Dr Vesna Slepčević: Klime nisu samo rasadnici virusa i bakterija, već i neprijatnih mirisa Foto: privatna arhiva/Shutterstock
Klima uređaj koji previše hladi unutrašnje prostorije, kada je napolju plus 40, može vam doneti glavobolje, ukočenost vrata i delova tela, ali i raširiti neke ozbiljne viruse. Sledeći uputstva relevantnih medicinskih svetskih institucija naši doktori naglašavaju da korišćenje veštačke ventilacije i klimatizacije u zatvorenom prostoru predstavlja rizik za širenje virusa u uslovima pandemije izazvane izazvane virusom SARS-CoV-2.
Imaćete manje račune za struju i dobro zdravlje, ako klima uređaje ne uključujete kada je spoljna temperatura vazduha niža od 28 stepeni Celzijusa. Dobro održavana i dezinfikovana klima može obezbediti prijatan boravak u stanu ili kući, ali najviše ćete uraditi za svoje zdravlje, ako prostorije u kojima boravite, što češće, provetravate na prirodan način.
-Korišćenje klima uređaja se može smatrati bezbednim po zdravlje ljudi, samo ukoliko se redovno održavaju, prema definisanim specifikacijama proizvođača, kada je režim rada klima uređaja podešen tako da ne ugrožava zdravlje ljudi. Na primer, da ne budu velike razlike u temperaturi spoljašnjeg vazduha i temperaturi vazduha klimatizovanog zatvorenog prostora – kaže za portal eKlinika specijalista higijene i Koordinator za kvalitet zdravstvene zaštite Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu dr sc. med. Vesna Slepčević.
Dr Slepčević savetuje da se klima uređaji koriste na načine koje propisuju nadležne zdravstvene institucije u vreme pandemije/epidemije bolesti koje se prenose putem vazduha.
-S obzirom na dokaze međunarodnih relevantnih institucija, Svetske zdravstvene organizacije, Evropskog centara za prevenciju i kontrolu bolesti da u uslovima pandemije izazvane virusom SARS-CoV-2, korišćenje veštačke ventilacije i klimatizacije zatvorenog prostora predstavlja rizik za širenje virusa i oboljevanje osoba koje u takvom prostoru borave, prioritet se daje prirodnoj ventilaciji svih zatvorenih prostora, gde god i kada god je to moguće – naglašava naša sagovornica.
Konkretno, rashladne uređaje treba uključivati, kako kaže dr Vesna Slepčević, kada je temperatura spoljašnjeg vazduha veća od 28 stepeni.
–Kada su spoljašnje temperature niže, ne treba uključivati rashladne uređaje, jer se mogu obezbediti optimalni temperaturni uslovi prirodnim provetravanjem zatvorenog prostora. Važno je napomenuti da je prirodno provetravanje prostora najbolja mera „prirodnog prečišćavanja“ vazduha zatvorenog prostora i da se, gde god ima mogućnosti, prostor što češće prirodno provetrava – naglašava dr Slepčević.
Za one zatvorene prostore koji nemaju mogućnost prirodnog provetravanja u uslovima pandemije zarazne bolesti covid 19, sagovornica eKlinike kaže, da se prioritet daje veštačkoj ventilaciji i klimatizaciji, bez recirkulacije vazduha, odnosno sistemima koji rade na principu „uvlačenja 100 odsto vazduha iz spoljne sredine“.
U slučaju sistema koji obezbeđuju manji udeo spoljnog vazduha ili ga uopšte ne obezbeđuju, što povećava rizik od širenja virusa, uređaji za ventilaciju i klimatizaciju, moraju da rade, navodi dr Slepčević, uslovno uz poštovanje sledećih mera.
-Uređaji treba da rade punim kapacitetom u vreme kada je prostor prazan, a kada su u prostoru prisutne osobe, sistem podesiti na niži režim rada, prema tehničkim mogućnostima. Ukoliko uz veštačku ventilaciju postoje i uslovi za prirodnu ventilaciju, preporuka je da se periodično, na svakih 30 minuta ili jedan sat, otvore prozori i/ili vrata u trajanju od nekoliko minuta i na taj način obezbedi dodatna razmena vazduha – objašnjava dr Vesna Slepčević.
Stručnjaci Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu preporučuju za ventilaciju i klimatizaciju zatvorenog prostora primena ventilacionog sistema sa HEPA filterima, koji se moraju redovno održavati, čistiti i menjati, u skladu sa proizvođačkom specifikacijom.
Treba izbegavati direktni protok (duvanje) vazduha prema prisutnima, jer je utvrđeno da se time omogućava širenje virusa sa potencijalnog nosioca na ostale zdrave osobe koje se nalaze u struji vazdušnog toka, što znači da treba isključiti mesta za sedenje i rad zaposlenih u tim zonama.
Prema uputstvu Gradskog zavoda, operateri na održavanju i funkcionisanju sistema za ventilaciju i klimatizaciju su u obavezi da pojačaju mere čišćenja i dezinfekcije izvoda, filtera, rešetki i svih delova sistema koji su inače tehničkim procedurama za to predviđeni.
Dr Vesna Slepčević ističe da u letnjem periodu, optimalna temperatura vazduha zatvorenog prostora treba da je za 5 do 10 stepeni celzijusa niža u odnosu na spoljnu temperaturu vazduha.
– Nastojte da tok vazduha iz rashladnog uređaja ne bude direktno usmeren na osobe koje borave u prostoru, jer može doći do rashlađivanja izloženih delova tela, zbog čega se pacijenti javljaju lekaru žaleći se na osećaj bola i ukočenosti pojedinih delova tela, pre svega glavobolju – kaže dr Slepčević.
Sagovornica eKlinika portala savetuje da nastojimo da izbegavamo visoke temperature uvek kada je to moguće, posebno u centralnim delovima dana kada letnje temperature vazduha dosežu svoj maksimum.
– Obično se ističe nepovoljan uticaj na decu, starije osobe i hronične bolesnike, ipak ,visoke temperature su podjednako opasne i za mlade i zdrave osobe, koje se često, ohrabrene svojom mladošću i zdravljem, ne pridržavaju saveta lekara i preporuka o ponašanju u uslovima visokih temperatura vazduha. Tokom poslednjih godina, pregrevanje organizma, takozvani toplotni udar, koji ne mora biti posledica direktnog izlaganja toplotnim sunčevim zracima na otvorenom, kao i sunčanica, koja je posledica direktnog izlaganja glave toplotnim sunčevim zracima, znatno su u porastu zbog klimatskih promena i globalnog zagrevanja – ističe dr Slepčević.
Dr Vesna Slepčević navodi da je radno angažovana populacija u velikom riziku, naročito oni koji tokom leta rade na otvorenom, kao što su to građevinski radnici, poljoprivrednici, komunalne službe, ali i oni koji rade u zatvorenom prostoru u uslovima visokih temperatura. Život u ovakvim uslovima je nemoguć bez klima uređaja.
Stručnjaci navode da samo čist klima uređaj može da osigura kvalitetan vazduh. To je kako se smatra posebno važno ako neko od ukućana ili članova kolektiva ima respiratorne infekcije, jer pulmolozi smatraju i da neredovno čišćenje klima uređaja može biti okidač za razvoj raznih bolesti disajnih puteva. Dr Slepčević naglašava da nepravilno korišćeni klima uređaji mogu biti „rasadnici bakterija i virusa“ koji mogu izazvati blaže i teže forme respiratornih infekcija. Neadekvatno održavani filteri u klima uređajima mogu biti rasadnici i loših mirisa u zatvorenom prostoru.