Plazma ćelija Foto: Shutterstock
Milioni ljudi koji pate od preosetljivog, preaktivnog ili skoro „nasilnog“ imunog sistema, često se osećaju kao da se neprestano bore sami sa sobom. Od neprekidnih alergija do anafilaksije opasne po život i iscrpljujuće autoimune bolesti, sistem koji bi trebalo da nas štiti može da bude problematičan, kada pođe po zlu. Ali, dobra vest je da su naučnici nedavno pronašli dokaze o tome kako bi naša tela mogla da se „brane“ od grešaka koje rezultiraju zdravstvenim problemima kao što su astma, alergije na hranu i lupus. Pronašli su protein neuritin koji proizvode imune ćelije, a koji deluje kao urođeni antihistaminik.
Studija je izvedena na miševima i kulturama ćelija uzetih iz ljudskih krajnika, a objavljena je naučnom časopisu Cell.
– Postoji više od 80 autoimunih bolesti. U mnogim od njih pronalazimo antitela koja se vezuju za naša sopstvena tkiva i napadaju nas umesto da ciljaju patogene, odnosno viruse i bakterije. Otkrili smo da neuritin suzbija stvaranje loših plazma ćelija koje proizvode štetna antitela – objasnila je imunolog dr Paula Gonzalez-Figueroa sa Australijskog nacionalnog univerziteta.
Istraživanja novijeg datuma otkrila su da regulatorne T ćelije imunog sistema potiskuju samociljana antitela i imunoglobulin E (IgE) – antitela koja podstiču oslobađanje „zloglasnih“ histamina kao odgovor na alergije. Ali, nije jasno kako one to rade. Doktorki Pauli Gonzalez-Figueroa i njenom timu trebalo je pet godina da reše tu enigmu uz pomoć genetski modifikovanih miševa i laboratorijski uzgajanih ljudskih ćelija. Otkrili su da u drugoj uobičajenoj biološkoj igri lančanih reakcija, posebna klasa ćelija koja se zove folikularni regulatorni T (ili Tfr) ispumpava neuritin, što sprečava proizvodnju IgE (njegovo antihistaminsko delovanje) i suzbija druge procese koji šalju plazma ćelije na „samociljajuće misije“ – dakle, na ukidanje naših autoimunih odgovora.
Miševi koji nisu mogli da proizvedu neuritin imali su povećanu šansu da umru od anafilaksije kada im se, na primer, ubrizga albumin iz jajeta. Ovi miševi, genetski uzgajani da nemaju Tfr ćelije koje proizvode neuritin, razvili su populaciju loših ćelija u ranom periodu života, a to su ćelije koje su razvile sopstvene antigene. Ali, kada je tim lečio miševe sa nedostatkom Tfr ubrizgavanjem neuritina u vene, imali su zapanjujuće rezultate.
– Miševi sa nedostatkom Tfr tretirani neuritinom izgledali su zdravi – naveli su u svom naučnom radu dr Gonzalez-Figueroa i njene kolege, objašnjavajući da je tretman doveo do nestanka populacije loših čelija. Oni takođe navode da tek treba razotkriti kompletan put koji je uključen u ove imunološke mehanizme ili efekte neuritina na druge ćelijske procese.
Iako se neuritin proučava u ljudskom nervnom sistemu već duže vreme, tačan način na koji pokreće ćelije još uvek nije jasan. Da bi se to otkrilo, bele ćelije (leukociti) iz ljudske krvi i krajnika su analizirane u prisustvu proteina, otkrivajući tragove na njemu koji deluju iznutra. Rezultati bi mogli da dovedu do boljeg shvatanja kako bi naučnici mogli da koriste neuritin u budućnosti za lečenje imunoloških stanja.
– Ovo bi moglo da bude više od novog leka. Mogao bi da bude potpuno novi pristup lečenju alergija i autoimunih bolesti. Ako je ovaj pristup uspešan, ne bismo trebali da iscrpimo važne imune ćelije niti da „ugušimo“ ceo imuni sistem. Umesto toga, trebalo bi samo da koristimo proteine koje naše telo koristi kako bismo osigurali imunološku toleranciju – objasnila je dr Carola Vinuesa, profesor na Australijskom nacionalnom univerzitetu. A ako su naučnici u pravu, a neuritin se pokaže bezbednim, jednog dana će sve većem broju ljudi, koji se suočavaju sa alergijama i autoimunim bolestima, biti obezbeđen „mir sa sopstvenim telom“.