Rak endometrijuma, najčešći je zloćudni tumor, ženskih reproduktivnih organa. Foto: Shutterstock
Rak endometrijuma razvija se u sluzokoži materice – endometrijumu, pa potom zahvata i ostala tikva, krv i limfu. Prekomerna telesna težina ili gojaznost, neki su od najčešćih faktora rizika za razvoj bolesti. Rak endometrijuma više pogađa žene starijeg životnog doba, one koje imaju istoriju bolesti u porodici, dijagnozu sindroma policističnih jajnika. Primena leka tamoksifena za lečenje raka dojke, takođe povećava i rizik za nastanak ove bolesti.
Unutrašnja sluznica materice se naziva endometrijum. Ova sluznica se svakog meseca zgušnjava i obnavlja i tako priprema za trudnoću. Ukoliko nema oplodnje jajne ćelije, endometrijum se odbacuje i javlja se menstruacija. Stručnjaci tvrde da je ovaj oblik karcinoma izlečiv, ako se otkrije na vreme. Rak endometrijuma, najčešći je zloćudni tumor, ženskih reproduktivnih organa.
Rak endometrijuma razlikuje se od tumora materice i tkiva koja okružuju matericu – sarkoma materice. Oko 80 procenata svih karcinoma endometrijuma su adenokarcinomi, što znači da potiču iz kancera epitela koji se razvija iz tkiva žlezda. Karcinosarkom materice vrsta je raka koji nastaje u telu materice. Ovi karcinosarkomi mogu biti vrsta agresivnog raka tela materice (endometrijuma). Ovaj karcinom je veoma redak, sa karakteristikama raka endometrijuma i sarkoma materice.
Često se nastanak karcinoma endometrijuma dovodi u vezu sa produženim dejstvo estrogena i bujanjem endometrijuma, pa se i deli na tumore koji zavise od estrogena i na one koji nemaju veze sa delovanjem ovog hormona. Nauka još nije otkrila tačan uzrok raka endometrijuma. Lekari ipak veruju da su, na primer, kontrola gojaznosti i dijabetesa dobri načini da se umanji rizik od razvoja ove teške bolesti.
Ishrana bogata životinjskim mastima, istorija sličnih bolesti u porodici, kao što je rak jajnika, prva menstruacija pre 12. godine, označavaju se kao neki od faktora koji možda mogu da utiču na pojavu bolesti. U većem riziku su i žene koje uđu u kasnu menopauzu, žene koje nikada nisu rađale, žene koje su lečile rak dojke tamoksifenom. Hormonski disbalans i starost, takođe su, neki od činilaca, za koje se pretpostavlja da mogu da utiču na pojavu raka endometrijuma.
Više od 90 odsto žena, kojima je dijagnostikovan rak endometrijuma, imalo je kao jedan od simptoma i pojačano krvarenje. Pacijentkinje su se žalile i na krvarenje u postmenopauzi, teško ili bolno mokrenje, na bolove tokom seksualnog odnosa, bolove u predelu karlice.
Bolest se dijagnostikuje na osnovu kompletnog pregleda pacijenta. Ginekolog će nastojati da utvrdi da li postoje promene na materici. Pap testom se mogu otkriti, moguće infekcije ili upale, ali i promene koje mogu biti maligne prirode, ipak ovim testom se ne može otkriti rak endometrijuma.
Možda će biti potrebna i biopsija endometrijuma, u slučaju da biopsija nije moguća ili su potrebne dodatne informacije, lekar može uraditi i kiretažu koja može utvrditi dijagnozu. Pacijentkinja se pregleda i transvaginalnim ultrazvukom, kako bi se utvrdilo stanje endometrijuma,
Lečenje ovog oblika raka prilagođava se opštem zdravstvenom stanju pacijenta, na osnovu toga da li se karcinom proširio i na okolna tkiva. Utvrđuje se i koliko pacijentkinja podnosi razne oblike terapije, koji zavise od stadijuma bolesti. Operacija je prvi oblik lečenja za većinu pacijentkinja. Nekada se radi histerektomija, to jest, hirurško uklanjanje materice. Ukoliko se karcinom proširio, možda će biti neophodna i salpingooforektomija, operacija kojom će se ukloniti jajovodi i jajnici. U operativnom procesu lečenja primenjuje se i disekcija karličnih limfnih čvorova, kojom se odstranjuju limfni čvorovi iz karlice.
Koristi se i terapija zračennjem. Brahiterapija se nekada primenjuje u lečenju raka endometrijuma. To je poseban način radioterapije, kada se zračni izvor dovodi u blizak kontakt sa tumorom ili uvodi unutar samog tumora. Nove tehnike u brahiterapiji nude bolje ishode za pacijente, s manje neželjenih dejstava. Koristi se i hemioterapija i imunoterapija, koja je ima za cilj da aktivira prirodne sposobnosti imunog sistema da se bori protiv raka. Nekada lekar može savetovati hormonsku terapiju.