Voda u kolenu, otok, ili stručno efuzija kolena je nakupljanje zglobne tečnosti u zglobu kolena ili u strukturama oko njega. Pojačana fizička aktivnost praćena skakanjem ili pritiskom na koleno, ali i njegove degenerativne promene kao što su osteoartritis, zatim zapaljenski reumatizam, septični artritis – bakterijska infekcije, upala zglobnih kesa (burzitis) neka infiltrativna oboljenja i tumori, mogu imati za posledicu otok kolena.
Povrede i bolesti mogu da upale sinovijalne membrane i uslove, da sinovijalna membrana stvara višak tečnosti, nakon čega se javlja otok kolena. U slučaju da je otok praćen povišenom temperaturom, obavezno potražite lekarsku pomoć.
Ukoliko je efuzija posledica neke traume posle sportske aktivnosti, lekari savetuju mirovanje, hlađenje, imobilizaciju i blago podizanje kolena.
Najčešći razlozi zašto nam otiču kolena
Voda u kolenu je veoma čest problem, jer je, kako stručnjaci objašnjavaju, koleno nestabilan zglob – kada stojimo kolena nose oko 70 odsto telesne težine.
– Uzroci ove pojave mogu biti različiti, najčešći su dekompenzovana artroza kolena, zapaljenske reumatske bolesti, povrede kolena bilo usled sportskih aktivnosti ili dnevnog preopterećenja i infekcije kolena – kaže za portal eKlinika specijalista interne medicine, reumatolog prof. dr Dušan Stefanović.
Otok se može pojaviti na spoljnoj ili unutrašnjoj strani kolena, ispod ili oko kolena. Voda u kolenu je, kako se smatra, najčešće posledica oštećenja hrskavice, usled čega zglob postaje nestabilan i javlja se zapaljenje sinovijalne membrane, što sve na kraju dovodi do otoka i bola.
– Povrede kolena se mogu ispoljiti na različitim strukturama kolena: ligamenti, burze, meniskusi i eventualno zglobni okrajci kostiju. U slučaju ozbiljnih povreda prilikom punkcije zgloba može se javiti i krv, što se označava kao hemartros – objašnjava prof. Stefanović.
Kada kolena pucketaju
Artroza kolena ili osteoartritis je, kako objašnjava doktor, česta i ona označava degenerativni proces koji zahvata sve strukture kolena, promene su, ipak, najizraženije na zglobnoj hrskavici.
Artroza je uzrokovana starenjem zglobova odnosno hrskavice. Hrskavica je, neka vrsta, glatkog, elastičnog tkiva sa velikom količinom vode koje oblaže zglobne okrajke kostiju. Vremenom se može oštetiti, usled čega se istanjuje i gubi elastičnost. Tada dolazi do neposrednog kontakta zglobnih okrajaka i pojave bola.
– Artroza je najčešća u starijem životnom dobu, ali se može javiti i kod mlađih osoba posle povrede zgloba ili zapaljenskog procesa, tada se radi o sekundarnoj ili posledičnoj artrozi. U jednom momentu proces istanjenja hrskavice, njene fragmentacije ili oštećenja drugih struktura unutar zgloba, može da nadraži unutrašnju zglobnu opnu – sinovijsku membranu i da stvori višak sinovijske tečnosti u zglobu, tada se radi o dekompenzovanoj artrozi – kaže prof. Stefanović.
Dijagnoza se, navodi on, postavlja na osnovu bola i otoka kolena pri pregledu, a često je prisutno pucketanje pri savijanju i ispravljanju kolena.
Kod artroze bol se javlja posle opterećenja, mnogi pacijenti, kako objašnjavaju doktori se žale na bolove prilikom silaska niz stepenice. Nekada pacijenti imaju i predispoziciju da se čašica kolena izmesti iz uobičajenog položaja.
Temperatura u regiji zgloba kolena i crvenilo
Upala kolenog zgloba ili artritis kolena je često praćena, takođe, otokom.
– Artritis predstavlja zapaljenje struktura zgloba, najčešće zglobne ovojnice ili sinovije. Kao posledica toga može doći do stvaranja povećane količine sinovijske tečnosti u zglobu. Među ovom grupom oboljenja najčešća su reumatoidni artritis, spondiloartritisi, artritisi u sklopu sistemskih bolesti vezivnog tkiva i giht – kaže prof. Stefanović.
Ovo stanje je, objašnjava doktor, praćeno dubokim i difuznim bol u zglobu, otokom i poremećenom funkcijom zgloba.
– Često se može zapaziti povišena lokalna temperatura u regiji zgloba kolena i crvenilo. U analizama krvi su pristni pokazatelji zapaljenja (ubrzana sedimentacija i povišen CRP), a u odnosu na pojedino oboljenje i drugi pokazatelji kao što su pozitivni reuma faktori, prisustvo HLA B 27 antigena, pozitivna antinuklearna antitela i povišena koncentracija mokraćne kiseline. Biohemijska analiza sinovijske tečnosti pokazuje njena zapaljenska svojstava. U slučaju gihta prisutni su kristali mokraćne kiseline – kaže prof. Stefanović.
Infekcije kolenog zgloba
Otok kolena je nekada praćen i infekcijom kolenog zgloba.
– Ovo stanje je relativno retko, a po pravilu u okolini zgloba ili na potkolenici može da se pronađe mesto prodora bakterije u organizam. Pri punkciji zgloba koji je bolan, otečen i topao može se dobiti čist gnojav sadržaj – objašnjava doktor.
Dijagnoza i terapija
Za eventualnu dodatno dijagnostičko razrešenje uzroka otoka kolena, kako navodi prof. Stefanović, stručnjacima su na raspolaganju i metode vizuelizacije kao što su radiografija, ultrazvuk, CT i MR.
– Terapija ovih različitih patoloških stanja koja se manifestuju otokom kolena je uzročna. Ukoliko se radi o degenerativnom oboljenju kolena možemo primeniti analgetike (paracetamol) nesteroidne antireumatike (ibuprofen, diklofenak…) ili glukokortikoide. Zapaljenska oboljenja kolenog zgloba se leče lekovima protiv zapaljenja. Povrede ili traume kolena se leče po principu RICE, što podrazumeva mirovanje, hladne obloge, imobilizaciju i elevaciju kolena – savetuje prof. Stefanović
Hlađenje i mirovanje su, česta prva pomoć, kod otoka kolena nastalog usled traume. Noga se malo uzdigne, a na koleno se preko tanke pamučne krpe stavi led, ili nešto zaleđeno, drži se 10 do 15 minuta. Postupak se ponavlja više puta u toku dana, nekada se nose i stabilizatori kolena kako bi se olakšao bol pri hodu.
U nekim slučajevima otok kolena može biti posledica i uređenih deformiteta, kao što je ravno stopalo, ali i viška kilograma.
