Kongestivna srčana insuficijencija trajno oslabljuje najaktivniji mišić našeg tela Foto: Shutterstock
Srčana insuficijencija je stanje u kojem srce ne funkcioniše i ne pumpa krv kako bi trebalo. Iako izraz „srčana insuficijencija“ (takođe poznat kao kongestivna srčana insuficijencija) može zvučati kao da je srce prestalo da radi, to zapravo nije slučaj. I dalje pumpa, ali nedovoljno. Dolazi do smanjenja dotoka krvi u telo, kao i tečnosti u pluća, jetru, stomak i donje ekstremitete. Srčana insuficijencija je ozbiljno stanje koje je često krajnja faza mnogih kardiovaskularnih stanja.
Pri srčanoj insuficijenciji, telo pokušava da nadoknadi smanjeni protok krvi na druge načine:
Proširivanje srčane komore: Srčani mišić se rasteže u pokušaju da pumpa više krvi. U početku, ovo može da pomogne, ali na kraju dovodi do zadržavanja tečnosti, i dolazi do zagušenja u plućima.
Višak mišićne mase: Ćelije srca postaju veće, što u početku omogućava srcu da jače pumpa.
Brže pumpanje: Povećava snagu i efektivnost rada srca.
Preusmeravanje krvi: Proces „pozajmljivanja“ krvi iz drugih tkiva i organa kao što su bubrezi, srce i mozak. Ovi vidovi nadoknade mogu privremeno da kamufliraju srčanu insuficijenciju, ali se na kraju stanje ipak pogoršava.
Ponekad simptomi mogu da budu identični onima koji ljudi imaju u poznijim godinama, i da budu kombinovani. Najčešće su to umor, ograničenje u svakodnevnim aktivnostima, stezanje u grudima, edem ili otok skočnog zgloba, kratak dah.
Bolest koronarnih arterija: Najčešći uzrok srčane insuficijencije. Izaziva je sužavanje arterija koje snabdevaju krvlju srčani mišić. Prethodni srčani udar može da ostavi ožiljak koji ometa sposobnost srčanog mišića da normalno pumpa krv.
Visok krvni pritisak (hipertenzija): Krv teže cirkuliše kroz telo. Vremenom, ovaj dodatni rad srce oslabljuje.
Urođene srčane bolesti: Remete rad i zdravih delova ili ćelija srca, a taj dodatni napor može da dovede do srčane insuficijencije.
Oštećenje srčanog mišića: Ovo oštećenje, kao i neka poput kardiomiopatije, mogu da budu izazvana drugim bolestima, infekcijama, konzumiranjem alkohola i droga.
Aritmija: Nepravilni otkucaji koji se nazivaju srčane aritmije. Oni oslabljuju srce tako što sprečavaju dotok dovoljne količine krvi koju dalje treba proslediti u telo.
Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP): Ova bolest, kao i pojava emfizema, može da izazvove srčanu insuficijenciju.
Krvni ugrušak u plućima (plućna embolija): Može da dovede do pojave srčane insuficijencije u desnoj strani srca.
Anemija: Anemija i prekomerni gubitak krvi takođe mogu da rezultiraju srčanom insuficijencijom.
Dijabetes: Ova bolest, uz komplikacije poput hipertenzije i ateroskleroze, jedan je od najvećih faktora rizika.
Gojaznost: Višak kilogama može izazvati kardiomiopatiju, bolest srčanog mišića. Srce gojaznih osoba radi neuporedivo teže nego kod osoba koje to nisu.
Dugotrajna upotreba nekih lekova i suplemenata može da pogorša srčanu insuficijenciju. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID), uključujući ibuprofen i naproksen, mogu podići krvni pritisak i povećati zadržavanje soli i tečnosti, što pojačava rizike. Sličan efekat mogu da izazovu i suplementi poput sladića i ginsenga. Preterana konzumacija alkohola može da izazove kardiomiopatiju, slabljenja srčanog mišića i smanjenja kapaciteta pumpanja krvi.
Bilo koje od ovih stanja povećava rizik od pojave srčane insuficijencije:
Uz uzimanje anamneze i pregled, lekar može da otkrije abnormalnosti u otkucajima koje će ukazati na pojavu ovog oboljenja. Takođe, radi se procena nivoa stresa, rendgen grudnog koša, analize krvi i ehokardiogram.
Očekivani životni vek sa srčanom insuficijencijom zavisi od uzroka i nekih drugih faktora, prvenstveno godina života. Otprilike, polovina ljudi kod kojih se bolest aktivira, premine u roku od pet godina od postavljanja dijagnoze. Srčana insuficijencija je hronično stanje i za nju ne postoji lek. Prva preporuka je promena načina života, uz vežbanje i zdraviju ishranu, sa malo zasićenih masti. Ujedno, ovo je i najbolji vid prevencije.
Diuretici oslobađaju telo od viška tečnosti i natrijuma kroz mokrenje. Inotropi su intravenski lekovi koji regulišu nivo krvnog pritiska i ukupno utiču na bolji rad srca. Uz terapiju koju prepiše lekar, a koja će konkretno uticati na poboljšanje funkcije srca, prognoze mogu biti i nešto optimističnije.
Aortokoronarni bajpas: Funkcija blokiranih i začepljenih arterija poboljašava se preusmeravanjem krvi oko njih, angažovanjem zdravih. To će poboljšati dotok krvi u srce. Ako su začepljenja ozbiljna, lekar može predložiti ugradnju bajpasa.
Zamena srčanog zaliska: Modifikuje se neispravan srčani zalistak kako bi se eliminisao povratni protok krvi.
Ventrikularni pomoćni uređaji (VAD): Mehaničke pumpe implantiraju se u abdomen ili grudni koš i pričvršćuju za oslabljeno srce. Ovi uređaji pomažu da se krv pumpa iz donjih srčanih komora u ostatak tela.
Transplantacija se radi u najtežim slučajevima oboljenja.
Ova bolest srca može da dovede do brojnih komplikacija. Neke od njih mogu da budu i opasne po život. Najčešće su:
Brzi gubitak težine: Krv se vraća u jetru i creva, pa ovi organi otiču, a to dovodu do mučnine i gubitka apetita.
Oštećenje funkcija bubrega: Kongestivna srčana insuficijencija slabi sposobnost srca da pumpa krv, smanjujući dotok krvi u bubrege. To može da dovede do oštećenja ili otkazivanja bubrega, ako se bolest ne leči.
Oštećenje jetre: Nakupljanje tečnosti u jetri dovodi do ožiljaka i smanjenja funkcije.
Edem je otok koji je uzrokovan viškom tečnosti u telu, i često se javlja kao rezultat kongestivne srčane insuficijencije. Takođe, može biti i posledica uzimanja lekova, trudnoće ili nekog drugog stanja, kao što je bolest bubrega ili ciroza jetre. Simptomi edema su prvenstveno otok nogu ili ruku. Na koži ostaju tragovi pritiska (ne vraća se u prvobitno stanje), koža oko otoka je zategnuta ili topla. Zglobovi su teški na pokretima, a moguć je i otok abdomena. Ako su prateći simptomi i otežano disanje uz bol u grudima, odmah se javite lekaru.
Apneja u snu je čest ali potencijalno ozbiljan poremećaj spavanja koji pogađa oko 30 miliona ljudi. Simptom su prekidi u disanju koji mogu da traju 10 sekundi ili duže. Javljaju se više puta tokom noći, čak i 30 ili više u rasponu od sat vremena. Ovaj hronični poremećaj sna može da dovede do iscrpljenosti, pospanosti, razdražljivosti, problema sa pamćenjem i koncentracijom, uz anksioznost i depresiju. Apneja u snu je česta kod osoba sa srčanom insuficijencijom.