Astma je stanje u kojem se disajni putevi sužavaju i otiču, a uz to počnu da proizvode dodatnu sluz. Ovo stanje može da oteža disanje i izazove kašalj, kratak dah, zviždanje (pištanje) kada čovek izdiše. Astma ne može da se izleči, ali njeni simptomi mogu da se kontrolišu. A osim lekovima, simptomi astme se mogu držati pod kontrolom i nekim svakodnevnim ritualima i aktivnostima.
Ako imate astmu, znate koliko je važno da uzimate lekove onako kako je lekar propisao. To često znači korišćenje dugotrajnog kontrolnog leka svaki dan i držanje inhalatora pri ruci za brzo olakšanje napada. Ipak, postoji još načina da držite astmu pod kontrolom. Možete učiniti nekoliko drugih stvari koje će vam pomoći da dišete slobodnije i lakše.
Dok kašalj, šištanje i problemi sa disanjem zahtevaju inhalator kako bi se olakšalo udisanja vazduha, stručnjaci navode da bi ljudi, koji imaju blage simptome, mogli da probaju neki napitak koji sadrži kofein, kao što su kafa ili čaj. Naime, kofein je donekle bronhodilatator, što znači da može da pomogne da se disajni putevi otvore. Do ovog saznanja došlo se na osnovu nekoliko studija koje pokazuju da kofein može da pomogne plućima da bolje rade do 4 sata.
Za mnoge ljude sa astmom topli vazduh deluje umirujuće. Parno kupatilo, sauna ili tuš kod kuće može da pomogne u čišćenju sluzi koja otežava disanje. Ipak, uvek treba biti oprezan, jer neki smatraju da toplota pogoršava njihovu astmu.
Beli luk i đumbir imaju antiinflamatorna jedinjenja koja mogu olakšati simptome astme. Uzmite svež čen belog luka i koren đumbira. Možete da ih potopite u kipuću vodu i pijete kao čaj nakon što se voda ohladi.
Kada ste pod stresom, svi mišići u telu se napnu, uključujući i one na grudima. Kontrolisanje napetosti može da umanji pojavu simptoma astme. Meditacija i joga su dobre opcije, kao i thai-či, drevna, a suptilna kineska borilačka veština.
Vežbanje može da ojača pluća, ali takođe može biti okidač astme, posebno ako ste napolju, po hladnom vremenu. Kako biste ostali bezbedni, razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što započnete novu turu šetnje i pitajte da li treba da uzimate lekove pre nego što krenete napolje. Takođe, dok boravite u prirodi treba postepeno uključivati aktivnosti. Prvo hodajte, pa kasnije razmislite o džogiranju ili o trčanju. I pazite na vreme – ako je napolju hladno, pokrijte usta i nos, ili, ako vam ne prija spoljašnji vazduh, vežbajte u zatvorenom prostoru.
Raznobojno voće i povrće bogato je antioksidansima kao što su beta-karoten i vitamini C i E, koji pomažu u borbi protiv zapaljenjskih procesa u telu, uključujući i pluća. Na ishranu svakako treba paziti, ali osobe sa astmom posebnu pažnju treba da obrate na sulfate, vrstu konzervansa koji kod nekih ljudi izaziva simptome astme. Često se nalaze u vinu, suvom voću, kiselim krastavcima i škampima.
Mnogi ljudi imaju nedostatak vitamina D, a osobe sa teškom astmom bi mogle da imaju velikih problema zbog tog manjka. Ukoliko neko nema dovoljno vitamina D ishrana koja sadrži mleko, jaja i ribe poput konzervisanog lososa, mogu da pomognu. Takođe, naše telo proizvodi vitamin D kada smo na suncu. Kada je jako, posebno leti, na sunce se ne izlazi bez kreme za zaštitu od sunčevih zraka, niti se treba dugo izlagati suncu. To je jedan od načina da se izbegne rak kože.
Specijalne vežbe disanja mogu da pomognu plućima da bolje rade. Disanje kroz nos, stisnutih usana, jedna je od opcija – duboko udahnite kroz nos, a zatim izdahnite bar dva puta sporije, takođe kroz nos, ali zatvorenih usta. Dijafragmatično disanje, koje se naziva i trbušno disanje, još jedna je korisna tehnika.
Hladan ili suv vazduh može da pogorša simptome astme. Kada se temperaturi spusti možete da stavite šal preko usta i nosa kako biste lakše disali. Takođe, važan je i vazduh u prostoru u kojem se boravi. Ovlaživač vazduha može da pomogne da vazduh u domu ne bude previše vlažan ili previše suv. I, ne zaboravite da zatvorite prozore i uključite klima-uređaj tokom sezone alergija kako biste sprečili prodor polena.
Dodatna masnoća oko grudi i stomaka može da oteža disanje, a masne ćelije mogu da izazovu upalu, koja može da utiče na disajne puteve. Smanjenje unosa kalorija i masti, kao i svakodnvena fizička aktivnost, pa makar i hodanje, mogu dosta da pomognu i ublaže simptome astme.