Histeroktomija može biti parcijalna, totalna ili radikalna Foto: Shutterstock
Mnogo je razloga zbog kojih se lekari odlučuju da je nekoj ženi potrebno uraditi histeroktomiju ili odstranjivanje materice, ali, najčešće su to ogromni miomi (veći od 10 cm), krvarenja koja ne prestaju mimo ciklusa, kada nijedna terapija ne daje razultate, benigni i maligni tumori grlića materice i endometrijuma, benigne promene na tumorima i jajnicima u periodu peri ili postemenopauze, ispadanje materice, hiperplazija endometrijuma, kao i obilna krvarenja nakon porođaja ili prekida trudnoće.
Histeroktomija može biti parcijalna i totalna, a u odnosu na to koji je tip operativne metode u pitanju, rade se abdominalna, vaginalna ili laparoskopska. Odluku o tome donosi lekarski tim i ona zavisi od opšteg stanja pacijentkinje, kao i od razloga za intervenciju, a od izabrane metode zavise dužina i intenzitet oporavka.
Parcijalna metoda se izvodi ređe i podrazumeva odstranjivanje tela materice, a ostavljanje grlića.
Kod totalne histerektomije se uklanja kompletna materica (i telo i grlić). Mišljenje stručnjaka je da je totalna histerektomija korisnija za pacijentkinje jer grlić materice važi za najčešće predisponirano tkivo za nastanak premalignih i malignih promena. Zbog toga se, kada se već radi predložena operacija, uz činjenicu da bez same materice grlić gubi svoju primarnu funkciju, sugeriše kompletno odstranjivanje. Radikalna histerektomija (Wertheim Meigs metod) obavlja se u slučaju maligniteta reproduktivnih organa i ona uvek znači ostranjivanje kompletne materice, kao i jajnika sa jajovodima, ali i okolnih limfnih čvorova.
Ooforektomija je medicinski termin za operativnu metodu uklanjanja oba jajnika. Istraživanja su pokazala da je moguće ne uklanjati jajnike histerektomijom, budući da oni i dalje proizvode estrogen koji je neophodan za hormonski balans, pa zbog toga neke žene odlučuju da zadrže jajnike kako bi odložile ulazak u menopauzu. Pokazalo se, međutim, da obe intervencije mogu da nose sa sobom rizike kakvi su bolest koronarnih arterija ili srčana insuficijencija, a da zadržavanje jajnika nosi i dodatni rizik od pojave karcinoma.
Ako vam je urađena abdominalna histerektomija, imaćete rez na trbuhu kome je potrebno vreme da zaraste. On se obično zatvara klasičnim šavovima (koncima) ili hirurškim spajalicama. Sigurno olakšava mogućnost upotrebe resorbujućih konaca za koje neće biti potrebno ambulantno skidanje. U slučaju vaginalne histerektomije, imaćete manji rez na vagini i u ovom slučaju se takođe koriste resorbujući konci. Laparoskopska histerektomija uključuje upotrebu, odnosno plasiranje laparoskopa ili drugih instrumenata u stomak, i ovi minimalni rezovi su tipični za laparoskopske intervencije. To praktično znači nekoliko rupica u regiji pupka čije krastice same otpadaju za nekoliko dana.
Od načina na koji je operacija izvedena, zavisi i dužina postoperativnog boravka, ostanka u bolnici. Žene koje su imale abdominalnu histerektomiju uglavnom ostaju u bolnici nekoliko dana, kao i u slučaju vaginalne histeroktomije. Intervencija uz pomoć laparoskopa može da se uradi i ambulantno, pa u većini slučajeva, žena kojoj se radi ovaj minimalno invazivni postupak odlazi kući istog dana, nakon zahvata obavljenog u dnevnoj bolnici. Međutim, nije neuobičajeno da i u ovim slučajevima doktor odluči da pacijentkinju zadrži makar kratko vreme, da bi se ispratile moguće negativne pojave koje su ovom metodom minimalne.
Važno je znati da svaka hirurška intervencija predstavlja rizik, prvenstveno zbog mogućnosti infekcije, i da može doći i do nekih neželjenih efekata kakvi su: temperatura ili jeza, krvarenja, sluz ili sekret iz vagine, jak bol, crvenilo u regiji vagine ili oko reza, problemi sa mokrenjem ili radom creva, kratkoća daha ili bol u grudima. Svi ovi simptomi bi trebalo da budu kratkotrajni, a ako se produže, obavezno se obratite doktoru.
Ako ste radili abdominalnu histerektomiju, može da prođe nekoliko dana dok ne počnete da jedete normalno. Anestezija, kao i kontakt sa drugim unutrašnjim organima u toku intervencije, mogu da prouzrokuju privremeni poremećaj rada creva. Najčešće se nakon tri dana ovaj postupak stabilizuje i creva počinju da se prazne normalno, kako ste i navikli. Naravno, preporučuje se laganija hrana u manjim količinama koja se lakše vari.
U slučaju abdominalne histerektomije, postoperativni bol će sigurno biti jači od preostale dve metode. Preporučuje se uobičajena terapija za bol u toku prva 24 sata, moguće i koji dan duže. Najveći broj žena proći će bez potrebe za lekovima, a ako ovaj osećaj bude teže podnošljiv i potraje duže od 5 dana, konsultujte lekara.
– Kod žena je posle histeroktomije moguć širok spektar emocija – kaže dr Leena Nathan iz Kalifornije, koja je učestvovala u velikom broju kliničkih studija. Ona podseća da za žene koje su u perimenopauzi i obično duže pate od mioma ili problema sa velikim krvarenjem, dolazi osećaj olakšanja zbog rešenja problema koji im je uticao na kvalitet zdravlja i života. Međutim, kod žena u reproduktivnom dobu, koje moraju da urade histerektomiju zbog maligniteta, može da se javi dubok osećaj gubitka, razočaranja pa i krivice, dodaje dr Nathan.
Kod vaginalne histerektomije krvarenje može da potraje čak i do nekoliko nedelja posle intervencije i ono će se vremenom smanjivati. U odnosu na to ide i povratak u svakodnevni život, posao i obaveze. Iako je svakom telu posle operacije potrebno dosta odmora, važno je što pre ustati i kretati se. Hodajte polako i slušajte svoje telo – kako se ponaša, koliko se umara, kakve signale vam daje. Normalno je da osećate umor, pa računajte da će vam trebati odmor od dve do šest nedelja, u zavisnosti od vrste postupka.
Što se tiče vežbanja, sa njim u normalnom intenzitetu možete da nastavite 6 do 8 nedelja nakon abdominalne histerektomije. Ako je postupak bio laparoskopski, možda ćete moći da nastavite sa vežbanjem za dve do četiri nedelje, ali i ovde napominjemo da ne preterujete i delujete u skladu sa odgovorom tela – ako mu nešto ne odgovara, signaliziraće, kao i uvek.
Kao i sve drugo što se tiče zdravlja, i dugoročni efekti su različiti, pa variraju od žene do žene – zavise od starosti, opšteg zdravstvenog stanja, organa koji su uklonjeni i drugih faktora. Ako su vam u vreme histerektomije odstranjeni jajnici (urađena i ooforektomija) i niste bili u menopauzi pre operacije, realno je da će odmah početi da se javljaju simptomi kao što su valunzi, promene raspoloženja i suvoća vagine, sve tipično i za normalnu menopauzu. Hirurško uklanjanje jajnika može da prouzrokuje nagli pad estrogena, a najbolje je da lekar predloži hormonsku terapiju za ublažavanje nekih težih simptoma. Neke žene mogu da razviju karličnu slabost nakon histerektomije što može dovesti do problema sa bešikom ili crevima, uključujući urinarnu inkontinenciju. Zbog toga je ponekad potrebna jedna korektivna intervencija.