Tokom vremena pušenje ubije oko polovinu korisnika Foto: Shutterstock
Evropa beleži značajno veću zastupljenost pušača u odnosu na ostatak sveta, jer čak oko 28 odsto odraslih Evropljana puši, u odnosu na 21. procenat, koliko se procenjuje da globalno ima pušača. A prema podacima iz 2019. u Srbiji puši 33, 9 odsto muškaraca, a 30,1 procenat žena, starijih od 15 godina. Na nečiju kritiku da bi trebalo da sotave cigarete najveći broj pušača obično izjavljuje – „Još jedino to zadovoljstvo mi je ostalo, zar i toga da se odreknem? ili „Ne pušim ja mnogo, samo…“ Ustvari, bezbroj je izgovora za ostavljanje cigareta. I da nije jednostavno ostaviti duvan, nije. Ali je ipak moguće.
– Prelomni trenutak za ostavljanje ovog poroka bude kada je već kasno, i kada je pušenje uzelo danak zdravlja pušača. Svi znaju da nije lako osloboditi se ove ružne navike, jer nikotin i druge toksične supstance iz duvanskog dima stvaraju zavisnost. Mi smo u Srbiji u nezavidnoj poziciji, u samom vrhu po aktivnim pušačima. Prema podacima iz 2019. u našoj zemlji puši 33, 9 odsto muškaraca, a 30,1 procenat žena, starijih od 15 godina. To govori o malom padu u odnosu na 2013, kada je rađeno prethodno istraživanje – kaže za eKlinika portal specijalista socijalne medicine dr Anđelka Grujičić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd. Kako navodi, prošla, 2020. godina, bila je veoma delikatna zbog pandemije covida 19 i druga manja istraživanja su pokazala da tokom pandemije nije došlo do pada broja pušača u našoj zemlji.
Kada se govori o motivima i načinima ostavljanja duvana brojna istraživanja su pokazala da postoje kratkoročni i dugoročni efekti prestanka pušenja.
– Duvan je štetan, prvenstveno za disajne puteve i kardiovaskularni sistem. Zato treba pomoći pušačima da shvate da kad god ostave ovaj porok svakako čine mnogo za svoje zdravlje – ističe dr Grujičić, koja daje kratak vodič šta se dešava 20 minuta, a šta posle 15 godina od prestanka pušenja.
Već 20 minuta nakon prestanka pušenja rezultati krvnog pritiska su bolji, kao i rad srčanog ritma, pokazuju istraživanja. Bolja je cirkulacija nogu i ruku.
12 sati kasnije nivo ugljen-monoksida u krvi opada i poboljšava se snabdevanje kiseonikom
2 nedelje do 3 meseca kasnije kapacitet pluća počinje da se poboljšava, smanjuje se rizik od srčanog udara, cirkulacija se poboljšava i funkcija pluća se povećava
1 mesec do 9 meseci kasnije nadražujući kašalj se smanjuje, problemi sa disanjem postaju blaži
12 meseci kasnije rizik od razvoja koronarne bolesti je prepolovljen
5 do 15 godina kasnije rizik od infarkta je znatno niži, smanjuje se za 50 odsto, uporediv sa rizikom kod nepušača
10 godina kasnije rizik od umiranja od raka pluća upola je manji od nego kod pušača, rizik od razvoja različitih karcinoma je znatno smanjen (usna šupljina, grlo, jednjak, bubrezi, bešika i pankreas)
15 godina kasnije rizik od razvoja koronarne bolesti srca smanjuje se na nivo kao i kod nepušača.
– Čovek treba da pokuša da odloži trenutak pušenja koliko god može. To treba da bude početak kada će pušač shvatiti da ipak može da drži kontrolu nad porokom. Postavlja se kao lični izazov i svaki dan treba postaviti još duži vremenski period odolevanja trenutku kada se “zapali” cigareta. Duboko disanje pomaže jer opušta – 10 puta duboki udah, a zatim izdah pomaže da se želja za cigaretom smanji. Dosta tečnosti, takođe, konkretno vode, može zameniti cigarete. Odvratite pažnju sa žudnje nekim aktivnostima koje će skrenuti pažnju, kao što su dobra knjiga, šetnja, film, muzika, plivanje, tuširanje… – saveti su dr Anđelke Grujičić.
Poznato je da je pušenje važan faktor rizika za nastanak raka pluća i mnogih drugih karcinoma, za pojavu respiratornih i kardiovaskularnih bolesti, kao i za prevremeni smrtni ishod.
– Zadatak zdravstvenih radnika je da utvrde koje su intervencije koje podstiču osobu da prestane sa pušenjem najefikasnije, jer je prestanak pušenja najvažnija mera za očuvanje zdravlja, ali i poboljšanje zdravstvenog stanja mnogih hroničnih bolesnika. Ključni korak ka vraćanju zdravlja je odvikavanje od pušenja – naglašava sagovornica eKlinika portala i dodaje da istraživanja pokazuju da je posledica pušenja uzrok oko 7,2 miliona smrtnih slučajeva u svetu godišnje.
– To u praksi znači da tokom vremena pušenje ubije oko polovinu korisnika. Statistika pokazuje da bi mnogi želeli da se odreknu ovog poroka. Da bi to i uspeli potrebna je pomoć zavisnicima od duvana u savladavanju kako fizičke tako i psihičke komponente nikotinske zavisnost na nivou svake države. Istraživanja su pokazala da čak dvostruko više zavisnika uspeva da se oslobode cigareta ukoliko postoje različite mere, kao što su programi odvikavanja ili supstitucione terapije, koje bi bile pokrivene obaveznim zdravstvenim osiguranjem – navodi dr Anđelka Grujičić.
Zbog intezivnije zakonske regulative u kontroli duvana, na globalnom nivou, od 2.000. godine duvanska industrija je našla zamenu za tradicionalne cigarete.
– Na tržištu su par decenija unazad prisutne elektronske cigarete koje se baziraju na zagrevanju tečnog punjenja, a u novije vreme beleži se porast popularnosti nove generacije uređaja čija tehnologija se bazira na zagrevanju duvana (umesto sagorevanja kod običnih cigareta). Broj korisnika ovih uređaja je u stalnom porastu – ističe naša sagovornica.
– Atraktivan dizajn “novih” cigareta je posebno opasan za mlade. Poruka koja se šalje je da su ovi uređaji “bezdimni” i tako “bezbedniji po zdravlje”, iako je poznato da oni takođe oslobađaju iste štetne supstance kao i tradicionalne cigarete i veoma su opasni. Povećava se broj korisnika, a još uvek ne postoje validni naučni dokazi da su ovi nazovi “bezdimni” uređaji bezbedniji za zdravlje. Prekratak je period od njihove pojave da bi se to pouzdano tvrdilo. Ono što je važno naglasiti jeste da oni sadrže nikotin, koji je sredstvo zavisnosti, a uz njega i brojne druge štetne supstance, od kojih su neke dokazano kancerogene – objašnjava dr Grujičić i podseća da nema razlike između obične cigarete i one “bezdimne”. Uostalom, kako kaže, na kutiji ovog proizvoda postoji jasno upozorenje da šteti zdravlju i izaziva zavisnost, a to govori dovoljno. Ovi uređaji, po rečima naše sagovornice, uglavnom nisu prepoznati u aktuelnim regulativama većine zemalja, uključujući i Srbiju, te bezbedno lebde u zakonskom međuprostoru, dok im poplularnost vrtoglavo raste.