Zdravlje

Novi naučni dokazi koliko je vitamin K dobar za zdravlje srca

Priredio/la: I. V.

Postoje dve vrste vitamina K koje nalazimo u hrani  - vitamin K1 iz zelenog lisnatog povrća i biljnih ulja, dok se vitamin K2 nalazi u mesu, jajima i fermentisanoj hrani

Novo istraživanje Edith Cowan University otkrilo je da ljudi koji se hrane ishranom bogatom vitaminom K imaju do 34 odsto manji rizik od kardiovaskularnih bolesti, povezanih sa aterosklerozom (stanja koja pogađaju srce ili krvne sudove). Naučni rad „Unos vitamina K i aterosklerotične kardiovaskularne bolesti“ iza kojih stoje istraživači iz  Danske objavljen je u stručnom časopisu American Heart Association.

Dve vrste vitamina K

Istraživači su ispitali podatke više od 50.000 ljudi koji su učestvovali u danskoj studiji o ishrani, raku i zdravlju, u periodu od 23 godine. Istraživali su da li ljudi, koji jedu više hrane bogate vitaminom K, imaju manji rizik od kardiovaskularnih bolesti, povezanih sa aterosklerozom (nakupljanje plaka u arterijama). Prvo su se osvrnuli na postojanje dve vrste vitamina K koje nalazimo u hrani  – vitamin K1 potiče prvenstveno iz zelenog lisnatog povrća i biljnih ulja, dok se vitamin K2 nalazi u mesu, jajima i fermentisanoj hrani, kao što je sir.

Manji rizik od hospitalizacije

Studija je otkrila da je kod ljudi sa najvećim unosom vitamina K, oko 21 odsto manja verovatnoća da će biti hospitalizovani zbog kardiovaskularnih bolesti povezanih sa aterosklerozom. Za vitamin K2, rizik od hospitalizacije je, na primer, bio je 14 procenata manji. Ovaj niži rizik primećen je kod svih vrsta srčanih oboljenja, posebno kod bolesti perifernih arterija gde je smanjen na 34 odsto.

Vitamin K štiti od nakupljanja kalcijuma u arterijama

Istraživač Edith Cowan University i viši autor studije dr Nicola Bondonno rekao je da rezultati ukazuju na to da konzumiranje više vitamina K može biti važno za zaštitu od ateroskleroze i kasnijih kardiovaskularnih bolesti.

– Trenutne dijetetske smernice za konzumaciju vitamina K generalno se zasnivaju samo na količini vitamina K1 koju osoba treba da konzumira kako bi se osiguralo da im se krv može zgrušati. Međutim, sve je više dokaza da unos vitamina K iznad sadašnjih smernica može priuštiti dalju zaštitu od razvoja drugih bolesti, poput ateroskleroze – naglasila je dr Bondonno, navodeći da su naučnici uvideli da vitamin K deluje tako što štiti od nakupljanja kalcijuma u ​​glavnim arterijama tela, što dovodi do vaskularne kalcifikacije.

Važan efekat vitamina na ubilačku bolest

Istraživač sa University of Western Australia dr Jamie Bellinge, prvi autor ove studije, rekao je da je uloga vitamina K u kardiovaskularnom zdravlju, a posebno u vaskularnoj kalcifikaciji, područje istraživanja koje obećava i daje nadu za buduća vremena.

– Kardiovaskularne bolesti ostaju vodeći uzrok smrti u Australiji i još uvek postoji ograničeno shvatanje važnosti različitih vitamina koji se nalaze u hrani i njihovog uticaja na srčane udare, moždane udare i bolesti perifernih arterija – istakao je dr Bellinge po kome „ovi nalazi rasvetljavaju potencijalno važan efekat koji vitamin K ima na ubilačku bolest i pojačava značaj zdrave ishrane u njenoj prevenciji.“

Sledeći koraci u istraživanju

Doktor Nicola Bondonno podsetila je da, iako su baze podataka o sadržaju vitamina K1 u namirnicama veoma opsežne, trenutno postoji mnogo manje podataka o sadržaju vitamina K2 u hrani. Osim toga, postoji 10 oblika vitamina K2 koji se nalaze u našoj ishrani i svaki od njih se može apsorbovati i delovati drugačije u našem telu.

– Sledeća faza istraživanja uključivaće razvoj i poboljšanje baza podataka o sadržaju vitamina K2 u hrani. Dodatna istraživanja različitih izvora ishrane i efekata različitih vrsta vitamina K2 su prioritet – najavila je dr Bondonno.