacina, vitamina B12 – objašnjava nutricionista Jovana Srejić.
Zdrave osobe, kao ona savetuje, mogu da koriste crveno meso u ishrani par puta nedeljno, i to najkvalitetnije komade mesa, pripremljene na zdrav način i u pravilnoj kombinaciji sa raznim povrćem i celim žitaricama.
– Pre svega, zbog veštačkih dodataka, koji se dodaju u cilju produžavanja trajnosti, poboljšanja ukusa ili mirisa, boje, zgušnjavanja, kontrole razvoja bakterija. Najproblematičniji aditivi su nitriti i nitrozoamini, koji se dodaju zbog crvene boje, da poprave ukus i spreče razvoj bakterija– navodi Srejić.
Ona dodaje da se smatra da, konkretno, slanina organski gajenih životinja nije loša namirnica, ali da moramo znati da se štetni sastojci (hormoni, pesticidi, antibiotici) zadržavaju upravo u masnom tkivu sisara.
Profesor Baltić kaže da ne isključuje iz upotrebe nijednu vrstu mesa, ali i dodaje da se ne može celoj populaciji preporučiti ista vrsta mesa.
– Ta preporuka zavisi od brojnih činilaca: starosti, pola, genetike, fizičke aktivnosti. Deca bi trebalo da se nauče da jedu sve vrste mesa (izuzev ako nema verskih ograničenja) i druge namirnice animalnog porekla (mleko, jaja, med) kao što bih preporučio i da jedu sve vrste povrća i voća. Od proizvoda od mesa, preporučio bih hladno dimljenje proizvode, odnosno proizvode podvrgnute fermentaciji (pršut, sirove, odnosno fermentisane kobasice), komadno hladno dimljene uz uslov da ne budu preslane. Čoveku je dnevno potrebno do pet grama soli – kaže prof. dr Baltić.
Mnogo veći problem od mesa mogao bi da bude, kako kaže Jovana Srejić, unos trans masnih kiselina (margarin, keks, slane grickalice, majonez) i neizbalansiran unos omega 3 i omega 6 masnoća.
– Većina klijenata koje srećem u ordinaciji, umereno unosi crveno meso, i prednost daje mesu živine. Bez obzira na to imaju zdravstvene probleme, pre svega sa regulisanjem nivoa šećera u krvi, visokim sadržajem telesnih masti, prekomernom težinom – kaže ona uz dodatak da je problem i veliki unos belog brašna i šećera.