Visok nivo holesterola i triglicerida su put ka kardiovaskularnim bolestima Foto: Shutterstock
Izbegavanje duvanskog dima, dovoljno sna, izbalansirana zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost i kontrola stresa nekada nisu dovoljna zaštita od srčanog ili moždanog udara. Visok nivo holesterola i triglicerida su put ka kardiovaskularnim bolestima. Smatra se da se ovi faktori mogu uspešno kontrolisati zdravom ishranom, optimalnom telesnom težinom i normalnim krvnim pritiskom. Ipak, nekada se dešava da i veoma mršave osobe imaju visok holesterol. Rizik raste i sa starošću ili, na primer, hormonskih promena, kod žena u menopauzi.
Rizik od srčanih bolesti delimično je veći ako su povišeni nivoi holesterola i triglicerida u krvi. Pojedini stručnjaci stoga savetuju i zdravim osobama da na svakih 5 godina, provere nivo lipidnog statusa, kako bi se na vreme uočile neke nepravilnosti u koncentraciji holesterola i triglicerida. Bolesti srca su i dalje vodeći uzrok smrtnosti u razvijenim zemljama sveta. U Srbiji, svake godine, oko 52.000 ljudi umre od posledica nekog kardiovaskularnog oboljenja, što je jedan grad, srednje veličine.
Holesterol je mekana, supstanca slična vosku, prirodni je deo tela, a pomaže izgradnju zdravih ćelija, hormona. Telo proizvodi sav potreban holesterol, ali ljudi jedu i hranu koja povećava njegov nivo u organizmu. Postoje lipoproteini niske gustine (LDL ili loš holesterol) i lipoproteini visoke gustine (HDL ili dobar holesterol). Povišen nivo LDL ili „lošeg holesterola“ može da izazove zdravstvene komplikacije kao što su moždani i srčani udar.
Nakupljanje LDL holesterola, vremenom, i posebno kada se uočava i visok nivo triglicerida, može zapušiti arterije plakovima, masnim materijama i dovesti do ateroskleroze. Može doći do slabije snabdevenosti srca krvlju, kao i mozga i drugih vitalnih organa.
Problem je što je nekada veoma teško uočiti visok nivo holesterola i triglicerida. Zato je nekada potrebno uraditi test koji se naziva kompletan test holesterola, koji proverava koliko je i koje vrste holesterola u krvotoku.
Ukoliko činite sve da kontrolišete svoj lipidni status, ishranom i vežbanjem, a nivo holesterola i triglicerida je i dalje visok, možda biste morali da počnete da uzimate lekove, preporučuju kardiolozi. Čak i da nemate druge faktore rizika, kao što su pušenje, ishrana puna loših masti i porodičnu istoriju bolesti, savet je da redovno proveravate nivoe holesterola, srčanih testova i krvnog pritiska.
Stručnjaci navode da se starenjem može povećati nivo holesterola, posebno osetljiva grupa su i žene u menopauzi koje se prvi put susreću sa ovim problemima usled promene hormonskog statusa. U slučaju da osetite neke probleme kao što su stezanje u grudnom košu ili borba za dah posle uspinjanja stepenicama, konsultujte se sa stručnjakom.
Lekovi za snižavanje holesterola, kao što su statini, nikotinska kiselina, vlaknaste kiseline i sekvestrant žučne kiseline, mogu sniziti nivo holesterola. Doktori će vas sigurno uputiti na neki od ovih lekova ako imate visok nivo holesterola i druge rizike kao što su visok krvni pritisak ili gojaznost. Kako naglašavaju, pored lekova, nivo holesterola može se smanjiti zdravom ishranom, u kombinaciji sa fizičkom aktivnošću, kontrolom stresa i redovnim noćnim snom.
Vežbanje je odličan način da kontrolišete holesterol i poboljšate opšte zdravlje, ističu lekari. Preporuka Američkog udruženja za srce je 150 minuta vežbi umerenog intenziteta u toku jedne nedelje. Savetuje se i intervalski trening, na primer pešačenje ili trčanje, što je brže moguće, do jedan minut, posle čega sledi odmor dok se disanje ne vrati u normalu. Smatra se da ova vrsta aktivnosti snižava nivo triglicerida i povećava „dobre masti“ HDL mnogo više od kontinuirane aktivnosti.
Dubok i miran san od 7 do 8 sati tokom noći je „zlatni lek“ za srce i celokupno zdravstveno stanje. Kada spavamo snižava se krvni pritisak i stabilizuje disanje. S druge strane premalo sna, 6 i manje sati, može da poveća rizik od visokog holesterola, srčanog udara, slabosti srca, šloga, hipertenzije.
Savet je da redovno proveravate nivo vašeg krvnog pritiska. Normalan krvni pritisak je 120/80. Stručnjaci napominju da visok krvni pritisak ne mora obavezno da bude praćen i visokim nivoom holesterola.
Stres je faktor rizika za srčani udar, pa pokušajte da ga kontrolišete koliko je to moguće. Ukoliko primetite da više jedete ili da odlažete fizičku aktivnost, a u isto vreme ste pod povišenim stresom, znajte da stres koristi vaše slabosti. Pokušajte da se opustite uz jogu, meditaciju ili molitvu, duboko dišite, koristite slobodno vreme kao mogućnost da izađete u prirodu. Bavite se nekom aktivnošću koja vas čini srećnima, družite se, čitajte knjige, slušajte muziku.
Nastojte da održavate za vas optimalnu telesnu težinu i neka ona bude usklađena i vašoj visini i godinama. Moguće je i da nekada sasvim mršave osobe imaju visok holesterol. Pazite na vrstu hrane koje koristite, ograničite zasićene masti, crveno meso, punomasne mlečne proizvode, trans masti, koje se nalaze u mnogim grickalicama…
Nastojte da jedete dosta voća i povrća, ribe, nemasnih mesa, unosite dovoljne količine omega 3 masnih kiselina kojih ima dosta u orahu, lososu. Preporuka većine stručnjaka jeste mediteranska ishrana – obilje povrća, voća, ribe uz malo mlečnih proizvoda. Birajte orahe, bademe, kako biste smanjili nivo triglicerida i održali zdrave krvne sudove.