Spavanje 6 sati ili manje tokom noći, u pedesetim i šezdesetim godinama života, povezano je sa povećanim rizikom od demencije, otkriva nova studija, objavljena 20. aprila 2021. u časopisu Nature Communications, a sprovedena na oko 8.000 odraslih Britanaca, čiji je režim spavanja praćen više od 25 godina.
Režim spavanja od bar 7 sati
Naučnici su istakli da, iako istraživanje zasnovano na podacima dugotrajne ankete, nije moglo da dokaže uzrok i posledice, ipak je povuklo vezu između sna i demencije, kako ljudi stare. Studija je pokazala veći rizik od demencije kod onih koji spavaju šest ili manje sati noću, u periodu života između 50 ili 60 godina, u poređenju sa onima koji spavaju „normalnih“ 7 sati. Takođe, zabeležen je povećan rizik od 30 odsto od dobijanja demencije/senilnosti kod osoba sa konstantno kratkim režimom spavanja u dobi od 50 do 70 godina, bez obzira na kardiometaboličke ili mentalne probleme, koji su poznati faktori rizika za demenciju.
Godišnje 10 miliona novih slučajeva demencije u svetu
Autori studije iz francuskog nacionalnog zdravstvenog istraživačkog instituta INSERM analizirali su podatke dugoročne studije University College London u Londonu, koja je pratila zdravlje 7.959 britanskih pojedinaca od 1985. godine. Učesnici su sami prijavljivali trajanje sna, dok je oko 3.900 njih takođe preko noći nosilo satove kako bi potvrdili svoje procene. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, skoro 10 miliona novih slučajeva demencije, uključujući Alchajmerovu bolest, godišnje se registruje širom sveta, a poremećeni san je čest simptom. Ali, sve veći broj istraživanja ukazuje da bi obrasci spavanja pre početka demencije takođe mogli da doprinesu razvoju bolesti.
Pomozite mozgu da ostane što zdraviji
Vreme provedeno u snu povezano je sa rizikom od demencije kod osoba od 65 godina i starijih, ali, kako navode autori, još nije jasno da li je ovo povezivanje precizno i za mlađe starosne grupe. Buduća istraživanja, kažu, možda će moći da utvrde da li bi poboljšanje režima spavanja moglo da pomogne u sprečavanju pojave demencije.
– Mnogi od nas su iskusili loš noćni san i verovatno znaju da to može da ima uticaj na naše pamćenje i razmišljanje u kratkom roku, ali intrigantno pitanje je da li dugoročni obrasci lošeg sna, odnosno manjka sna, mogu da utiču na rizik od pojave demencije – izjavila je Sara Imarisio, šef istraživanja u Alzheimer’s Research UK. Ona je podsetila da, iako ne postoji čarobni štapić za sprečavanje demencije, dokazi pokazuju da nepušenje, umerena konzumacija alkoholnih pića, mentalna i fizička aktivnost i dobra ishrana spadaju u stvari koje mogu da pomognu čoveku da mu mozak ostane što zdraviji dok stari.
